Sedam izgovora debelih riba

Upeče onako zvezda, plus 35, uđeš u gradski prevoz u kom nema klima uređaja, vrlo brzo dostigneš stadijum kuvane kokošije noge. Mrkne ti svest, brojiš stanice; kad si ušao bilo je još 17, sad ih je još 22. Vreme krenulo unazad, tope se usijana sedišta, sic progoreva, žeže bazd neopranih pazuha, kad na sledećoj stanici ulazi jedva pokretni trokrilni šifonjer, amorfna masa kojoj se ne zna gde počinje vrat a završava se pauflek, brekće kao dizel uspinjača dok savladava oba stepenika, izvaljuje onu šipku iz ležišta i centrira se gde bi drugo nego nasred busa, ubijajući 80 posto tovarnog prostora. Mokra od znoja kao istanbulska tulumba, glođe neku tvorevinu prepunu maščine i šećera i gleda te prezrivo. Razlog – izgledaš prosto obično a ona je debela. Predebela. I ti nemaš pojma a ona zna znanje i ima savršene argumente zašto izgleda kao najbitniji entitet Staljingradske bitke.

Muškarci vole obline

Istina živa. Muški istančani kurvimetar voli kad krivina sise i dupeta teži konstanti, što će reći da ima elemenata lopte u ženinim konturama masnog tkiva i debelog mesa. Ali muškarci ne vole loptu na kolenu, palcu, ispod pazuha i topografske elemente na trbušini koji se izučavaju iz više matematike. Takođe, postoji i gornja granica prečnika lopte s kojom volimo da baratamo, te recimo sisurine Zorane Pavić deluju privlačno kao i televizor sa katodnom cevi Crni Biser, edicija Elektronske Industrije Niš, godina proizvodnje ’78. Iz nekog, meni nepoznatog razloga, Zoranolike osobe ostaju gluve na staru narodnu mudrost – sise se ne računaju ako si debela, pa ih bacaju na izvolte utežući ih u uske bluze da samo čekam kad će na ulici neka bukvalno da eksplodira i da svi odemo u pičku lepu materinu kao da nas je ISIS napao nedaobog.

Bolje da ljulja nego da žulja

Nijednom normalnom muškarcu neće zasmetati nezategnutost ili koje kilo viška jer pobogu imamo i mi ogledalo a ono ne govori da izgledamo kao Leonida koji se kurči pred Kserksom. Pet kila viška je bolje od pet kila manjka. Problem je što naslovnu rečenicu uvek izgovara individua koja ne da ljulja nego svojim talasanjem telesine pomera centar Zemljine gravitacije, utiče na precesiju, nutaciju, plimu, oseku, pomera tektonske ploče i izaziva cunami na neotkrivenoj planeti u sazvežđu Kasiopeja. Kad riba kaže ovo, najbolje je napraviti se blesav jer svaka rasprava može da se završi tako što ćeš istovremeno biti transportovan na traumatologiju urgentnog centra i biti optužen za mizoginiju.

Imam spor metabolizam

U prevodu: „Za doručak pojedem tepsiju bureka, pola kile mantija, četiri kroasana sa čokoladom i tri litre jogurta jer je najbitnije da se čovek najede ujutru a posle kako hoće, utom počinje branč, pa uleće obilan ručak sa predjelom, čorbom, tri glavna jela i dva deserta jer je isto bitno da se čovek najede za ručak a posle kako hoće, za užinu jedna moka masimo od litre sa pola kile belog kristal šećera i 14 mafina, svežanj banana i onda za večeru čisto malo čalabrcnem oval predjela i mešano meso jer jebiga večera je zapravo najbitnija jer u snu ne mogu da jedem osim kad se probudim a buuuudim se čestooo noćiiiii ♫♪ i praznim frižider.“

Imam krupne kosti

Dobro, ovo je toliko sramotna dživdžan zbori izjava da prevazilazi sve prethodne višestruko i bukvalno ne podleže nikakvoj analizi te po kratkom postupku survajte debelu (viljuškarom ili kiperom) u neku provaliju i učinite uslugu ovoj napaćenoj planeti.

Najvažnije da sam JA zadovoljna svojim izgledom

Pretpostavljam da nijedan muškarac nikad nije upoznao ženu koja je apsolutno zadovoljna svojim izgledom jer je svojevremeno i Sindi Kraford izridala galone suza jer je debela, oklembešena, ružna, gadna, jednom rečju nikakva. Jebiga, to je tako od pamtiveka i šta da se radi. I onda hiljadulitarska bačva koja se gega kad hoda i ima krvave ojede od tarenja butina i zelenu skramu ispod oklembešenin sisurdača kaže da je zadovoljna kako izgleda pa HAHAHAHAHAHA kakav skeč, kakva minijatura od humoreske, kakav Draža Petrović koji je ušmrkao kremiranog Mićka, ženo božija molim te prestani to da govoriš, gušimo se ko židovska čeljad u gasnoj komori.

Nije sve u fizičkom izgledu

Istina živa. Ima nešto i u tome da ne budeš istovremeno i zadrigla i zavidna oštrokonđa, spremna da a priori prezire svaku osobu prijatne spoljašnjosti samo zato jer je prijatne spoljašnosti a to je iz perspektive zadrigle siguran znak da je dotična đubre jer je od davnina poznato da lepo ljudi sa sobom nose zlo; eno pogledajte Jelenu Trojansku što rat započe, pa onda Kseniju Pajčin koja na zlo natera kršnu crnogorsku ludu glavu te na kraju i Žoli Andželinu koja ne znam šta je tačno uradila al je baš lepa a Bred Pit ostavljen tako da je ona beskrajno kriva. Mada i Bred je baš onako lep što znači da je i on beskonačno kriv. Tako otprilike ide tok misli gigantske pihtije, i sami vidite koja je to patnja, muka i koji se napor ulaže da se prezre sve estetski dojmljivo oku i oceni kao ništavo.

Ako me voli, prihvatiće me onakvu kakva jesam

Pazi sad logiku. On tebe a priori voli i treba da te prihvati takvu kakva jesi. A kakva si ti? Pre svega takva da izgovoriš ovaj i ostalih šest nabrojanih argumenata bez blama. Dovoljno si konspirativna da za svoje stanje okriviš sve od začetka konzumerizma preko modne industrije i promocije mršavosti do sopstvene genetike i ponašanja organizma. Jer naravno nikad neće biti kriva tvoja lenjost da pomeriš guzicu da nedajbože odeš na trčanje, niti tvoja halapljivost jer skucaš četiri kinder buena i zaliješ litrom kokakole već isključivo faktor spolja. I tako će on tebe razmaženu, bezobraznu, podlu, zavidnu, logički pogrešnu i pre svega utegnutu u helanke sa leopard printom čije se rozete razvlače u špagete da prihvati. Blago planeti Zemlji.