Ako je verovati majci Živojinovoj svaka reč ima svoju vibraciju, svaka vibracija svoj ton, a svaki ton svoje značenje. I ako tonovi imena njenog sina znače ime Gospoda Boga, reči koje ti izgovaraš u poslednje vreme znače zgaženu kravlju balegu. Nisi ti loš toliko, samo smrduckaš. Ne smrde ti tragovi nečovještvom, samo tvoj stav i ono što izlazi iz tvojih usta tera najzagriženijeg profesora srbistike da kaže: ‘’Neka mi oprosti profesija i hleb što jedem, ali srpski jezik je slab da izrazi šta mislim, jer preda mnom stoji skambeg prve kategorije, skambegara ona najodvratnija, dušbeg klasični.’’. Ako uhvatiš sebe da izgovaraš ovo sa liste, klikni pauzu, reci sebi, ok, kako smo dovde stigli, hajde da vadimo kestenje iz vatre, hajde da spasimo što se spasiti može, jebem ti, ljudi me ne podnose, sa vrlo dobrom šansom da preskoče fazu otvorene mržnje i da odmah krenu sa pljuvanjem u čelo čim me vide.
PA NE ZNAM, MNOGO IH IMA
Posle godina samozgražavanja i očajanja, zaposlio si se negde. Negde gde se radi sa ljudima. Predaješ u nekoj školi, fakultetu. Radiš u sudu, gde prolazi mnogo pripravnika. Možda si čak i u zdravstvu. I evo scenarija, na ulici te poznanik pita za nekog nesrećnika koji s tobom deli radno mesto, ili kome možda predaješ, možda nekog pacijenta. Naglasak je na tome da si ti nadređeni u toj priči. I šta ti radiš, izgovaraš dijarealnu rafalnu paljbu ‘’JOJ NE ZNAM JA TOG VAŠEG MIĆU, HEHE, PA MNOGO IH IMA, NE MOGU JA TO DA PAMTIM, KO ĆE TO PAMTITI HEHE, JA SAM ISUVIŠE BITAN DA BIH TO PAMTIO.’’ Nisi ti kriv, to je naučen obrazac ponašanja hiljada govnarčina pre tebe, bol u guzici zbog shvatanja da si i ti nekada bio mali Mićo. Sledeći put kada neko pita za neku neprimetnu budalu iz mase, odglumi majku mu ‘’Aha, a onaj crni mali, da da, vredan je, vredan jako’’.
ILI GA RADI KAKO TREBA ILI NEMOJ DA GA RADIŠ UOPŠTE
Rad drugih ljudi je brljotina motivisana isključivo lakom zaradom. Tvoj rad je društveno koristan a teži umetnosti. Nema ničeg lošeg u fušarenju, naša čitava civilizacija leži na temeljima koje su postavili pijani crnotravski dunđeri. Fušariš i ti. Samo voliš da sereš. Kako drugačije da nazovemo što su ti čaše uvek nekako loše oprane? Ili što ti slajd u power point-u ima po 400 reči kopiranih iz knjige, i čitaš ga doslovce za vreme svake prezentacije. Ili što si imao tri naloga ‘’SEMINARSKI RADOVI ZA STUDENTE’’ u prijateljima za vreme faksa. Lenjo si govno, kao i svi mi. Mi to znamo, znaš i ti. Samo treba da prihvatiš. Dobićeš šlajmaru u košulju sledeći put kada ovo kažeš, to je obećanje.
MORAM NEŠTO DA ZAVRŠIM
Jooooj bre šta kenjaš bre ahahah, zašto si bezlična masa sa kašičicom od espresa u ustima. Ne brukaj se. Plaćanje računa, kupovanje sardina, overavanje semestra mlađoj sestri nije završavanje NIČEGA, pa makar ti hiljadu puta nosio naočare za sunce dok to radiš i drkao se na GRAD što nema dovoljno parking mesta za tebe besnog. Nisi ti ni na kakvoj misiji, ti si samo neki lik u gradu. Glagol ZAVRŠAVATI smeš da koristiš u sledećim situacijama: 1.Sredio si da bolesnu kevu dobrog ortaka operiše top hirurg. 2.Uspeo si da izdejstvuješ da tvom retardiranom bratancu (koji je na odličnom putu da postane smrad tvog kalibra) ne oduzmu dozvolu jer je pijan vozio. 3. Narkoman si, koji završava dop. U svakoj drugoj situaciji izazivaš kolutanje očiju, izazivaš da nećemo više nikada da te zovemo na soni i nećemo imati ni najmanju moralnu dilemu da li da drkamo na slike tvoje devojke. I naravno, HAAAAK, PUUU, ovog puta u čelo.
NEMAM JA VREMENA ZA TE VAŠE FILMOVE I SERIJE
Opet, ti si čovek koji radi, koji doprinosi, mi smo ona dva lika sa krova iz filma ‘’Kad porastem biću kengur’’, slučajno poslednji film koji si gledao i koji revnosno citiraš, što upotpunjuje tvoju sliku kao mediokriteta na jedan divan način. Sedma umetnost je davno skrajnuta, više niko ne gleda film da se uzdigne, nego da ima pozadinsku buku dok jede jafu i drka kurac, ali ne idu tvoje misli u tom pravcu. Nemaš ti vremena ni za dobru emisiju na tv-u, ni za knjigu, ni za predstavu, ni za neki moćan članak u novinama. Ali ne zato što puno radiš. Nego zato što si jednodimenzionalna, dosadna botina. Jednostavan si, programiranje tebe bi bilo mačiji kašalj. Ne moraš čak ni da prođeš Tjuringov test. I to što, POBOGU, radiš osam sati dnevno, kao bukvalno MILIJARDE na planeti, ne daje ti za pravo da serendaš nešto. Ova rečenica je samo preduslov da počneš da izgovaraš: ‘’MA NISI TI UMORAN ČIM NE MOŽEŠ DA SPAVAŠ, DA MALO NEŠTO RADIŠ SPAVAO BI KAO BEBA’’. E tu ti već nema pomoći. Neću da trošim svoje HAK-PU na tebe.
A ŠTO ONI NEKAD NE POZOVU?
Imao si ekipicu na faksu, bili ste skroz okej, u vašim očima RAT PACK, u očima svih drugih grupica svakodnevnih muflona, ali to je okej, okej je malo loženja kad si mlad. Posle si diplomirao, neki od njih jesu, neki nisu, bančenje na vikend bazi se pretvorilo u kaficu oko četiri popodne na vikend bazi, jer uveče se ide, ne znam kako da ti objasnim… od Sanje jedan brat, pa prvi rođendan detetu. Vikend baza je razorena, pretvorena u grupu na Viberu šaljivog imena, u kojoj niko ništa ne piše. Niste se videli mesecima. To je dvosmerna ulica. Niko nema obavezu da se prvi javi, nisi ti nivo iznad, tebe da kontaktiraju. Obe stranke su smradovi, ti malo više jer si uobražen i što ne shvataš da je udaljavanje od ekipe deo života. Ćuti tu i traži slike kod fotografa na svadbi gde si išao sa sa Sanjom, NE NE MOŽE 6 SLIKA ZA 500 DINARA.
RADIMO TU NA NEKOM PROJEKTU, BAŠ SKORO IMALI TU RADIONICU
‘Ajde bre goni se bre u pizdu materinu.