Sedam jakih momenata Složne braće
O „Složnoj braći“ se nema šta puno reći osim da je to najgenijalnija „serija“ ikada igde snimljena. Toliko širok dijapazon likova, odnosno karaktera i toliko dobrih fora gde je svako dao neki svoj lični glumački pečat mislim da do tada nigde nije viđen u STAROJ DOBROJ JUGI. Fenomenalno opisani mentaliteti, svi glumci iz svakog tabora briljirali, kostimografija, scenografija, sve je kako treba, skupi treš što se kaže. Pošto Tarzanija.com nije klasičan i nadasve normalan sajt, mi se stoga ovde nećemo baviti onim scenama tipa MILOJCA I MANASTIR, NEMOŠ TO BEZ KABLA i FIKO kad se Nana trese – to pročitajte u usranom Srpskom Telegrafu. Mi ćemo ovde obraditi neke scene koje možda ne upadaju u oči na prvo gledanje ali svakako su kvout i ušle su u istoriju. Pre početka bi ipak trebali odati počast pokojnom Davoru Dujmoviću, Čobiju i ostatku ekipe koji je preminuo, večna slava složna braćo i hvala na svemu.
1. MUTETOV PAD SA STOLICE
Na stranu sav nažalost neiskorišćen potencijal Davora Dujmovića, jebiga brate gudra, jasno nam je sve, ova scenu sam bukvalno premotavao 20 puta da se uverim da nisu koristili bilo kakvu lutku ili drugo pomagalo. Pad Muteta sa stolice pri eksploziji minskog polja bi zabrinuo svakog ortopeda i dežurnu ekipu hitne pomoći jer je prosto čudo kako se brat izlomio. To jednostavno nije moglo da bude u scenariju da TAKO PADNE već kapiram da je bilo u fazonu „e ti se kao prevrni pa ispašće kadar dobro nadamo se“ ali brat ovo odradi tako profi i ustane i kreće ono legendarno JOOOOJ MILENA a ja bukvalno gledam da li su svi pršljenovi na broju i da li je uopšte pokretan. Svaka čast za glumačku požrtvovanost i improvizaciju.
2. NAMEŠTANJE ANTENE
Dosta jaka scena prijatelji dobre serije. Ta jebena humoristička gradacija koju su rokali Pejaković i ekipa se oseti kako u dijalozima tako i u grupnim scenama tipa sedenje u Papilonu i Amadeusu. No ovde pričamo o sceni kad Mute KLEČI NA ŠANKU (što je samo po sebi već kadar nevera) i namešta antenu dok Fiko objašnjava Srebri gde ide. Dijalog Fike i Srebre prekida Mutetovo baždarenje antene gde ga ovaj udara u glavu svakih 10ak sekundi a Fiko ima klasične bosanske uzrečice tipa DOBRO JE BA. I to se ponavlja 4 ili 5 puta i svaki put je sve smešnije što je isto veliki skil da siluješ jednu foru više puta a da i dalje bude smešna tako da opet svaka čast glumcima kako su izneli to. Scena se završava tako što Fiko naravno popizdi AMA OSTAVI TU ANTENU JEBEM TI ANTENU I BOGA VIŠE, gde Mute pravi one njegove defektne face što doprinosi humoru, opšta pogubljenost, čuje se krljanje antene o pločice, ludilo u kafiću i scenu preseca moćni MEMARA koji ih okuplja za sto i kreće one legendarne bratske price iz detinjstva. Jebeno genijalno!
3. ŽELJKO SAMARDŽIĆ
Ekipa Mostaraca u jednom autobusu, ništa jače. Željko, kao rođeni Mostarac jelte, je iznenađujuće dobro izneo ovu malu, ali ne tako nebitnu ulogu s obzirom na to ko je, šta je i kakve pesme inače peva. Ovde imamo više scena sa Željkom u kojima je podjednako jak. Prva je ona kad pričaju o ventilima pa kad Samardža coktajući samo konstatuje PROBLEM TI JE U VENTILIN i kad na Miljenkovo podvuci se ispod odgovara PODVUĆUTISEPIZDUMATERINU. Zapravo cela vožnja autobusom, jelo u pauzi, ostavljanje na stanici i ono na kraju USTA ĆU TI JA RAZVALIT PIZDA TI MATERINA ONA, sve je upečatljivo, smešno i nenormalno do krajnjih granica. Koliko treba da budemo ponosni na to što su ovi ljudi nekad pisali i stvarili, koliko im je humor tad bio jak i koliko su dobro razvili tu komediju situacije – toliko danas treba da nas bude sramota šta emitujemo i čime se ponosimo u filmskoj kinematografiji.
4. PEDA PETROL
Ako bi me iko ikada pozvao u film i rekao biraj ulogu ja bi odgovorio – nek bude kao Peda iz Složne Braće. Pazi ime, PEDA. Odma ti govori da je neka tvrda glava u pitanju, ja bukvalno ne znam nijednog PEDU. Čovek je ukupno imao 2 minuta u svih 6 epizoda a bukvalno je IZBETONIRAO svako pojavljivanje. Taj ležerni stav, taj bol u kurcu, posao koji radi, tonalitet i glas su u takvoj harmoniji da je to neopisivo. Sam ambijent u koji je smešten Peda je pretvrd, ona biljka, stari dobro poznati enterijer objekata i lokala, stav u kome je (noge na stolu naravno) i sve ostalo što prati Pedu je definicija bleje i bolenja kurca. Replika „ŠTO NE DOĐEŠ DA GA NATANKAŠ“ je za tetovažu bukvalno. Najbolja sporedna srpska uloga ikad. A možda i generalno najbolja sporedna uloga, oskar za napaćenog brata.
5. ORGANIZACIJE KOJE PODRŽAVAJU SRBE
Tarzanija dosta počiva na tome što kenjamo odnosno izmišljamo imena prodavnica, pekara i na kraju krajeva samih ljudi ali ovo što su oni TIH GODINA imali u glavi i način na koji su to interpretirali ljudima je maestralan. Ovo je takođe scena koja se premotavala milion puta i na kraju smo morali da zapišemo tačno koje organizacije su podržale Kizu i Kecmana i na svako sledeće čitanje mi je sve bolje, kompleksnije i smešnije. Pa kaže:
– Bostonsko Dabrovošingtonska parohija.
– Sekcija za obnovu Dušanovog carstva u Pitsburgu.
– Mješovita srpsko dizeldorfska žepljanska fabrika trikotaže – „Goli u sedlu“.
– Srpsko – grčka liga pomirenja „Litvanija“.
– Libijski izvoznik granata – šeik Miroslav Ibn Rašid Stamenković.
– Humanitarna koalicija za reanimaciju – „Sjećaš li se Doli Bel“.
– Bečko – ločenicko udruženje prijatelja – „Princip Ferdinand Prvovjenčani“.
– Udruženje srpko-srpskog prijateljstva – „Ko će koga“.
6. VUKADINOVO UDARANJE
Stari dobri nadrealizam i preterivanje. Znači vodi se regularan razgovor između Vukadina i Kecmana, gde mu Kecman objašnjava ko je on šta je on (sad taj dijalog nađite i to je pišanje) a Vukadin na BUKVALNO SVAKU Kecmanovu repliku uz strahopoštovanje, iz nepoznatog razloga (osim prvog udarca) PREBIJA onog njegovog radnika. I to traje. Ta komedija situacije je najjača i treba biti pažljiv kod takvih scena jer treba da PRETERAŠ DOVOLJNO, da se tako izrazim. Znači da ne smori a da ostavi dovoljno jak utisak da se smiješna radnja ponavlja. I tako Vukadin prebi pičku svom radniku a Kecman na svaki udarac samo odgovara „nemoj ga ej!“, što ne menja situaciju uopšte.
7. PESMA „MOJA LJUBAV IMA SNAGU VALA
Najpoznatija a „nepostojeća“ pesma. Prava zagonetka. Postoji više teorija o tome kako je nastala, ko je peva i gde se može naći. Neki kažu da je peva Čobi, neki da je Petar Božović otpevao samo tu jednu strofu i refren za potrebe snimanja serije a neki su čak uplitali i Mišu Kovača u sve to. Nažalost, ne može se naći nigde, kažu ljudi da je tokom bombardovanja neka arhiva RTS-a izgorela i u toj arhivi je negde izgubljena kasete ili šta već sa tim materijalom. Postoje brojne teme na raznim forumima na kojima su ljudi poput nas probali da je nađu i čak nudili pare onom ko je donese u bilo kom formatu na svetlost dana ali bezuspešno – nema braćo. Ostaje nam samo da pravimo isečke iz pojedinih scena i tako sklapamo tih par refrena u par minuta pesme i pjevamo u Amadeusu.
