Razgovor s taksistom

– Taksi, taksi!
– Opaa, stranac HELOU VELKOM TU BELGREJD AR JU AZIL?
– Molim? Ne, pogrešili ste, pričam ja srpski.
– Aaa, naš si, pu majku mu šta vičeš “taksi” ko da si u Njujorškim plavcima, misliš da mogu da te čujem od vreve velegrada i buke šesetpetice koja bezuspešnim turiranjem pokušava da se pokrene sa stanice? A vala i od kad ste počeli svi vi deca da nosite bradu ko vehabije ne mogu da provalim ko je propali student pravnog, ko azilant a ko pravi stranac. E, al nemoj pogrešno da me shvatiš, ja se radujem azilantu više nego strancu! Jer brate moj oni su bre milina, samo kažu “Kanjiža” daju dvesta evrov i reč ne progovaraju celu vožnju, e znaš da im i deca i bebice bre ćute ko zaliveni jebote, može čovek lepo da odvrne muziku, a ja volim brate ozbiljnu muziku, znači samo rok znači Bijelo Dugme, znači Boro Čorbo, znači Dino Dvornik znači šta sluša sav normalan svet, razumeš?

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Delić atmosfere pred koncert Bora Čorba[/typography]

– Super, idemo do…
– E ček ček, pre nego što uđeš, jel imaš bre ti para, a dečko? Nisi propali student pravnog?
– Pa interesantno da ste pogodili taj deo…
– Žagubica? 508 za sedam minuta! E mali zvini žurim
– Ali imam! Imam para, evo dvoiljadarka ganc nova…
– … I šta misliš da radim ja s tim?
– Pa ono, razmena zvanične valute za robe ili uslugu fazon, tako nekako sam mislio?
– Ma otkud meni sitno od dve iljade? Jel znaš ti kakva je kriza bre? Jel znaš ti koliko košta gorivo? Koliko sad traži niži referent u grackom sekretarijatu da ti produži radnu dozvolu? Nema više kafa i milka 100 grama s lešnikom… Nego bato sad je 80g za iste pare a ti Đorđije kupuj dve i original neskafu OPLJAČKAŠE OVAJ NAROD! A on meni ovde gospodin s dve iljade dinara se bahati, pa jel ti ja ličim na narodnu banku?
– Imam i neke dvestotke, nije frka.
– E pa to je već druga priča, tabula raza što bi rekli Grci. Aj upadaj.
– A inače, ako me iskreno pitate, ličite mi malo na Kranga.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]U stvari, da budem precizan, na njegovo robotsko telo[/typography]

– A to, hehe, to mi je što sam 10 godina trenirao rukomet i još 14 vaterpolo al znaš kako je kad se bivši sportista zapusti jebiga telo naviklo na 12 jaja za doručak i titulu Matijević mušterije meseca za ručak. I onda moram ti reći da ova kriza dođe dobro da malo skine čovek salesinu, trebo si da me vidiš pre dve godine, zvali su me Gregor Slanina…
– Hahah po Gejmotronu!
– …Po nekom Slovaku što je držao mesaru na Bajloniju pre rata pa se posle oženio Jevrejkom pa ga ubile Švabe četresprve, znam to jer pričao mi Radoš Bajić jednom kad sam ga vozio. E a znaš kakav je smešan bez brkova a još je bio pijan kao bulja ahaha e a da ti pričam gde sam ga vozio znaš onaj svingerski klub u Milanovcu… Nego, šta si rekao gde idemo?
– Do Pravnog, moram da prijavim neke ispite.
– Obligacije, a?
– Exexe, kako ste znali?
– Sine, uvek su Obligacije. Pa ti misliš da ja od juče vozim studente? E bre, ja sam vozio Olivera Antića na posao svaki dan, čovek mene tražio lično bre, imao moj mobilni, kaže sa mnom najbolje probistri sva dnevno-politička događanja lepo ujutro pa može posle natenane da se koncentriše na dobrobit otadžbine, tako je rekao, evo keve mi Mar… ija… nole…te. Marijanolete. Da. Nego, kad smo već kod toga, jesi vido Noleta na vinbldonu?
– Reću ću da jesam i pustiti da razgovor teče svojim tokom. Jesam.
– Si vido? C, c, c, mamu im vatikansku, šta nam rade. E i da znaš, nisam ti ja za te teorije zavere, to ti je pre moj komšija u tom fazonu – e, a Todor ti je opasan ludak heheh da čuješ priču, piš živi, jednom zaustavi mene neka riba au strašna pička bila onako ko Bratislava Buba Morina, ne sećaš se ti, mlad si.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]VATRA[/typography]

– Ko zna zašto je to dobro.
– Elem, sedne ti ona tu pozadi ono sve ful, dopičnjak, versaći torba armani parfem znači ful fulova, kapiraš?
– Kapiram, a kapiram da će Todor nekako igrati ulogu u toj priči, ako ne i masoni i Bildeberg grupa.
– E to za Bildeberg grupu ću da ti pričam kasnije isto mnogo dobra priča, a ima veze s Todorom. E, i riba će meni “Idemo do Batočine,” ja u fazonu – dokle? – ona opet “do Batočine”, ja u sebi ono “mušterija je uvek u pravu” znaš takav sam principejalan, jebiga odrasto sam na Voždovcu, znači vitezovi. I dam mu ga ka Batočini, znači sve regulare na autoput kod Plavog mosta i onda kulturiška sto dvaes. Kad pazi sledeća scena, prođemo Bubanj Potok, a riba mrtva ladna meni “Al ja nemam da vam platim!”
– Skandalozno!
– Slušaj! I ja kao “šta bre nemaš da mi platiš, alo pa nije ti ovo keš taksi da ja tebi dajem pare, a jedino što mogu da te pitam za tačan odgovor je jel oćeš batine ili u naturi?” Ja se zajebavao malo, kapiraš, al malo sam i bio ozbiljan. Kad riba “U naturi”. Ej! Jel veruješ? Ja ono, samo što nisam nagazio kočnicu tu na licu mesta, ej na sred autoputa, pa mogao je neko da nas razjebe ko Tošeta Proeskog, bog da mu dušu prosti, jeste bio Makedonac al je pevao baš ubavo.
– Podario nam je nisku pop hitova za sve generacije koji se neće olako zaboraviti.
– Jeste, jeste, “Lane moje” kakva je to stvar auuu. Al nema danas više takve muzike, sad udarila kriza, sve samo Marina Tucaković i oni majmuni što kao pričaju a ne pevaju, znaš oni reperi, oni što bi kao da su crnci?

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Onaj Marki Mark i tako ti sad klinci?[/typography]

– Da, dosta mojih vršnjaka sada to sluša, gubi se u toj nekakvoj hip-hop kulturi, malo mdma malo tvrk, malo bleja malo smrt muriji. Iskreno, ne znam kuda sve to vodi, šta vi mislite?
– U kurac.
– Da, moglo bi se tako reći, sažeto ali efektno.
– Ma u kurac krasni, nisam uključio taksimetar! E, vidim da si momak na mestu… Jese ne ljutiš da se dogovorimo ono odokativno? Za soma?
– Hahaha ne pa stvarno treba da vam dođe Uber da vam jebe mater!
– Šta si rekao?
– Rekao sam da mi se jede malter, izgleda da mi fali kalcijuma. Kakvih soma, čoveče?
– Pa šta, to je regulare cena, mislim, valjda ja znam, vozio sam ovu turu iljadu puta, evo očiju mi, ma slep bih mogao, evo mečka mi kunemtise zna sama kako da stigne do pravnog, ja se samo zavalim on odveze pravo pred ulaz!
– A rimdžab dobijem gratis, očigledno. Ne može bre soma od štajge do pravnog, si lud?
– Ne znam šta ko je taj Rimdžo, al zvuči pederski i balijski u isto vreme. Dobro, osamsto?
– Slušajte, ja možda jesam student i samim tim niže u hijerarhiji društva od ćomana što krade štence keruši Mili da ih proda deci u parku, al nisam debil. To košta četristo.
– Evo, da se nađemo na šesto.
– Pesto, al evo mogu da izađem na suprotnom ćošku pa da pređem ulicu sam.
– U do jaja, taman da ostanem na Bulevaru, produžim pravo, čeka me Todor kod Orla da idemo da karamo neke klinke, kaže sigurica, s Više poslovne su.
– Realno.
– A razumem i njih, to došlo iz male sredine, to željno života, svetlosti velegrada, slatke pavlake u kafi, a matorci više ne mogu da šalju, prodali i šarulju i ferdinanda za školarinu svojoj mezimici i sad su spali na to da kao organski melem valjaju koprivu što uzberu oko kuće. Ali jebiga, tako je svuda, kriza, mali, kriza… Al polako. Srediće sve to Vučić, samo da mu daju šansu.
– A ne.
– Šta ne?
– To ne mogu. Stvarno. Aj zaustavi ovde.
– Ma daj mali ložim te hahah kakav Vučić, to je bio samo test. I prošao si.
– Drago mi je. Jel dobijem neki popust?
– Haha dobar si. Ne. Ali imam bolju ponudu.
– Izgaram da čujem.
– Aj sa mnom i Todorom debeš i ti! Taman kao to su neke tvoje drugarice, da ne ispadnemo dva matora perverznjaka mada realno jesmo ahaha, al zajebavaće nas na drugom kanalu celo udruženje. E, al da znaš ima jedan uslov: dok jebeš da vičeš VUČIĆU PEDERU!
– U principu nije problem, ali moram da kažem – to mi malo provaljeno. Jel mogu umesto toga da pevam RAMO RAMO DRUŽE MOJ?
– AU KAKVA JE TO STVARRR!!! MOŽE BREEE!