SFRJ – labudova pesma

Ovo nije jugonostalgičarski tekst. Kada se SFRJ raspala, Drle je imao godina koliko Zdravko Šotra originalnosti i kreativnosti. Dakle, jako malo. Ovo nije tekst o tome kako si za vreme Tita mogao da odeš na more i ne zaključaš vrata. To meni, detetu devedesetih neće pomoći u bespoštednoj borbi za posao i pare sa partijskim podmlatkom.

Ovo je tekst o osamdesetim i sportskom čudu SFRJ. O tome kako su južni Sloveni šikali i pravili haos po sportskim borilištima širom sveta. Pre nego što je sve otišlo u kurac. Suštinski, ovo  je tekst o ogromnom potencijalu ljudi sa ovih prostora na svim nivoima, samo ovog puta kroz prizmu sporta.Ako posle ovog teksta sedneš i razmisliš o nekim stvarima, odlično. Ako posle ovog teksta odeš na jutjub da gledaš smešne padove i kompilaciju najboljih Staridžovih poteza, bole me uvo, već si kliknuo.

FUDBAL

Počinjemo sa najpopularnijim sportom. Koji je na prostoru Balkana u dronjcima. Sjajan primer toga je faca Tomečaka i ostalih Dinamovih igrača posle drugog gola Realu, gola koji je smanjio rezultat na 6 : 2. Faca predpubertetlije iz Gornjeg Vakufa koji je na ekskurziji u Beogradu upravo zaključio kako funkcioniše semafor.

Samo 20 godina ranije, Crvena Zvezda je osvojila Kup Šampiona. Osvojila. Stala u red sa Realom, Liverpulom, Milanom i Bajernom.

Samo 24 godine ranije, SFRJ je osvojila svetsko prvenstvo za mlade u Čileu. Redom su ispadali mali Brazilci, pa mali Nemci, komunjare u polufinalu, kapitalisti u finalu.

Pred EURO 92, SFRJ je smatrana jednim od favorita za titulu. Ispadanje na penale od Maradonine Argentine u četvrtfinalu 90. je  sigurno doprinosilo tome. Ali glavešinama nije bilo milo da na takvoj smotri igra ekipa gde se vodi najveći rat u Evropi od drugog sveckog. Umesto Jugoslavije, upada Danska kao Tipsarević i osvaja prvenstvo. Prikladno.

U devedesetim, razbijeni na sastavne delove, ovi igrači nastavljaju da budu do jaja. Hrvatska treća na svetskom 98, SRJ rešpektabilna. Ipak, ostaje kafansko pitanje za posle četvrtog duplog vinjaka i pola pakle vižna u piksli: da li bi Mihajlović, Mijatović, Šuker, Boban, Jugović, Piksi, Prosinečki, Bilić, Pančev i naravno, Perica Ognjenović, mogli da osvoje jedno od četiri velika takmičenja od 92. do 98. (dva eura i dva svetska)? Posle četiri dupla vinjaka bih u pauzi između dve pesme Ane Bekute sigurno gromko rekao “DA!” a i ovako strejt se razmišljam…

KOŠARKA

Pre neki dan, nekako se sretnem sa ekipom ljudi sa basket treninga iz klinačkih dana. Veče uzme svoj tok i pred zoru zaključimo da gledamo finale OI u Atlanti 96. Drim Tim protiv male Jugoslavije. Na kraju 25 razlike, ali jebem mu mater, celo prvo poluvreme egal. Svakom ko se iole razume u život jasno je odakle tih 25 razlike. Bodiroga i Đorđević igraju 20 minuta, crknu, uđu Saša Obradović i Mića Berić. Ovamo se umori Robinson, uđe Šek. Jebi ga.

Ali vratimo se u kafanu. Dodaj svom mozgu sve hemijske veze koje isplete onaj vinjak. Vižn… Jebeš vižn. Dodaj Jugoslaviji Dražena Petrovića koji je odlučio da ne veruje ženskim vozačkim sposobnostima i seo u avion. Dodaj Kukoča i Rađu. Oduzmi crncima bar pola steroida. Dodaj nama tu polovinu. E da, dodaj i Komazeca. Ne smeš da propustiš u ekipi čoveka koji se zove Arijan. Još uvek ne veruješ da bi dobijali i te jebane drim timove barem dve od pet tekmi?

Ne znam šta da ti kažem. Ne vredi onda ni da spominjem tri Jugoplastikine, dve Cibonine i jednu Partizanovu Evroligu od Tiletove smrti do raspada države. Ni svetsku titulu 90. preko Amera i Sovjeta. Dva Evrobasketa. Srebro na OI 88. Petrovićevih 22 poena po tekmi u proseku u poslednjoj NBA sezoni.

Ipak razmisli o ovome kada ti sledeći put klinac zatraži 20 evra za oriđiđi WOW da ne bi morao da igra na istočnorumunskom serveru preko kojeg može da dobije 3 različite polne bolesti. Kada mu daš te pare, upališ Sport Klub i vidiš Delonte Drejpera kao prvog pleja Hrvatske, razmisli.

OSTALA TIMSKA LOPTANJA

Rukomet, odbojka, vaterpolo… Dakle, dogodi se sezona da niko u basketu ne osvoji Evroligu. Nema veze, osvoji Metaloplastika u rukometu. Veselin Vujović se navuče na pajdo i skida se cele sezone u ruskoj klinici? Nema veze, osvoji Mladost Zagreb u odbojci ili vaterpolu. Miksujemo, mešamo, dominiramo. 86. osvojimo svetsko u rukometu i vaterpolu. Pa 91. opet u vaterpolu. Dodamo i zlata sa olimpijskih igara. Vujović dođe svež iz Rusije, bude proglašen za prvog zvaničnog najboljeg rukometaša sveta. Svetlana Kitić takođe. Bez dolaska iz Rusije.

Šta kažete, vaterpolo se igra na Balkanu i u Mađarskoj? Ragbi se na visokom nivou igra samo u zemljama bivše Britanske imperije, Francuskoj i donekle Argentini, pa ne vidim da ijednom Britancu šište jaja zbog toga.

MAKLJANJE

Ova priča ne bi bila prava, da mi nismo znali i da se pobijemo. Parlov, Beneš, braća Kačar, udarali nabod pegle i osvajali medalje na svim nivoima. Gospodin Šaban Trstena je manje Sloven od Hakima Olajdžuvona, ali brate, tozla na OI u rvanju je zlato na OI. Zanimljiva je činjenica i da je prvi osvajač K-1 turnira, 1993. godine, bio Branko Cikatić, čovek iz Splita, pobedivši u finalu Ernesta Husta, nezvaničnog Gandalfa K-1 brenda.

OSTALA SOLIRANJA

Ljudi na ovim prostorima obožavaju fraze. Fraze koje se bacaju u net i live raspravama bez nekog preteranog razmišljanja o njima… Japanci su ljudska bića, Federer nije imao konkurenciju kad je bio na vrhuncu, Grci su naša braća… Jedna od omiljenih je i “A dobro, jebeš ga, ljudi ovde nikad nisu bili talentovani za individualne sportove, to nama ne leži, mi smo ti za loptanja, hehe,  Srbin je društveno stvorenje, homo socius, hehe.”

ŠKK. Objašnjenje zašto zaista ima manje uspeha u individualnim sportovima je vrlo jednostavno. Pare. Individualni sport je mnogo skuplje zezanje nego kolektivni. Sam si. Ako nemaš roditelje ili ceo državni sistem Sovjetskog Saveza iza sebe, ostaje ti da budeš Usain Bolt. Nema ekipice, drugara, članarina, ti si jedinstveni produkt koji će donositi pare (ili samo slavu državi, u slučaju država Istočnog bloka) ili neće. Ljudi ne prate individualne sportove toliko jer je teže poistovetiti se sa Đokovićem nego sa košarkaškom reprezentacijom.

Ipak, i kada tako postavimo stvari, opet imamo Jasnu Šekarić, pa naše drage Habzburge koji su slavu južnih Slovena proneli i zimskim sportovima: Bojan Križaj i Mateja Svet, osvajači mini globusa i medalja sa olimpijada. Tu je i najava Đokovića, Živojinović. Monika Seleš. Milan Janić tri puta svetski u kanuu. Mirko Nišović. Ljuba Ljubojević, dobio Kasparova na 64 polja. Dragomir Bečanović, svetski džudo prvak. Ivanišević pred raspad SFRJ najavio Vimbldon. Dragutin Topić vam je možda uvek izgledao kao verzija Šilje na kreku, ali je čovek i dalje važeći juniorski rekorder u skoku u vis. Dragutin Šurbek, Snežana Pajkić…. Lista je ogromna i da dalje ne bih prešao u još suvoparnog nabrajanja, ovde zaključujemo priču.

NAPOMENA

Tekst se uglavnom odnosi na period vremena kada je raspad SFRJ bio blizu. Labudova pesma. Kao da je najbolje izvučeno pred kraj priče. Za sve ostale sportske uspehe i veličine, iz ranijih perioda, poput Džajića ili KK Bosne, tu je neki drugi tekst. Ili komentari.