Raskrinkavanje srpskih misterija

Voli naš narod teorije zavere pa to ti je. Iza svakog događaja koji je na neki način bitan za naše čovečanstvo postoji gomila teorija kako se to baš i nije desilo na način na koji nam se servira. Mediji to ne spominju, pa je samim tim sumnja kod prosečnog čoveka jača. To što masa ljudi duboko veruje da je prevarena i obmanjena ne menja činjenicu da svetske lidere i glavešine savršeno zabole za sve to. Stručnjaci govore kako su neobrazovani ljudi skloniji ka tome da poveruju u neku zaveru. Onda se pojavi neka njuška koja kaže da su i ti stručnjaci deo zavere i tako idemo u krug…

Lako je poverovati da su Amerikanci lažirali sletanje na mesec. Ako u svemiru nema vazduha kako iz rakete izlazi plamen? Kako se zastava Amerike viorila ako na Mesecu nema vetra? Kako se jedna od kula bliznakinja urušavala od podruma kada je avion udario u visoke spratove? Zašto Ceca i 16 godina nakon Arkanove smrti i dalje nema jebača, a vrlo često ide na Kipar?

Sve su to neke teme na globalnom nivou među kojima možda ima, a možda i nema istine. Ne možemo mi tu ništa da promenimo, osim da verujemo da smo prevareni. Ali postoje neke misterije koje su nam zanimljivije jer se dešavaju nama smrtnicima. U takve teorije je mnogo lakše poverovati jer “ej, imam jednog prijatelja čija je baba jednom išla šumom kada se ispred nje pojavio…”. Puno je takvih priča koje zaokupiraju paznju prosečnog čitaoca trećeg oka.

Gde se dešavaju takve pojave i ko su svedoci?

Prva stvar koja je zajednička za sve te priče jeste da su se neobjašnjive pojave dogodile na selu, pored nekog groblja ili obližnje šume. Razlog zbog čega su očevici uglavnom sa sela jeste u tome što je selo u večernjim satima prilično tiho, jasno se moze čuti svaki šum, pa se čovek lako istripuje.

U gradu zbog velike buke smo uskraćeni da čujemo npr. drekavca. Mozda ga je neko i čuo, ali je bio ubeđen da je to buka iz obližnje diskoteke u kojoj nastupa Sejo Kalač. Opšte je poznato i da sva ta bića, vampiri, drekavci i vile ne podnose baš najbolje svetlost, pa su im žrtve uglavnom u selima koja su po pravilu lošije osvetljena od gradova (osim Majdanpeka).

U emisijama koje se bave ovakvim pojavama, pojavljuju se i ljudi koji su videli neke slične pojave. Nepisano pravilo je da su svima zamagljene face, kao da su zaštićeni svedoci. Ne plaše se oni toliko da neki vampir gleda emisuju, pa će mu posle jebati mater što ga je odrukao, nego ne želi čovek da mu uz nadimak dodaju jos i prefiks Ludi. Jedino babe dopuštaju da ih snimaju kamere, jer na njih ionako niko ne obraća pažnju, pa sama činjenica da će se pojaviti na televiziji daje nadu da će posle smrti ostati upamćene po nečemu.
Neke od najčuveniji domaćih misterija:

Drekavci

Niko baš nije siguran kako oni izgledaju, niti kakvu buku to oni prave. Jedino sto je zajednicko za sve očevice ove pojave jeste njihova prica. Napomena – N.N. osobi je zatamnjeno lice, a priča akcentom Radoša Bajića i Tike Špica.

„ Krenem ti tako ja kod kumašina na slavu sa ženu i decu. Vozim ja na tamo, a dogovorim se sa ženu mi da ona vozi kad se vr’ćamo jer planiram da se opustim sas mog kuma. Bila lepa slava, kuma je prava domaćica, ono posna slava, pa nisam mogao da jedem kao čovek i onda udri po špriceru. Već prošlo 11 sati, žena gleda na sat ‘oće d’ krene, a ja joj reko ‘more ženo idi si ti, ja neću skoro, trebam da se ispričam sa kumašina, a još nismo ni reč razmenili o politiku’. Krene si ona doma sa decu, ja ostao jos 3 sata i kad je vino nestalo ja odlučim da si krenem. Sad ono od kuma do moje kuće ima dva puta. Mogu da idem drumom, al’ mi treba jedno sat vremena, a ako idem kroz šumu mogu za manje od pola sata. Napadao sneg pa reko ima da se mučim, ali kraći put jebeš ga idem si ja kroz šumu. Idem si ja tako šumom i taman naiđem na neki veći prostor ko stvoren da močam tu. Niko još nije gazio, pa mogu kao na platno da se potpišem. Kad odjednom čujem neko zavijanje, vrištanje neartikulisano nešto. Posmilim ti ja da je neki kurjak, ali okrenem ti se ja kad ono na 50 metara od mene nešto na dve noge visoko 3 metara. Uhvatim ti ja da begam kroz šumu, nisam se ni zakopčao, sav sam se upišao i stignem ti kući za minut. Žena počne da mi zvoca što sam se upišao i da sam stoka pijana, počela da mi se dere jače nego drekavac što sam ga video, ali nema veze. Ovo si je moj drekavac, pa mi bilo nekako toplo oko srca, a i u predelu međunožja.“

Zašto priča ne pije vodu? Postoji mogućnost da je to ustvari bilo neko drvo visoko 3 metara, a da je buka zapravo zujanje u ušima nastalo usled preglasnog slušanja Stojine diskografije.

Vile

Pričaju stari ljudi da Vile mogu da budu i dobre i loše. Šta tačno rade ljudima se ne zna. Zna se samo ih na jednom mestu ima nekoliko (između 3 i 10), obučene su u bele haljine, češljaju duge kose jedna drugoj i pevaju. U pitanju su mlade devojke od oko 16, 17 godina za koje se tvrdi da su device. Kako to neko može da trvdi, nemam pojma… Malo selo, verovatno bi se pročulo da je neko opalio Vilu.
Zašto priča ne pije vodu? Očevici su uglavnom mladi muškarci. Veliki broj devojaka odlazi u grad da studira, tako da je izbor devojaka na selu jako mali. Jasno vam je da nejebica moze da utiče na psihu, pa je tako i moguće da se nekom pastiru noću pričine neke device u šumi.

Vampiri

Sigurno najpoznatija bića sa onoga sveta jesu vampiri. Standardna priča kreće tako što neko đubre od čoveka umre. Svima se zamerio čovek, niko ga nije voleo, pa se celo selo istripuje kako ih pokojnik proganja. Onda se svi udruže iskopaju leš, probodu mu srce glogovim kolcem i kraj priče. Najviše takvih priča potiče upravo iz naše zemlje, pa tako sa ponosom ističemo da je vampir jedina naša reč koja se koristi u engleskom jeziku. Diskutabilno je koliko time trebamo da se ponosimo… Postoje mnoge priče o ovoj pojavi ne samo kod nas nego i u komšiluku. I naravno, lakše je poverovati u priču kada se to ne dešava samo kod nas.

Zasto priča ne pije vodu? Uglavnom ovakve priče pripovedaju neke babe koje tvrde da ih je napao pokojnik koji je preminuo pre 7 dana, kunu se u sve živo da se tako desilo. E sad, možda tu ima istine i možda baba nije skroz prolupala, ali postoji nekoliko nedoumica. Zbog čega bi neki vampir kojem je neophodna krv da bi preživeo, napada babe i njima sisao krv? Postoje valjda i mlađe žene. Druga stvar, veće su šanse da upravo baba kod sebe u džepu sasvim slučajno ima beli luk i krst. Možda su vampiri opasni, ali valjda nisu toliko glupi.

Leteći tanjiri

Od svih neobjašnjivih pojava ova je najbezopasnija, ali daleko najzastupljenija. Često se dešava da meštani nekog sela na nebu ugledaju nešto što sigurno nije avion i odmah se u roku od pola sata na licu mesta stvore novinari Blica i reporteri exploziva. Sve price su uvek iste, kao i u “kenguru”. Neka plavičasta, masa, magma, koja se okretala i nestala.

Zašto priča ne pije vodu? Te objekte uvek ugledaju prvo ljudi, a nikada ih ne ulovi neki radar. Ili su takvi objekti nevidljivi za naše radare ili su vidljivi, ali to BIA krije od nas. Ako vanzemaljci stvarno postoje i ako stvarno imaju tehnologiju da prevare naše radare, zbog čega ne naprave neke letelice koje ne mogu da se vide ni golim okom? Možda se vanzemaljci napiju, pa se dogovore: “brate, ajmo do Zemlje malo da se provozamo, pokažemo im srednji prst i pobegnemo, malo da tripujemo one iz Blica”.

Vlaška magija

E, ovo postoji! Ne zajebavajte se sa vlaškom magijom, ona je stvarna.

Tekst poslao čitalac MILJAN. Ako i ti imaš ovako lepo ime, pošalji nam neki na fan pejdž.