Sam protiv svih – akcioni filmovi 80-tih, drugi deo

STONE COLD (Craig R. Baxley, 1991)

Ko? Joe Huff (Brian “Boz” Bosworth) i njegova fantastična frizura

Protiv? Bande bajkera predvođene Lensom Henriksenom i Vilijamom Forsajtom

Džo Haf (iliti Džon Stoun) je toliko jebeno har-kor, da je uspeo da produži osamdesete za godinu dana. On je pandur, sprovodi svoju vrstu pravde, pod suspenzijom je, trpa drugu ribu svako veče, za doručak jede šejk od svega, a kućni ljubimac mu je džinovski gušter.

Rotvajleri su za sisice.

U drugom uglu ringa su nazi-bajkeri-dileri, na čelu sa ljudima koji nose kul imena poput Čejns i Ajs. Prodato! Za ovakavu postavku ne možeš da kažeš da “obećava”, već ti je obaveza da odgledaš film tri puta i okačiš Bozov poster na vrata od sobe (zamoli Huper da ga objave).

Oplemenjuje prostor!

Stone Cold ima nekoliko dodirnih tačaka sa Staloneovom Kobrom (da, ovo je najgelja rečenica ikada). Pre svega počinju isto (u supermarketu) i završavaju se isto (junačina vozi motor u zalazak sunca). Tu su i bajkeri i ne baš potpuno jasna motivacija negativaca. Međutim,  ovaj film nudi  mnogo veće brdo mišića. Ne morate da trošite pare na proteinske šejkove. Odlgedate ovaj klip ujutru i uveče i garantujemo povećanje mišićne mase za dve nedelje!

Scena koju nadmašuje samo epsko makljanje iz Karpenterovog filma They Live. Sasvim dovoljan razlog da odgledate Stone Cold (i drugi Bosvortov film, One Man’s Justice).

Bonus: Jednog od bajkera glumi lik kome Švarceneger u Terminatoru 2 uzme clothes, boots and motorcycle. Vozač helikoptera je ćale Meka iz serije It’s Always Sunny in Philadelphia.

Koliko je zajeban? 


AMERICAN NINJA (Sam Firstenberg, 1985)

Ko? Mutavi Joe Armstrong (Michael Dudikoff)

Protiv? Filipinsko-južnoameričkog nindža-kriminalnog kartela

Verovatno nikada neće biti otkrivena misterija kako je Američki Nindža uspeo da ispliva iz ogromnog bazena sebi sličnog treša i utemelji serijal koji obuhvata čak pet filmova. Kako to da podjednako loš (dobar?) Enter the Ninja nije posato hit? Dobro, možda sam sada sebi odgovorio na pitanje, distributeri verovatno nisu hteli da ga prikazuju pod pretpostavkom da je pornić. Nije da se žalim, samo sam zbunjen. Mora da je u pitanju kakva nindža magija.

Od nindže koji ispaljuje laser svašta možeš da očekuješ.

Džo Armstrong (nema veze sa skautom Mančestera iz pedesetih) je vojnik koji ima problema sa autoritetom, pamćenjem i glasnim žicama. Stacioniran je na Filipinima gde svakih dan-dva, grupica nindži otima oružje sirotoj, bespomoćnoj vojsci. U nekom fantazijskom okruženju, to bi možda bilo i prihvatljivo, ali filipinske nindže su totalni balvani. Do kraja filma nikome ne pada na pamet da je ekipica u crnom upucljiva (ovo je legitimna reč, keve mi). Al dobro, tu je Džo, on je majstor improvizacije.

Kroz film se provlači i neka romansa, u kojoj se Džo ponaša kenjkavo i pičkasto, te u kombinaciji sa problemima iz prethodnog pasusa, moramo zaključiti da siromaha drma pubertet. Međutim, to ga ne sprečava da razjebe po pet-šest nindži o jednom i to čak bez kostima! Što bi glavni negativac, Black Star Ninja rekao, “he has mad skillz” ili tako nešto.

Bonus: Dudikof nikada nije trenirao borilačke veštine pre Američkog nindže.

Koliko je zajeban? 

COMMANDO (Mark L. Lester, 1985)

Ko? John Matrix (Švarceneger)

Protiv? Srednjeameričkih pobunjenika i sado-mazo Beneta (Vernon Wells)

Bez ikakvog sarkazma – Commando je najbolji film sa ove liste. Nije stvar samo u preterivanju (Matriks sahrani oko 140 ljudi – daleko više od konkurencije), niti u scenama koje izazivaju potpunu nevericu (na početku filma, Arnold sa ćerkom hrani jelena), već u njihovoj izvrsnoj kombinaciji, začinjenoj tako izdrkavačkim humorom, da film jednostavno ne možeš da ne voliš.

Kako da ne voliš ovako nežnu dušu?

Još jedan prilog u korist Commanda je njegova samosvesnost. Dok većina gore pomenutih filmova puca na ozbiljnost (a nama deluju smešno, jer su osamdesete veoma čudna decenija), Commando se zajebava na svoj račun. U jednom trenutku, dok se Matriks šiba sa Mekom iz Predatora, Arnoldova pratilja, Rae Dawn Chong (jebeš me, nemam pojma kako se ovo izgovara) uzvikuje “I can’t belive this macho bullshit!”. Dodajte tome i najbolje one-linere ikada, i savršen film je tu.

Klimaks je posebna priča. Jedan kadar – Arnold puca iz puško-mitraljeza, drugi kadar – latinoamerikanci padaju pokošeni. I tako pet minuta, dok ne pobije čitavu vojsku. A onda sledi boss-fight, u kome Benet žestoko dobije po pički.

Ma, klasik.

Bonus: Arnoldova ćerka u filmu, Alisa Milano, izrašće u prepičku, koju verovatno znate kao dobru ribu iz šugave serije Čari. Vernon Vels, koji glumi Beneta, poznat je i po ulozi Veza, psiho-bajkera, iz Pobesnelog Maksa 2.

Koliko je zajeban? 


Tagovi:

filmoružje