Saša Grej – prvo grlo Holivuda
Sedamdesete godine prošlog veka obeležila je Linda Lavlejs, osamdesete Trejsi Lords, devedesete Džena Džejmson. Naravno, u njihovoj branši. Svima im je zajedničko da su se trsile za pare, ali na onaj legalan način, pred milionskim auditorijumom, a ne sa radnicima Beka u privatnosti motela Vukašinović u Malom Mokrom Lugu. Kako smo iz nekog sumanutog razloga već pri kraju 2012. godine, krajnje je vreme da se osvrnemo na prethodnu deceniju i proglasimo kraljicu razvrata. Pošto Burza nije bio tu da predloži neke andergraund alt cave sa Motherlessa, a Vehbija već piše o sisama stoleća, Lisi En, jednoglasno smo se složili da se Saši Grej mora neki vid pošte odati.
Eksplozija interneta u tom dobu donela je sa sobom, pre svega, tonu pornografskog sadržaja, svih vrsta i ukusa. Hteo bi da vidiš ribe kako jedu govna? Nikakav problem, “2girls1cup” search, klik i bog da te vidi (kako gledaš perverzije na internetu). Ne moraš da odlaziš do lokalnog video kluba i izgovaraš stvari poput “Bogdane, deder onaj gde one Japanke seru jedna drugoj u usta”, dok petočlanoj porodici koja se tu zatekla, od šoka iz ruku ispada VHS Diznijevog Tarzana (nema veze sa Tarzanijinim Tarzanom™ ). Takav luksuz podigao je granicu prihvatljivog za mejnstrim zvezde veoma plemenitog pornićarskog posla. Uzmimo, na primer, ikonu devedesetih, Dženu. Je l’ htela da ga meće u senfaru? Nije, ni za milion dolara. Je l’ htela da radi sa crncima? Opet, ne. Pa, bemumater, ne možeš da budeš i razmažena i da gutaš semenu tečnost za keš. To tako ne ide – lekcija je koje nam je nametnulo Internet doba.
E, u tu situaciju uskače nova garnitura porno glumica, a sve njih predvodi Saša. Po čemu se ona razlikuje od, recimo, Naomi? Kao prvo, Naomi je Jevrejka. U redu, to možda i nije toliko bitno, ali ako vas neko priupita za košer pornićarku, sada znate. Ono što jeste značajno je Sašina revnosnost. Cela je predana svom poslu i to se vidi. Za tri godine, koliko je bila aktivna, njoj su lupali šamare, čologanje, pljuvali je, penetrirali joj svaki telesni otvor, terali da liže WC šolju, a ona bi se vraćala po još. Štaviše, tražila je od moćnog Rokoa da je zabode u stomak, možda jer je zaboravila da popije pilulu to jutro, iako sumnjamo da to tako funkcioniše. Nikada nije izgledala kao da samo radi, ali ni da uživa, već samo da je dovoljno luda da stvori iluziju o sebi da je spremna na apsolutno sve. Jedino što joj fali jeste osmeh na kraju interrejšl gengbeng scene uz mahanje kameri i “ćao tata, ćao mama” uzvikom. Ludilo koje isijava iz nje doteralo ju je do najveće porno zvezde svog doba. Ljudi su tražili nešto više od sterilnih vanila pornića, i ona im je to pružala.
Jeste da tri godine zvuči malo, ali kalendar joj je bio popunjen – 224 filma za taj period. Drugim rečima, Anal Cavity Search 6 je za Sašu Grej bio samo četvrtak. Radna etika na kakvu bi današnje devojke mogle da se ugledaju, umesto da sede po kafićima i gledaju Đovaka, ili, još gore, da spremaju ispite. A da se razumemo, Saša bez šminke izgleda kao učenica MOC “Radoje Dakić”, što baš i ne čudi, jer ima tradicionalno estetski nakazne grčke gene. Ali, dobro, uz malo sređivanja, ružno pače pretvara se u sasvim solidnu labudicu koja olako radi duplu penetraciju.
Sredinom 2009. godine snimila je poslednji pornić, ali ne i poslednji film. Za sve je kriv Stiven Soderberg, koji joj je dao glavnu ulogu u filmu The Girlfriend Experience u kome glumi šta? Pogađate? Šaltersku službenicu? Ne. Kurvu? Da! Bez obzira na ulogu, sigurni smo da je tokom projekcije dolazilo do izjava tipa “ha, pa to je Saša Grej, nisam je prepoznao bez crnačkog uda u ustima!” Nastavila je sa slešerom Smash Cut, pa onda sa filmom u kome se skida gola, I Melt with You. U međuvremenu, oprobala se i u seriji Entourage (kod nas prevedena kao “Svita”), u kojoj je glumila samu sebe. Možeš ti Saša da pobegneš od pornografije, ali pornografija nikada neće pobeći od tebe.
Multimedijalni talent junakinje ovoga teksta ne završava se sa filmskim platnom. Ne, Saška je osnovala i svoj bend, što meni nikada nije uspelo, iako smo generacija i podjednako muzički netalentovani. Mada, kad malo bolje razmislim, nisam ni primao fejšle, tako da nema potrebe da se poredim s njom. Elem, aTelecine je industrijsko-alternativna grupa koja se bavi proizvodnjom zvukova ničega, što je inače modus operandi svih bendova tog tipa. Možda ja ne razumem umetnost, ali nije ni bitno, ne razumeju ni oni Amira Rešića Nina. U svakom slučaju, valja poslušati, pa ne otići na koncert, ako dođu ikada u SKC.
Kao i za neke druge porno zvezde, i za Sašu se vezuju megalomanski mitovi o njenoj inteligenciji. Tera Patrik je dobila Nobelovu nagradu za objašnjenje fotoelektričnog efekta (ili je to bio Ajnštajn, ne sećam se), a za Grejovu se priča da joj IQ olako probija granicu od 160. Nije na meni da sudim, ali po prvi put verujem u priču “više različitih inteligencija” i uveren sam da je Saška merila onu pornićarsku. Uz to je i biseksualni ateista. Svaka militantna feministička organizacija želela bi je u svojim redovima, sada kad se više ne bavi opsluživanjem totema.
Ništa, Saška, čekamo te da se vratiš na pravi put. Skapiraćeš uskoro lažni sjaj Holivuda i vratiti se korenima svojim. Nisi ti loša glumica, ali si mnogo bolja pornićarka, prihvati svoj talenat, mlada si još uvek, sve ti je oprošteno. Nemoj da ispadne da Poljaci džabe grade spomenik u tvoju čast.
