Savršena kombinacija – alkohol i volan

Cirka i upravljanje motornim vozilom uglavnom ne idu zajedno, osim u slučaju kamiondžija koji po zakonskoj regulativi moraju imati više od dva promila neke džibre u krvi kako bi uspešno ćerali Skaniju od Izmira do Dizeldorfa. U svim drugim slučajevima, drinkinendrajvin može potencijalno dovesti do takozvanog “Petra Cvijić efekta”, koji ponekad nosi fatalne posledice. Ili, još gore, može se desiti da te zaustave panduri baš u trenutku kada žuriš da izbegneš ranojutarnju gužvu u Bucku na Banovom Brdu, a to smaranje može potrajati satima, dok se izdogovarate oko odgovarajućeg mita. Često je bolje uleteti u autobus i pustiti majstora da on bude jedini koji brine o svojoj odvaljenosti. U nekim slučajevima, harmonika autobusa je dobro mesto za povraćanje, pogotovo ako te poznanik koga si slučajno sreo priupita nešto o fakultetu, mrtvoj Aston Vili ili Dekiju iz osnovne koji je sada na pajdu.

Međutim, nemaju sve osobe dovoljno razuma da se okanu volana nakon celovečernje zloupotrebe špirituoznih pića. Većina tih ljudi dovešće se bezbedno do kuće, dok će deo napraviti manju ili veću pizdariju, u zavisnosti koliko je izuzetan put sa koga se vraćaju. Ponekad, usled odgovarajućeg odnosa crnog i belog vina, neki od njih se razjebu dovoljno da ispune uslove za ulazaku u Kuću (ne)slavnih pijanih vozača i da se o njihove avanture prepričavaju u kafanama širom sveta. Na primer…

GTA uživo

U selendri Boaz, nasred Alabame, Metju Tod se vraćao sa svog uobičajnog srednjenedeljnog razjebavanja. Igrom slučaja uspeo je da slupa kola. Ubrzo se pojavila hitna pomoć, koja ga je odvela u urgentni centar, gde je trebao da sačeka i policiju. Met, naravno, nije hteo da trpi ta sranja. Uskočio je u ambulantna kola i dao se u beg. Posle par kilometara, uspeo je nešto da sjebe, pa je otrčao do obližnjeg ambara i pokušao da osedla dva konja. Usled činjenice da naš junak očigledno preferira GTA serijal u odnosu na The Elder Scrolls igre, batalio je pokušaje da zajaše konje i umesto toga je ukrao džip koji je tu bio parkiran. Adrenalin očigledno nije uspeo da mu blokira brlju koju je uneo u sebe, pa je i njega potpuno razlupao. Vođen jednim od postulata pijane logike, treća sreća, Metju je ukrao još jedan auto koga je, ovog puta, ipak uspeo veoma uspešno da dotera do kuće. Ujutru, nakon pijanog sna, onog koji sa sobom ne nosi sramotu samo kada izazove amneziju, prepametni Tod se vratio u istu bolnicu iz koje je ukrao ambulantno vozilo, kako bi mu sanirali (za njega misteriozne) rane. Zaposlenima je trebalo otprilike deset sekundi da prepoznaju budalu i pozovu pandure. Čeka ga poduža optužnica.

Porodični izlet

Na Novom Zelandu nema bog zna šta da se radi, ako izuzmemo čuvanje ovaca i gledanje onog njihovog divljačkog ragbija. Desi se neki zemljotres tu i tamo, ali to je valjda cena života u dobro uređenoj i mirnoj državi. Naravno, da bi zaobišli monotoniju, meštani se opijaju, i to od malih nogu. Tako su tamošnji panduri jedne večeri zaustavili sirotog tinejdžera koji je vozio kola sa četiri puta višom dozom alkohola od dozvoljene. Slučaj je bio jasan – priveli su ga i pozvali majku da dođe po njega. Ubrzo se pokazalo na koga mali ima cug, jer mu je i keva zaustavljena i privedena, budući da je probila granicu dvostruko. Znači, oboje su u pritvoru i ostaje im jedan izbor – nazvati glavu porodice. Da ne dužimo priču i upotpunimo porodičnu idilu – da, i ćale je priveden jer su ga uhvatili da vozi pedeset odsto pijaniji nego što bi Novozelanđanin trebao da bude. Ne sumnjamo da su onda hteli da pozovu i dedu, ali su ih novozelandski žandari sprečili da se slučaj ne bi otegao do četvrtog kolena. Bilo kako bilo, svako vreme provedeno u krugu porodice je kvalitetno vreme, pa makar ga trošili u zatvorskoj ćeliji okruženi Maorima na kreku.

Pijani hokejaš

Sport je verovatno najveći neprijatelj dobrog opijanja, pogotovo ako se njime baviš profesionalno. Ne može da nam ne bude žao mladih i perspektivnih igrača koji ne stignu da budu totalni imbecili tokom svojih tinejdžerskih godina, već moraju da se odriču betoniranja kada mu je vreme. To, naravno, ne važi za sve sportiste, počevši od Pola Gaskoina, pa do dvadesetogodišnjeg Rajlija Šihena, hokejaša ekipe Red Wings iz Detroita. Usled pederskih mičigenskih zakona, Rajli je morao da koristi ličnu kartu svog tri godine starijeg saigrača, kako bi uspeo da se odvaljuje tekilama u noćima pred utakmicu. I sve bi prošlo kako treba, da jedne večeri nije uhapšen jer je mrtav pijan vozio svog džipa. To i ne bi bilo toliko neobično da Šihen nije bio obučen kao jebeni Tinki-Vinki, ljubičasti Teletabis. Poređenja radi, zamisli da si pandur i zaustavljaš vozilo koje krivuda po putu, samo da bi otkrio da su unutra Lazar Marković i Filip Janković, prerušeni u Dipsija i Lalu. Štaviše, ovim putem bih ohrabrio mlađane momke da baš to i učine, jer nam je fudbal u tolikom kurcu, da ga samo neka slična pizdarija može izvaditi iz kanala i poslati na naslovne strane svetskih novina. Ako ništa drugo, može i Milijaš da šmrče izmrvljene eksere obučen kao Sunđer Bob.

Devojčica

Pre tri godine, Pol Haton iz Eseksa, uhapšen je zbog vožnje u pijanom stanju i oduzeta mu je dozvola. U trenutku kada ga je policija zaustavila, kretao se vrtoglavom brzinom od pet kilometara na sat, dovoljnom da ubije praktično bilo koju vrstu puža na koju može naići. Saobraćaj je ugrožavao, bez zajebancije, roze Barbi električnim autićem koji je pripadao njegovoj ćerki, dok ga nije prerasla kada je ušla u šestu godinu. Haton je već imao prethodne kazne zbog cirkanja i vožnje, pa je ovog puta završio na sudu. Ispostavilo se da je razvedeni četrdesetogodišnji elektro-inženjer pimpovao Barbimobil tako što mu je stavio nove točkove, i nakon pešes Ginisa, nije mogao da odoli da ga ne provoza. Pretpostavljamo da bi mu sledeći potez bio farbanje autića u crno uz dodavanje nenonki i tribala sa strane. Svakako ga oznake 3-5 godina ne sprečavaju. Samo “vozilo” konfiskovala je policija, jer, jebiga, šta drugo da radiš u Eseksu, nego da se pijan vozikaš u dečijim kolima? Haton se i dalje nada da će uspet da povrati svoj projekat, jer ribe ne padaju na likove bez motorizacije.

Ruski klasici

Red je da se odmaknemo od anglosaksonskog šodera i ostavimo kraj teksta apsolutnim majstorima zanata. Bez sumnje bi ovaj članak bio u potpunosti ispunjen pijanim rusima, ali čini se da njihove gluposti nisu toliko dobro dokumenotvane, bar ne u nekoj konkretnoj formi. Sve ostalo se može naći kucanjem drunk russian driving u pretraživač. Međutim, nekako smo uspeli da iskopamo dva pogodna slučaja. U prvom, priča kreće standardno – zaustavljeno vozilo, ruski batica izlazi, pijan kao bulja. Ali, nema problema, setio se majstor stare panslovenske taktike – njegov ćale je navodno pandur i doći će uskoro i rešiti čitavu frku. Samo da ga ovaj pozove. Nepostojećim telefonom, naravno. Lik prvo pokušava da priča u praznu ruku, a nakon što mu panduri skrenu pažnju na tu činjenicu, nonšalantno vadi paklu cigareta i pokušava da vodi razgovor sa ćaletom. Možeš da se žališ koliko hoćeš na krš domet tvog Samsunga, ko te jebe kada nisi pošao za ruskom tehnologijom koja istovremeno omogućava komunikaciju i gasi žeđ za nikotinom. Drugi slučaj je još tipičniji za Ruse – kombinacija votke i tenka, vojna doktrina koja je održala Sovjetski Savez tokom Drugog svetskog rata i prenela se na sve buduće generacije. Pomalo predvidivo, ali uvek fascinantno, pijana budala upada u tenk, stiska gas i poruši pola izbe nekih sirotih mužika. Za nas vest, za Rusiju utorak.