See you, space cowboy
Pre dve godine, nimalo slučajno, zatekao sam se na jednoj novogodišnjoj polu-žurci. Uobičajna priča – sirota devojka dala gajbu da joj žgadija sve razjebe, dvaes-tries ljudi, velika većina se međusobno poznaje, vrište jedni na druge, ona-mene-ja-njuma fazon. Satima zujeći od sobe do sobe, primetio sam da samo jedan lik, Slovenac (čijeg se imena ne sećam), iskače iz šablona. Stoji u uglu sobe, žvaće isto pivo pola sata, ne priča ni sa kim, ponekad uzme dim kada mu se ponudi. Kako je vreme odmicalo i euforija se stišavala, nekako sam upao u priču s njim. Malo po malo, dođosmo do zaključka da smo obojica redovni na 4chanu, uglavnom na /int/ podforumu. Bio je to prvi put da sam upoznao osobu koja posećuje taj sajt. Iz ne preterano širokog opsega našeg besimislenog jednočasovnog razgovora, kojeg su obeležila uglavnom prepričavanja idoitskih anegdota ili lament nad večito propadajućim /b/ podforumom, jedan deo ću uvek pamtiti – Slovenac me je pitao kako sam uopšte dospeo na 4chan. Rekao sam mu da mi je malo glupo da priznam, ali tamo negde 2007. godine sam bio aktivan na Uncyclopediji, pa sam odatle skočio na Encyclopediu Dramaticu i tamo saznao za 4chan. On mi je odgovorio na sledeći način :
“Ne treba da ti bude glupo kako si došao na 4chan, nego što tamo uopšte provodiš vreme.”
To je rečenica koja najsažetije opisuje dugogodišnje iskustvo i utisak “člana” 4chana. U početku je zabavno – anonimnost ti daje moć da se ponašaš kao debil, ali istovremeno čini da se svaki tvoj komentar vrednuje isključivo na osnovu svog konteksta, a ne kroz prizmu tvoje internet ličnosti i naloga. Nema lažnih poena da ti hrane ego ili da te drže pod kontrolom, kao na, recimo, redditu, Diggu ili, donekle, Vukajliji. Suštinski, veoma dobar model anarhije koji dokazuje da je ista moguća samo na internetu. Nakon nekog vremena, blejanje na 4chanu postane rutina. Baneš na /b/, oteraš nekoga u pičku materinu, prebaciš se na /int/, kažeš nekom izmučenom Bugarinu da je u stvari Ciganin, a ostatak večeri lupaš po f5, rifrešujući par tema koje te zaista interesuju. U određenom trenutku, počneš malo kulturnije da diskutuješ sa ljudima, ali ubrzo skapiraš da i tebe i druge boli uvo za tu vrstu konverzacije. Onda ti padne na pamet da doprineseš nekim OC-om, pa namontiraš kurac na čelo Eme Votson ili Boxxy i okačiš u prigodnu temu. Tada, u pet ujutru, se zapitaš – “šta će mi ovo u životu?” Polako kreneš da sečeš 4chan iz života, ali ne u potpunosti, jer ne moš bez debilnog humora kojeg si kultivisao godinama, pa napraviš nalog na redditu i klikneš subscribe na /r/4chan, kad je već (4)chanarchive mrtav. Manje-više, izvukao si se. Baciš pogled par puta nedeljno, ali ne više od toga.
The Fappening, GamerGate i čitavu SJW frku si ispratio na redditu, nekako je lakše, sve je sažeto, nemaš volje niti vremena da kopaš po govnima, a količina drame je jednaka. Iz daljine posmatraš kako /v/ i /pol/ odlaze na sajt nekog kepeca i stvaraju isto sranje koje su napustili. Znaš otprilike na čijoj si strani, ali si premator da se cimaš oko gluposti. Jebe ti se, nisi više u toj priči. I onda te jednog dana dočeka naslov “moot quits 4chan”.
Jebemliga, kao da ti je umro ortak koga nisi video par godina, a zadnji put kada ste se sreli, promrmljo si nešto u fazonu “aj čujemo se kasnije”. To je to, prvobitni peder se penzionisao i odrastao. Nakon više od jedanaest godina, od 21. 01. 2014. moot, osnivač, više nije administrator 4chana.
Da li je to dobro ili loše za sajt? Da li će nova uprava dodatno odmaći od originalne anarhističke utopije i nametnuti još jaču cenzuru. Da li to 4chan ide ka mejnstrim medijima ili društvenim mrežama? Hoće li uvesti zlatni nalog? Pravi odgovor je da neće biti nikakve razlike, svakako ne u početku. Nakon pomenutih “skandala” u avgustu, odnosno septembru ove godine, mnogim korisnicima 4chan nije isti, pominje se fašistička SJW moderatorska politika, iako je sve to uglavnom preterivanje. Oni koji su zapalili na 8chan našli su ono što im odgovara, a oni kojima promena politike nije ni smetala, ostali su na 4chanu. Uostalom, velika većina korisnika je zadovoljna prostom činjenicom da može anonimno i neometano da razmenjuje slike trandži ili da optužuje Argentince da su čamuge. Priča je istovetna onoj o Facebooku i Google+. I pored bolje platforme, G+ nije uspeo da izgradi ogromnu, odnosno aktivnu zajednicu, jer su svi na Fejzbuku i mrzi ih da se sele.
Nema sumnje da je moot izmenio svoj način razmišljanja od osnivanja sajta pa do danas i da će se te promene odraziti u novoj administratorskoj ekipi. Ali, to je priča koja traje već neko vreme, jer su ti ljudi odavno domaći na sajtu. U poslednjem Q&A, moot je čak pominjao ulogu WT Snacksa, iako to treba uzeti sa dozom neverice. Ne treba očekivati nikakve nagle zaokrete. Ova godina će svakako biti “bezbedna”, a verovatno i sledeća. Ako do promena bude dolazilo, iste će biti blage, i ići će vremenom. U trenutku kada neki 4chan iz budućnosti ne bude ličio na originalni predložak, većina korisnika će već odavno biti na 8chanu ili nekom novom bastionu slobodnog govora, pederluka i imbecilnih Internet mema. Druga alternativa je da manji bordovi stvore do te mere nepodnošljivu atmosferu, da modovi i janitori jednostavno dignu ruke.
Šta god da se dogodilo, i kako god da je sada, nije teško razumeti moota. Jebeš ga, pokušao je od sebe da stvori uspešnog poslovnog čoveka. 4chan mu, naravno, nije doneo ni centa, jer reklame nikada nisu dobro išle uz njegov sadržaj. Napravio je onomad Canvas, nesrećni sajt za koga se više niko ni ne seća šta je trebao da bude, ali mu nije uspelo. Vukla ga je nadole činjenica da je njegovo ime nepovratno vezano za sajt čiji korisnici iz zajebancije naručuju besplatne štapove za slepe, drkaju na ponije iz crtaća i imaju svastiku okačenu iznad kompjutera. Jeste, izglasali su ga za osobu godine u Time magazinu, ali na način koji samo njima može da bude interesantan. 4chan je toliko sranja napravio tokom ovih jedanaest godina, da bi me čudilo da moot može da nađe posao na trafici. Kao da stalno moraš da se brineš o maloletnom delikventu sa pedofilskim skolonostima. Mora jednom da ti dosadi i da oteraš sve u kurac.
Isto tako, treba mu odati počast jer je stvorio verovatno jedan od najbitnijih sajtova u istoriji, centar Internet kulture, (svojevremeno) najveće utvrđenje slobodnog govora, što je udomio toliki broj anti-socijalnih devica ili jednostavno normalnih ljudi koji žele da diskutuju o bilo kojoj temi bez ikakve stigme. Kratko i jasno – da nije bilo moota, tada petnestogodišnjeg weeabooa, ne bi bilo ni 4chana, a to bi povuklo ogromnu “šta bi bilo, kad bi bilo” lančanu reakciju. Sigurno bi se neko setio da iskobira Futabu, poput njega, ali se stvari svakako ne bi odvijale istim tokom. Ostavio je veliki posao iza sebe, bez obzira na stanje u kojem se trenutno nalazi, i na tome mu svako duguje bar trunku zahvalnosti.
Zbogom, CP, i teraj se u tri pičke lepe materine.
