Saobraćajni panduri – harač na putu i razgovor sa njima

-Dobro veče.

-Bolje vas našli.

-Vozačku i saobraćajnu.

-Ništa od navedenog.

-Morate imati neki lični dokument.

-Imam dozvolu za pecanje.

-Da li ste pili, gospodine?

-Jesam.

-Koliko?

-Jedanaes’ piva.

-Molim!? Pa kako zaboga?

-Šta kako, lepo. Jedno sa ćaletom pre ručka, dva sa kevom posle ručka. Sedam sa kumom na bazenu. I sad svratio u mesaru, radi neka nova, znaš kak’a, vake sise…

-Pijete pivo u mesari?

-Svakodnevno.

-I gde ćete sad takvi?

-Na pos’o, treća smena,  što? Šta mi fali?

-Niste ni vezani.

-Ne mogu. Problem je inženjerske prirode.

-Kakav?

-Kratak pojas u stojadinu. Nije predviđen za ljude teže od 0,13 tona.

-Šta vam je ovo na zadnjem sedištu?

-Ja’nje! Sad ga pokupio, sutra kumu slava pa da ga obradujem.

-Pa što ga niste stavili u gepek.

-Nema mesta.

-Od čega?

-Od praseta.

-Napustite vozilo i ugasite motor.

-Mora obratno.

-Dobro. Prvo ugasite motor.

-Neću, neće hteti dupali kasnije bojim se.

-Ostavite ga onda upaljenog, samo izađite.

-Što?

-Da duvate.

-Ajde, očiju ti plavetnih, prinesi melodiku da duvam odavde. Mala su vrata napravili na Stojadinu treba mi pet minuta diziđem.

-Evo. Izduvajte ceo kapacitet pluća i nemojte da uvlačite nego duv…

-Ma znam čoveče, duvam u ovo pet puta mesečno, naučiću Jašara svirati. Ništa se ti ne sekiraj.

-Onda sve znate…

-Čuj znam? Doktorir’o! Auu…sad kad dunem ima da je pokvarim. Je l pod garancijom?

-Nećete, ne bojte se. Ruski model, tek nam stiglo.

– Dobro je. Evo, gotovo, šta kaže? Oće pasti Vraneš?

-Molim?

-Slavko jebo ga ti. Vraneš. Dva dvaesdevet, igr’o u Partizanu. Ako nisam naduv’o Slavka tražiću da šaljete dreger na baždarenje.

-Dva tri’es. Mašala!

-Dobro je. Taman. Biće keva ponosna.

-Za šta taman?

-Za pos’o. Jesi radio ti kad k’o čuvar? Ne mogu da zaspem na stolici bez Slavka, nema šanse. Sa Slavkom k’o zaklan. Milina.

-Ti mene zajebavaš?

-Demantujem.

-Daj prvu pomoć.

-Evo.

-Šta je to?

-Eridijum 36 – eksplozivni svemirski modulator. Pa pljoska jebogati. To je najbitniji izum posle kamena za kupus.

-Znam bre, nego, šta će mi ona?

-Pa jesi tražio prvu pomoć? To ti je najbolja prva pomoć dok ne stigneš do kafane. Kajsija, domaća, neto tri deci. Kum pek’o.

-Ne pijem na dužnosti.

-Ajde, ajde…

-Dobro, može malo.

-Samo malo i može. Nemoj mnogo da mi popiješ, treba mu zujtru kad ustanem. A?

-Uuu… da nije jaka?

-Nego šta nego jaka, skida karijes i kamenac sa zuba. Dlake sa jezika i tange sa maloletnica. ‘Oće tromb da otkači. Tako treba, zna kum, bavi se pečenjem rakije od četvrte godine. K’o Kinez gimnastikom.

– Šta da radim sa tobom? Morao bih da te vodim u stanicu na trežnjenje.

-Nemoj. Dosadno vam je tamo, ‘ ladno i smrdi vam brate vece. Mnogo ste aljkavi, zaperite to malo.

-Ne možeš takav da voziš.

-Mogu. Stojadin stariji od dva’est godina se vozi isključivo sa više od dva promila. Tako je fabrički zamišljeno. Prevelik je stres kad si trezan.

-A da pođeš peške i ostaviš vozilo ovde.

-Ne mogu, daleko je.

-Pa koliko?

-Ima sigurno pe’sto metera.

-Pa šta je to…

-Ja nisam prepešačio pe’sto metara iz komada od srednje škole. O’š dumrem?

-Onda te moram privesti u stanicu.

-Daj da se nekako dogovorimo, stvarno nemam vremena sad?

-Skup je i dogovor. Mnogo si prekršaja napravio. Nemaš dokumenta, nisi vezan, pijan si, nemaš prvu pomoć, ne radi ti štop svetlo, ćelava ti prednja leva guma…

-I nas dvijca smo ćelavi pa nam ništa ne fali. Šta mi virman izdaješ, evo imam kod sebe iljadu ipo dinara i tablu barene slanine, malo je masnija doduše, ima belog k’o na rođendanu Saše Popovića, al šta fali? Taman da ti i kolega mezite u stanici dok gledate porniće. A?

-Pa može, daj ajde pa da se rastajemo. Dobar si čovek vidi se odma, nije u redu da te maltletiram.

-Nisi ni ti loš, al ne mogu sve novce da ti dam. Treba mi sutra kumi za cveće. Domaćica, red je.

-Dobro, daj crvenu i tu slaninu pa da se rastajemo.

-Pe’sto?

-Može ajde, pe’sto i slan’na.

-Dogovoreno, evo. E, oćeš i uvo da ti dam?

-Jesi ti lud? Šta će mi uvo bogajebo?

-Pa da pojedeš. Uši su nabolji deo praseta kad se lepo usole. Reći ću kumu ja nisam odoleo. A?

-Ahaaaa… Pa daj da probam.

-Eno, otvori gepek i otkini levo.

-Uuu… odlično je. Hvala ti, pažljivo vozi i vidimo se uskoro.

-Verujem da se vidimo. Budobar, pozdravi kotkuće!

Tagovi:

društvomurija