Rekvijem za kurvu

Pre nekoliko dana nam je u redakciju svratio jedan poznat čovek. U neobično vreme, tačnije pola sata iza ponoći. Pošto sam bio jedini dežurni te večeri, taman sam se zavalio da uz socijalne lubrikante u tečnom agregatnom stanju ispratim nba plej of, međutim interfon je cvileo uporno. Kožna demode jaša preko and 1 crvenog duksa, pazarske farmerke i ofucane starke. Bio je skroz mokar iako kiša nije padala.

Kao i svaki ljubazni domaćin, poslužio sam ga onim što je ostalo od poslednje sednice UO Tarzanija i zavaljen u direktorsku fotelju vrhunske ergonomije slušao šta mi ovaj neobičan čovek priča. Bilo je zanimljivo slušati ispovest jer sam se u isto vreme osećao i frojdovski ali i kapitalistički – čovek je tražio da objavimo ono što sigurno nijedan drugi medij u zemlji ne bi smeo. I nije pitao šta košta, što dalje implicira da smo se oko cene veoma lako dogovorili. U nastavku prenosimo reči dotičnog gospodina bez ikakve izmene.

Draga moja kurvo,

Iako znam da ovo nećeš pročitati, morao sam da ti napišem još nekoliko redova. Znam koliko si volela moje redove nažvrljane mastilom koje sam ti slao jednom mesečno. Sećam se kad si mi pričala kako ne možeš da dočekaš poštara da donese pismo, i kako ga izljubiš od sreće kad se pojavi ispred sandučeta u tvojoj zgradi. Kasnije sam saznao da si ga ljubila malo prisnije od uobičajenog načina na koji se ljube poštari. Oprostio sam ti.

Doduše, kasnije sam saznao i da si se i tim pismima najviše radovala zbog atačmenta u vidu ljubičaste novčanice stranog porekla u apoenu od 500 evra kojim sam finansirao tvoje studiranje na krajnje interesantnom  Fakultetu za upravljanje investicionim fondovima u malim i srednjim preduzećima (AKREDITOVANO!!1), čiji je osnivač sestrić Mlađana Dinkića. I to sam ti oprostio jer si bila dobar student. Bar sam tako mislio jer si učenje često apostrofirala kao razlog za naše neviđanje. Verovao sam ti, ti kolokvijumi i ispiti znaju da budu jako komplikovane stvari. Naučnici kažu da je količina stresa u jednom ispitnom roku jednaka otprilike stresu koji nastane u teškoj saobraćajnoj nezgodi.  Priznajem da mi je malo bilo čudno kad sam ukapirao da su tvoje skraćene skripte zapravo ful udžbenici, al rekoh tad sebi “a šta ti znaš, matori, davno si studirao, vremena se promenila, danas je znanje kompresovano kao deterdžent, uostalom lepo je rekao onaj pruski arhitekta – Manje je više.”

I znaš i sama koliko sam bio srećan kad si diplomirala. Tačno, nije mi se svidelo kad si na fejsu izbacila slike sa odbrane diplomskog na kojima ti asistent čestita zavlačenjem jezika u ušnu školjku a tebi na licu onaj osmeh sa reklame za životno osiguranje. Ok, progutao sam činjenicu da je to neformalni kodeks ponašanja na vašem fakultetu, ipak je on oslobođen stega u  pogledu odnosa nastavnici-studenti i sve je nekako liberalnije nego da sterilnim fakultetima kojima je osnivač država. Međutim, after parti u holu fakulteta sa nauljenim striperima mi nikako ne ide u glavu, ali sam i to ispoštovao. Uostalom, jednom u životu se diplomira i ne žalim što sam isfinansirao zabavu za tebe, 30-ak tvojih koleginica koje izgledaju kao pokretni baner za sajt “ŽELIŠ LI SVAKO VEČE DA KARAŠ DRUGU RIBU?” i 15 profesora i asistenata koji izgledaju kao da baš žele da svako veče karaju drugu ribu, po mogućstvu tebe.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Da li želiš da svako veče čitaš drugu skriptu?[/typography]

I bio sam srećan jer si ti bila srećna kad sam ti sredio posao sekretarice kod onog privatnika što gura posao sa prohromom. I on je bio srećan. Doduše, ispostavilo se ne zbog tvog savršenog vladanja apointment aplikacijom i organizacionim veštinama već isključivo zbog menadžovanja njegovog falusa tvojom usnom dupljom. Oprostio sam ti i to. Znam kakva su govna privatnici, znam da traže spremnost za rad pod pritiskom i da će sve učiniti da maksimalno eksploatišu radnika. Znam da si time morala da obezbediš sredstva za nove kolekcije odeće i šminke (u to vreme počinju moji finansijski problemi, jebiga presuši i rudnik Tajvina Lanistera ako se neracionalno troši) koje ja više nisam mogao da ti priuštim. Oprostio sam ti i to jer ljubav mora biti jača od ljubomore zbog fizičkog šera.

Teško mi je palo tvoje udaljavanje od mene. Prvo sam pomislio da je to možda baš zato što nisam više slao ljubičaste novčanice uz pismo već samo one žute, a kasnije sam utvrdio da je to istina. I oprostio sam ti jer ja shvatam da je današnja žena tu da muškarcu pruži najveću lepotu koju je priroda izvajala a da je on dužan da to, kao i svaku kulturu, plati adekvatno. Ali ipak sam mislio da tu ima mnogo više ljubavi koja se ne bazira na čistom kapitalizmu. Međutim, polako sam počeo da shvatam neke stvari. To što si volela da te nazivam kurvom tokom seksa (kad nekako pristaneš na neki) je očigledno bila ironična posledica da si volela da se stvari nazovu pravim imenom. Ja nesrećnik mislio rol plej, čitao neke članke na netu da žene često pali da budu ono što zapravo nisu, da u tim trenucima pobegnu iz svoje kože i slično. Ti nisi bežala ni jednog trenutka već si bila sve ono što smo drtitokovali tad. I to sam ti konačno oprostio.

Doduše na malo drugačiji način. Znaš, kurvo moja draga, jednom sve dođe na naplatu. Piješ, jedeš na recku celog života al jednom i vlasnik krčme popizdi. Ali dobro, ne zameri mi što te nisam ubio kao ljudsko biće pištoljem, znaš kako kaže Osmanović “Ne pucaj, metak je za ljude, kolji”. I biću iskren, lepo sam se osećao dok je oštar čelik parao tvoju baršunastu kožu, kidao tvoje vene i arterije poput grančica trulog drveta, probadao tvoje vitalne organe i činio da ti izraz lica više ne izgleda kao sa reklame za životno osiguranje. Haha, reci kakva ironija. Čoveka možeš zajebati jednom, dvaput, osamnes puta u zavisnosti od toga koliko je naivan i glup, al nije to matematička indukcija da ono što važi za n, važi i za n+1, jednom se niz prekine i tad ti jedem živu jetru u slast, grizem oko, kidam but i od krvi pravim unikatni bladi meri, zube ti ređam u ogrlicu, kosti ti zapalim da se lepo ogrejem, da jednom u životu od tebe osetim toplinu.

Hoćeš li ti meni sad oprostiti, kurvo?

I stvarno, da li će mu izdiferencirana kurva oprostiti? Da li će on sam sebi oprostiti što ju je očigledno voleo? Da li ova ispovest ima samo metaforičko značenje ili će pola sata nakon objave ovog teksta, počinilac biti uhvaćen negde u Deliblatskoj peščari i osuđen na 40 godina zatvora zbog svirepog ubistva jedne devojke, a mi kao medij zauvek zamandaljeni? Samo jedan je način da to saznamo. I ne, naravno da nećemo odati njegov identitet. Ustvari…

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]HEHEHEE OPET JA![/typography]