Šest osnovnih faza pijanstva

Prva faza

Nedavno si došao u kafanu, popio tek par pića i popušio nekoliko cigara. Alkohol još uvek nema uticaja na tebe, ali sama atmosfera kafane, društvo i pevaljka koja namešta mikrofon i sise pred nastup, čine da se osećaš bolje nego dok si pre nekoliko sati uzgajao Mangulice i organski prokelj na Fejsbuku. Iako još uvek imaš kontrolu nad jezikom i mali mozak nije preuzeo upravljanje potrebama, osoblje kafane već prestaješ da dozivaš konobarskom titulom i počinješ pravim ili lažnim imenima.

-Jovana, oči mamine, donesi ceger piva, suše nam se jetre.

-Nisam Jovana, ja sam Jovan. Muško sam.

-A ja sam gost! Gost je uvek u pravu i ako kažem da si Jovana onda si Jovana. Kapak! Uostalom, navikao sam da žensko radi u kafani.

Ukoliko Jovana ne popizdi i ne dislocira ti čeljust promotivnom tacnom apatinske pivare, u drugu fazu ćeš koraknuti svež. Bez fleka na odeći, lakših telesnih povreda glave i nepoljuljanog samopouzdanja.

Druga faza

Ukoliko piješ pivo – nastaje negde oko prvog pišanja. Koncizno i bez izuzetka. To je ona faza u kojoj se povede razgovor o optimalnom broju fikseva na tiketu, pa se preko trenutne situacije u Bejrutu i pojasu Gaze dođe do tajnih problema sa potencijom druga Tita. Postaješ baza podataka. Ti znaš procentualno čiji su tenkovi u Drugom svetskom ratu imali najviše problema sa gusenicama. Ti znaš koja tajna organizacija je ubila Kenedija, Merilin Monro i Rođu Raičevića. I ti znaš šta kad kažeš ili uradiš, maloj Miri sa zaštite životne sredine se gaće automatski strovale na gležnjeve i naježe joj se bradaje. Znaš sve. Doživeo si sve.

Ova faza je možda i najbolja, ali pod uslovom da se svi u društvu nalaze u njoj. Tada ćete se jednostavno međusobno bombardovati netačnim informacijama i nikog neće biti briga šta onaj drugi priča. Čak ni da li laže. Svi će samo čekati svoj red za slovo. Ukoliko se u društvo infiltrira neki smarač koji pije ceđenu bundevu sa primesom pulpe jer ujutro rano mora na solfeđo, gledaće te kao kretena i moraćeš da ga ignorišeš. Ili prebiješ.

Treća faza

Počinješ da uviđaš svu banalnost novca i da se gnušaš vrednosti koje nam je nametnuo kapitalistički zapad. Mamu im jebem. Častiš drugove – oni su najbitniji. Naručuješ turu za turom. Častiš devojke za stolom pored – one nisu najbitnije al možda trampe pičku za Sangriju. Čuo si da oće to. Mozak ti ne radi dovoljno brzo da može da ekvivalentuje četiri ture za sedam ljudi sa naplaćenim računom za struju.

U ovoj fazi finansije počinju da teže nuli i javlja se mogućnost da ti sledeći mesec EPS iseče i fazu i nulu. Restrikcije.

Četvrta faza

Ovo je nabudžena druga faza. Samopouzdanje lupa plafonjere. Ovde više ne misliš samo da si najpametniji, nego misliš i da si lep. Čak i ogledalo u ve ceu to aminuje. Bustovan tim saznanjem počinješ da zaskačeš bilo šta što ima sisu i imalo je prvu menstruaciju i prvu depilaciju analne zone. Ukoliko ne naiđeš na nešto što je već u šestoj fazi prešaltaćeš se na pevaljku i konobaricu. Pošto nisi svestan da su ti se šiške ulepile Pelinkovcem i da ti iz usta smrdi k’o Aleksis Teksas nakon poslednje klapne, neće ti biti jasno zašto ti je 15 godina starija odeblja žena sa tinejdžerskim brkovima i celulitom na čontari rekla da nisi njen tip.

Peta faza

Ova faza u mnogome zavisi od osobina čoveka i od svega onoga što se izdešavalo ranije te večeri. Postoje ljudi koje u ovoj fazi bubne neka emocija i sveopšta filantropija. Vole i lika koji im je povratio po patikama ili popušio 30 cigara to veče. Ljube konobaricu u oko i nazivaju je kevom i svakog osim onog što pije ceđeni od bundeve pitaju da im bude kum. Njega ipak savetuje da može po nekad i malo da se opusti, mada ni vitamin nije toliko zao k’o što se priča. I solfeđo je kul.

Sa druge strane čuči potpuna dijametralnost tome. Neko ko zove kevu da mu pomogne da prenese tabure iz trpezarije u dnevnu sobu kako bi se na njega popeo da može da dohvati telefonski imenik sa kredenca, postaje ubeđen u svoju nadljudsku snagu. Iako inače ne bi ni bubašvabu zgazio, može mu se desiti da napadne nekog Krajišnika od 80 cola i kubik ipo koji će mu zavezati pertle za zulufe i ubaciti ga u kontejner ispred.

Šesta faza

Potpuni kolaps pameti. Ukoliko je ne dočekaš u kontejneru može da ti se desi da pišaš po pandurskom Pežou, da pevaš Zoricu Brunclik ulicom, valjaš se po blatu, snegu ili prosjaku. Odeš na reku da se kupaš iako je Mart i penzioneri i dalje nose dugačke gaće preko hulahopki i običnih gaća.  Na kraju zaspeš na biciklističkoj stazi i probudiš se u urgentnom sa rupom od žbice na potiljku i kukastim krstom na čelu.

Bez patika, mobilnog, donje leve dvojke, gornjeg desnog očnjaka i dostojanstva. Keva će te osmatrati pogledom čoveka koji gleda sirotište u plamenu.

Zaključci i opravdanja sutradan:

Prva faza
Otišao sam samo na jedno da proslavim što su odloženi ispiti.

Druga faza
Dobro, priznajem da to što sam rekao da znam čoveka koji je upoznao Hitlera na sajmu erotike u Budimpešti nije istina. Znam čoveka koji zna čoveka.

Treća faza
Sad bar znam da postoje tinejdžerke od 43 kile žive vage koje mogu da popiju 3000 dinara u đus-votkovskoj protiv vrednosti.

Četvrta faza
Izgleda mi je juče neka klinka čačkala telefon i stavila svoje ime na broj mog fiksnog dok sam bio u klonji. Onda je rekla da je nazovem kasnije. Može biti da sam nazvao kevu i rekao joj da stižem za pola sata sa dva mekana vruća bureka i pola kile granitne kurčevine slične temperature.

Peta faza
Zaključio sam da kad poljubiš Ostoju Robiju usta i pitaš ga da ti bude kum, rezultati budu isti kao kad mu opsuješ sestru i pljuneš ga u slepoočnicu. Dakle, kontejner.

Šesta faza
-Sine, što si me juče nazvao na fiksni i govorio mi one grozote?
-Ma nisam to ja bio kevo, šta ti je?
-A onaj što ga je momak koji raznosi hleb našao kako spava na pešačkom prelazu, pokupio ga, dovezao upišanog kući jutros, pa sam ga ja vukla do kreveta… to isto nisi bio ti?