Sine, tvoja budućnost je u pitanju!
– Sine, sedi, moramo ozbiljno da porazgovaramo…
– Ne mogu sad, gledam nešt…
– Sedi, radi se o tvojoj budućnosti.
– Ipak idem na fakultet, jel to?
– Ne, već ako ne sedneš osraću te od batina nekim kabastim predmetom pri čemu će ti biti nanete brojne telesne povrede što će u znatnoj meri uticati na tvoju budućnost. SED TU IZMETU!!!
– Evo, jebote, evo…
– Naime, kad smo već kod obrazovanja, zaključio sam da je tvoje obrazovanje od početka bila kardinalna greška i da smo tu tvoju ličnu, i što je još bitnije porodičnu, muku i golgotu trebali preseći u korenu čim si naučio sva slova i dve osnovne matematičke operacije.
– Pa to sam naučio još kod učiteljice…
– Upravo, četiri razreda osnovne su u skladu sa tvojim intelektualnim kapacitetima.
– To mora da mi je genetski…
– Umukni, pribeću nasilju, jedva se kontrolišem, bromazepam pušta. I dopusti da nastavim: sve ovo ostalo je bilo na silu, finansijski debakl, tvoj ali i naš lični poraz, bacanje para koje smo umesto u tvoje nepročitane knjige mogli investirati recimo u uzgoj puževa golaća i njihov plasman na francusko tržište.
– I šta to znači, da neću studirati?
– Sine, za koji mesec ćeš postati punoletan. Za svakog čoveka je ključno da bude svestan sopstvenih mogućnosti, da zna da ih proceni. Ja na primer, imam jedno dete, tebe, jer još jedno takvo štošta nalik tebi ne bih mogao ni psihički ni materijalno da izdržim. Ti jednostavno nemaš predispozicije da budeš akademski građanin jer si glup i lenj, razumeš oca?
– Za šta imam predispozicije?
– Za kafanu!
– I to mi je genetski…
– Istina, tu si na mamu… ona kad nije u kafani, onda je ispred, čeka da se otvori. No nećemo se doticati tužnih i teških tema… naime…
– Predlažeš da postanem alkoholičar?
– To je trnovit put, ali već si na njemu i ne ide ti loše, da se tako izrazim. Htedoh reći, pošto se ne razumeš ni u šta drugo osim u kafanu, u kojoj si i proveo većinu svojih školskih dana logično je da u njoj pronađeš uhlebljenje.
– Da se zaposlim kao konobar?
– Ne, neprijatnog si izgleda previše, poplašio bi mušterije. Otvoriću ti kafanu za 18. rođendan.
– To je dobro!
– BOLJE OD FAKULTETA! Samo i kod mene moraš da položiš prijemni. Dakle, imaš pare, kakvu ćeš kafanu da otvoriš?
– Obična kafana, svi znamo kako to izgleda…
– Znaš ti moj kurac, kad si god si bio u normalnoj kafani bio si pijan do besvesti, promatrao si je iz žablje perspektive. Recimo, visina šanka je od krucijalne važnosti, da možeš da se nalaktiš ko čovek, ko to zajebe ništa od posla.
– Naravno, takođe šank mora biti od cigala, jak malter, i gornja ploča mora biti uvrnuta armaturom za betonsku konstrukciju da ga neko ne bi iščupao kad popije.
– Tačno, a stolovi?
– Drveni, ali izdržljivi, ojačani, kvalitetni, kad se pijana žena popne da ne popuste.
– Pogotovo ako se tvoja majka popne, onda jedino da su titanijumom ojačani…
– Pepeljare treba naći metalne, ali oble, bez oštrih ivica, staklene su nezgodne jer kad se polupa nekom od glavu može da ga iseče, a ako su metalne sa oštrim ivicama može neko nekoga da prekolje…
– Ispravno razmišljanje, jel treba TV u kafani?
– Ne.
– Tačno. Radno vreme?
– Nema to, u kafansku bravu ključ sme samo jednom da se gurne, kad se otključava.
– Istina, nešto poput ružne žene.
– Kad smo kod ružnih žena, konobarica ne sme da bude ružna.
– GREŠKA!!! Sme, ali mora da bude promiskuitetna, da se s vremena na vreme jebe sa gostima kako bi se to pročulo jer dobar glas daleko se čuje i onda sav ološ sveta dođe u kafanu da bi se ogrebao za pičku, razumeš?
– Pa što da jebu ružnu?
– Vidi se da si mlad, tebi je i dalje to bitno… uostalom, ženska lepota je u kafani privid, svi su izbezumljeni od kojekakve rakijetine, i ružno im bude lepo… doduše poželjno je da bude sisata, nemaštinu sise ni alkohol ne može nadomesti.
– Ne vidim kako škodi da konobarica dobro izgleda, i takve se jebu…
– Da, naravno, ALI SU SKUPE! Neće da rade za 13 iljada plus kafu, njima moraš dati duplo… to kasnije kad razradiš posao može da ubaciš i lepu, za početak da bude gadna, jeftina , sisata i iz neke selendre da je rodbina ne može iznaći.
– Dosta je to kvalifikacija, kao astronauta da tražim.
– Odgovoran je i poso, najvažnija stvar u kafani, bez toga nema ništa. I NE SMEŠ DA JEBEŠ SVOJE KONOBARICE, to ti je druga najvažnija stvar!
– Zbog reputacije?
– Ne, zbog tripera. Muzika?
– Narodnjaci.
– To se podrazumeva, neš džez puštati. Radnim danima izvođači da budu cigani, vikendom pevaljka.
– Ciganka?
– Može, šaraj, petak ciganka vikendom naša, bitno je gostima ponuditi širok spektar usluge.
– Da im ubacimo neki kikiriki da više loču?
– Kakav kikiriki, to je za pičke, ne držiš bioskop. Kad vidiš da su krenuli dobro, baci im neke krvavice i kobasice na račun kuće, pravićemo mi domaće za tu namenu, trostruka mera soli da ne mogu da se saperu iznutra bez 15 piva.
– Oće biti ženski WC?
– Ma jok, njima ćemo rozi lavor sa cvetićima instalirati iza lokala. Normalno da će biti monstrume, mora i neka žena da dođe, ne može konobarica sve, raščerečiće je, moraćemo beneficije da joj plaćamo.
– Kako će se zvati?
– Otkud znam, ako bude imala neko ružno ime, prekrstićemo je… ne može Stojadinka piće da služi, ko medved neki, neprijatno gostima.
– Ne konobarica ćale čoveče, kafana?
– KRAJINA!
– Kakva Krajina ćale, svaka druga se zove Krajina.
– BAŠ ZATO! Kako si neiskusan i zelen, sve kafane treba da se zovu isto, da te žena ne može naći. Kažeš: „Idem u Krajinu“, ona ne zna de si, u svakom mestu ima 20 Krajina, to ih zbunjuje. Ali dobro, zadovoljan sam, položio si prijemni.
– Tako ti kevu ne možeš naći…
– Ja tvoju majku ni ne tražim, znam da će se svejedno vratiti kad ogladni… kad smo kod nje, evo je, pokušava da pogodi bravu, idi otključaj joj, izuj je i osposobi za spavanje.
– Idem.
– Kevo, otključano je… a i to nisu ključevi nego upaljač, pljuni cigaru, ajde polako… inače otvaram kafanu, daće mi ćale pare.
– Ako sine, ako… u kafani je budućnost… samo obavezno gledaj jaki stolovi da budu, da kad se žena popne da se ne razvale, padnem tako pa posle ja kao pijana…
– Znam kevo, znam. Biće jaki… Titanijumski.
