Sasvim obično veče jednog trsitelja
Bilo je tek oko pola jedan posle ponoći kada su sve muške oči i ženske grudi bile okrenute ka putanji kojom se kretalo društvo Filipa fakera prema centralnom separeu koji je bio prazan i rezervisan flašom Džekija. Ribe crne nadograđene kose su žurno pristizale iz toaleta na vest da mlađani naslednik lanaca benzinskih pumpi i ove subote bira najuporniju koju će uljuljkati u bež kožu svoje bembare, ili ako bude imala sreće, u čistu hotelsku posteljinu, izjebati i u najboljem slučaju zapamtiti njen lik.
Tri plave drugarice su ovog vikenda izmenjale garderobu, te je svaka nosila haljinu ove druge. One su se pozicionirale pokraj Filipovog separea još pre sat vremena, ispravno procenjujući da separe koji je prazan čak i u to vreme, mora biti samo onaj koji pripada Filipu i njegovom društvu. Samo Filip sme da prkosi klupskom zakonu rezervacije koja traje do jedanaest. On je tako hrabar. Njemu obezbeđenje na ulazu ne traži ličnu kartu, iako ima bejbifejs. On ne ostavlja svoj kaput u garderobi kako se njegov Armani ne bi mešao sa mirisima šanerskih kolonjskih voda. On ima stila. On ima stilistu. Njegov stilista ima čivavu. Filip ima dobermane. Ne šeta ih, oni se sami šetaju po imanju njegovog oca pokraj reke. Fillip je mlad, šarmantan i duhovit mladić koji voli da se našali – ‘’matori ima imanje od dvaes jutara, a ja alatljiku od dvaes cantima, pa ti sad gledaj jesam bogatiji od ćala’’. Njegovoj šali se smeju svi u separeu, a potom nazdravljaju. Fillip pije Džeka, plaća Moet, ali ipak mu je vinjak najbliži srcu, kao i njegovom matorom kada ga je devedesetih slasno ljuštio u ćuzi zbog par jačih pronevera. Geni su čudo. Izašao posle dve godine, napravio par benzinskih pumpi i Filipa. Svom sinu je poklonio pozlaćen upaljač sa ugraviranim inicijalima. Fillip sada ustaje iz separea, tražeći upaljač po džepovima, izvlači cigaretu usnama i već kroz prvi dim opaža dekoltee poređane uz šank, kako mu se osmehuju.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]SKANDAL: Filip uhvaćen u noćnom klubu na kraju grada kako pije pivo iz plastike i puši jeftine pljuge[/typography]
Nedaleko od prizora svira nešto kao okej bend i Goran i okej bend, ali Filipove ispilingovane crte lica se ne menjaju kada pevač pozdravi društvo iz centralnog separea. Mesto da mahne pevaču koji željno iščekuje da mu se međ’ sise mete koji dinar za pesmu koja će dirnuti srca međ’ silikonima, slomljena Filipovom pojavom, mladi junak odlazi do toaleta u pratnji pogleda koji se fokusiraju na ekran njegovog ajfona. Koga drži na pozadini, kome šalje poruku, ko je na liniji dok telefon približava pevačevom mikrofonu? Ne, Filip o tome ne priča. On je proračunat mladić koji sakriva broj prijatelja na fejsbuku. On ne gleda u poglede dok se vraća iz toaleta, i staloženo čeka da se zastoj u masi pokrene kako bi došao do društva, baš kao svaki običan tip. On se trudi da izgleda da se trudi da bude običan, ali svi oko njega znaju da je poseban. On ima previše zajeban pogled, šarma i benzinskih pumpi da bi bio običan. Nepredvidivost ga krasi poput junačine iz kosovskog ciklusa – niko ne zna da li će Filip faker zatvoriti kafanu ili se izgubiti na pola omiljene pesme sa nekim poluološem. Pod šajni disko bolom, on uteruje neizvesnost dok pogledom bira kome će da utera konkretnije. On je izabrao. Duga plava kosa, roza haljinica, karmin iste boje – još od detinjstva je potajno voleo barbike.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Vodi me kući da vidim crevo od pumpe![/typography]
-E, malo zagušljivo ovde, a i što bi rekla Dara salara – ‘’galama!’’, hehe, aj palimo?
-Hihi, pa ajde… Samo da uzmem jaknu.
-Kakvu jaknu sad, jebo jaknu, daću ti ja pare za deset jakni.
-Hehe, pa ajde…
Posle 10 minuta
-A zašto tebe zovu Filip faker?
-Saćeš da vidiš, hehe..
-Ju! Ti si skroz lud, hihihi…
-Saš da viš kolko sam lud… skidaj to bre.
-E, ali nisam baš sveže podšišana, jebiga, nisam očekivala da ću baš ja da ti se dopadnem… a baš bih htela da ti budem savršena…
-Koga zabole, bre, pa neću te ženim već jebem.
-A šta to meni fali?
-Ne fali ti, imaš viška, hehehe! Ja ću bre, da oženim nevinu! A i garderobe imaš viška… Oš se skidaš il ne?
-Jao, pa ajde…
Posle dva minuta
-E tako…
-Šta?!
-Šta šta, bre? Obeležena si aždajom Filipa fakera, pevaj!
-To je to? Pa trajalo je dva minuta, sa skidanjem! Aj što sam se pravila da me bole tih tvojih desetak centimetara, ali ovo je smešno!
-Alo, kravetino lajava, a da dobiješ šamarčinu sad, jel bi ti bilo smešno, a?
-Ej, znaš šta! Ja odlazim! Imaš moju podršku da oženiš nevinu!
Sutradan
-Jesi jebo, a?
-Uf, nije znala gde se nalazi.
-Garant je tražila još, a, Fićo, a?
-Ma gde još, posle prvog puta se odma pokupila i otišla, znači, dobro joj nije bilo! Kakve poze… I gaće je zaboravila koliko se usrala da je ne dovatim opet.
-Hehe, kakve?
-Ma neke ljubičaste čipkane, kinezare. Znaš kad ih nisam ni podigo sa patosa.
-Ma ne gaće bre, poze! Kakva je?
-A ono, nije nešto…
