Razgovor za posao u kkm Tarzanija

– Dobar dan.

– Poštovanje, omladinac. Izvoli sedi, šta ‘š popit’?

– Ja bih jednu limunadu.

– Sredoje, pošalji po maloj 2 dupla vinjaka. Za početak. Za početak i pitanje; šta te dovodi na razgovor?

– Do Barajeva voz, a onda sam ustopir’o neku gabaritnu gospođu u spačeku i dovela me do ispred kafane. Nikad nisam video veću ženu, verujem da radi kao kontrateg na vagama za turske šlepere u državnoj upravi Carina.

– Nismo se razumeli, koji su te motivi naveli da se prijaviš na naš konkurs?

– Želim da se oprobam u pisanju i spavanju lepih ženskinja u dupe. Čuo sam da vi to stalno radite.

– Stalno, dva teksta dnevno objavljujemo (osim kad ne – prim.ur). Nego, nije konkurs za au…

– Izvinite, je l’ ovde kod vas debele žene običavaju da ližu viljuške na viljuškaru i mešaju guzicom po prednjem trapu u ritmu Jašarovog melosa il’ je ovo neki sezonski fenomen? Inače odličan izbor muzike, ako smem da primetim.

– Ljubazan si. Praktikuju to, stružu očnjacima debreciner što sam Sredoju istovar’o jutros. Ajde da se premestimo za sto bliže kuhinji, ne bilo ti teško.

– Jao, ne bih ako ne mora, alergičan sam na kelerabu, ‘oće lice da mi se ospe k’o konobaričina tufnasta suknja ako je omirišem.

– Konobarica ti smrdi na ustajao karfiol i bugarske kurtone, to ću ja odma’ da ti kažem, nema šta da je njušiš. A sad prelazi tamo, ako me vidi limara Karamatijevića žena kroz prozor ti ćeš je jebati, prošli put sam stavlj’o masku moćnog rendžera ne bih li joj utek’o.
………

– Da nastavimo, kakva su ti prethodna iskustva?

– Paaaa, poslednja cura mi je imala šes’etpet kila i šlauf na stomaku širine gume na Kontadorovoj bicikli, ali sa ovakvim primercima još nisam rukovao.

– Radna iskustva.

– A to. Radio sam k’o lični izveštač Ace Stojanovića sa afričkog tržišta i povremeno sam mu pisao uvode za utakmice…

– Sredoje, okreni. Nastavi.

– A pisao sam i kulinarsku kritiku u Blic Ženi. Uostalom, imate sve ovde u siviju.

– To što s’ ti slagao da znaš hebrejski, da imaš organizacione sposobnosti k’o Milka Forcan i da si aktivno učestvovao na stručnim seminarima u Stokholmu, a u stvari iš’o da ločeš i organoleptički ispituješ skandinavske pičke možeš da lažeš nekog drugog, ovde ja ispitujem direktno. Pod hektarom vinjaka- preteče seruma istine, poligrafa i ženske intuicije. Dakle, šta s’ radio do sad?

– Završio sam fakultet za elektronske i štampane medije na univerzitetu Omega u Končarevu.

– I?

– I im’o sam par komentara na Blicu od dvestotinak pluseva, a na forumu o reproduktivnom zdravlju sam dogur’o do 3 zvezdice u renkingu.

– Podrazumevaju li te zvezdice zarađenu sidu i hepatitise? Pošto ako mi se isečes na slomljenu flašu dok budeš čistio redakciju ja da te previjam i rizikujem boleštinu neću.

– Ne, ne, evo ovde imam svu zdravstvenu dokumentaciju. Kakvo čiš..

– Šta je ovo krv ti jebem?! Pa ne prijavljuješ se da snimaš porniće sa maloletnim Kolumbijkama pa ti trebaju potvrde da ih ne pozaražavaš tamo. Džaba sve ove papirine, metiljav si mi nešto. Ko’ko gajbi možeš da poneseš?

– Zavisi koje je voće. Malina mogu dve gajbe, jabuka jedva pola.

– Piva, rođače, piva. Nisi doš’o u Arilje da rmbačiš za ‘iljadu dinara dnevno kako bi otiš’o sa ribom u Lepetane, već da čistiš ćumez u kom 14 Tarzana jede, pije, piše i komentariše snuker i karling.

– Šta, ja ću kod vas da čistim?

– Ne, nego ćes da nam dovodiš kurve po nabavnoj ceni i da se ugrađuješ, prikriveno propagiraš ideje Dveri i prepravljaš tekstove prilagođavajući ih deci predškolskog uzrasta.

– Ja to nisam tako razumeo, mislio sam da vam treba neko novi u uredništvu.

– Lepo si ti mislio, treba nam novi čovek u uredništvu, ali u uredništvu enterijera redakcije jer je postalo nepodnošljivo prljavo. Drletova riba se zaposlila kod Miće u grilu i spali smo samo na tetka Smiljku, a ona osetljiva, baca peglu čim vidi ispišan vodokotlić. Voli Oks da kenja gde stigne, navika, šta ćeš. A i mala joj nosivost. K’o pikapa da imamo, a treba nam tamić, razumeš šta ‘oću da ti kazem?

– Naravno da razumem. Ima moj komšija nekog kombija, možda može da posluži. Pitaću ga.

– Obavezno se raspitaj, a u međuvremenu prestani da me podjebavaš, osim ako nisi glup. A o čemu bi ti to pis’o?

– Šta znam, razumem se u sport, kulinarstvo, medicinu i geo-političku situaciju Srednjeg Istoka.

– Džaba, pokriveni smo na svim pozicijama k’o Mančester Siti, a Mudžahedine nećemo da nosimo na grbači. Dakle, želiš li i dalje ponuđeni pos’o?

– Pa ne znam, zavisi kol’ko se plaća?

– Tebi bih učinio toliko da ne moraš da platiš ništa, deluješ mi kao sirotinja, pod uslovom da znaš da rukuješ nekim kućnim aparatom, a da nije daljinski. Kako se snalaziš pri usisavanju?

– Odlično, imamo neki mali astal ispred troseda tako da mogu da podignem noge, a i prilično sam gibak u struku pa lako pogledom eskiviram kevu kad se nasadi ispred televizora u sred kontre za Genčerbirligi.

– Ta gipkost je dobra za skidanje paučine. Umeš li, bre, ti da čistiš?! Gušiš li se od Domestosa, izlaze li ti plikovi po rukama od varikine, znaš li šta je Pronto superfićiprecioza? Ovde se pri čišćenju rukuje otrovnim jedinjenjima više nego u špajizu Lukrecije Bordžije.

– Nisam imao iskustva sa tim sredstvima, rekao sam Vam da sam samo na kelerabu alergičan. Mogao bih da pokušam.

– Znači može. Čuo sam da ima neki Feri sa kelerabom i avokadom, al’ zaobići ćemo. Reci mi na kojoj poziciji igraš kad pikate fucu?

– U napadu, dosta trčim, i eksplozivan sam k’o Taliban. Što, treba vam neko za Biznis ligu? Uzmite me, igr’o sam za omladince Čukaričkog.

– Ne, nego me interesuje koliko si izdržljiv jer neću da mi praviš pauze posle svake izbačene kese smeća, a da ribanje ispovraćanog itisona odrađuješ u turama k’o autoput Kragujevac-Batočina. Rek’o sam ti da ima posla, i Dulić čistačica bi se zaprepastio.

– Nadam se da ću izdržati. Kad mogu da jebem pola sata moći ću i da čistim. He he.

– A kako stojiš sa dizanjem?

– Mislite na erekciju?

– Konkrerno, mislim na visokofrekventno električno pražnjenje u parasimpatikusnim neuronim sakralnog dela kičmene moždine, u narodu poznato i kao dizanje, ukrućivanje, i najbolji anksiolitik za žene u istoriji, do otvaranja autleta u Inđiji.

– Smatram to irelevantnim, a i suviše je indiskretno.

– Kako irelevantno, to je mnogo važno jer ćeš sam ostajati u redakciji ne duže od sat vremena, u proseku, i bićeš slobodan da privodiš, a ja ne bih baš kad dođem na pos’o da vizuelno utvrđujem stepen razvijenosi tvojih gluteusa jer ti erekcija nastupa k’o vremenska prognoza na dnevniku, pola sata nakon početka akcije.

– Potrudiću se.

– Odlično. Povedi računa jer je i Smiljka krhkog zdravlja, rek’o sam ti. A ume da navrati izjutra, meša me sa kardiologom. Imaš li ti kakvih nedoumica?

– Hoću li imati neku zaštitu na radu?

– Hoćeš. Daću ti ja moje rukavice iz viljuškara sad kad kreneš, a na pos’o ću ti doneti neki kombinezon za mršavljenje što sam kupio ženi za Osmi mart. Ne koristi ga jer kaže da sam je uvredio, a tebi će poslužiti, piše da je nepropustljiv. A za platu ne brini, skuckaće se nešto, nismo mi zlotvori.

– Onda smo se dogovorili. Znači od 1. počinjem?

– Sinovac, ako budemo čekali do prvog pokoriće nas legija Pseudomonasa i Trihinele. Sutra u 6h da si se nacrt’o ispred naših odaja. Aj’ odbaciću te ja do Barajeva. Sredoje, de mi dodaj onu masku.

Tekst poslao naš verni čitalac Hiosciamus i objavljujemo ga povodom početka obeležavanja godišnjice sajta.