Siva zona između tarzanštine i pederluka: elektronske cigare

Posted on 29/09/201402/10/2014 by Vehbija in Ekipa i Lokanje

Kada je pre dve godine drugar došao na pivo sa elektronskom cigarom zakačenom oko vrata kao press akreditacijom za ulaz na EXIT nisam imao milosti – toliko sam se smejao njegovoj slamčici da je koliko sutradan istu trajno zabo u fioku, kupio zlatni marlboro i o tome se više nije pričalo. Kada pogledam unazad, nije mi tolko bila smešna ni cevčica ni svetleće dugme, nego činjenica da je uređaj ponosno nosio oko vrata. U javnosti. Na Balkanu. Gde niko ništa ne zna, ali demokratski svi moraju biti u pravu.

Kako sam ja jelte bio u pravu da je njegov uređaj gej, bez da sam o njemu bilo šta znao, moje tadašnje neznanje koštalo me je naknadno obraza. Pre nekoliko nedelja u kafanu sam ušao ja. Sa elektronskom cigarom (u džepu doduše). Informisaniji, spremniji, nešto zdraviji, i prvenstveno zadovoljan koliko promenom u životu toliko i svojim novim hobijem, jer elektronska cigara je definitivno više od metode za ostavljanje pušenja za one koji to žele, ali kafansku raju sve to nije zanimalo. Ja sam stiskao nešto što svetli, i onda je tu kao izlazio dim, ali u stvari nije bio dim jer je to na baterije od daljinca. Gej. Pa ipak, kada sam nakon 6 godina crvenog vajsroja i slične krdže prvi put srolao American Spirit u plavoj OCB rizli, rekao sam “ja se na pljuge ne vraćam”. A sada, kada je sudbina tako uredila da pod stare dane sišem bateriju, usled novog preokreta ponosno izjavljujem: na duvan se bato ne vraćam.

“Elektronske cigarete”

Ono što je kod elektronske cigarete najgelje jeste njeno ime. Nagoveštava da je reč o nekakvoj džet-set napravi za drkanje skupog kurca, a pritom govno k’o govno, samo na struju. Kao kad bi ti neko rekao “vidi, moj električni štapić za uši”, jok ne bi se prvo smejao pa posle pitao. Ali istina je da je ono što u 2014. podrazumevamo pod elektronskom cigaretom zapravo samo jedan od mnogih principijelno različitih izuma koji su se na tržištu pojavili od 1963., i koji se eto probio i popularizovao. Da se ne bismo cimali da razmišljamo kako je najbolje da ga nazovemo, u vremenu kada polako i mi Srbi imavamo elektronske prijatelje, devojke i naloge u banci, bilo je lakše reći “ok, sada su i cigarete elektronske” nego saznavati šta tačno rade i smišljati im novo ime, pa neka tako sad i ostane. Po mom mišljenju možda zapravo najbolji naziv ponudila je asocijacija farmaceuta SAD u nedavno objavljenoj info-studiji o e-cigarama: ENDS, odnosno Electronic Nicotine Delivery System. Ironičan akronim, ali precizno ime.

A šta su zapravo elektronske cigarete?

1963. se u prodaji pojavio izum Herberta Gilberta nazvan “bezdimna neduvanska cigareta” koja je zagrevala vazduh i oslobađala nekakve arome. Pokušaji da se izum popularizuje nisu naišli na krupniji uspeh, i tržište je mirovalo/vrtelo se oko sličnih ideja sve do 2003. Tada je kineski farmaceut, Hon Lik, čiji je otac kao višedecenijski pušač umro od raka pluća, patentirao ono što danas u užem smislu prepoznajemo i koristimo kao elektronsku cigaretu. Tehnologija se bazira na principu koji se primenjuje i pri proizvodnji magle odnosno oblaka na rok koncertima, a u suštini sagoreva dva tipa tečnosti koje su u prehrambenoj industriji prisutne već decenijama: propilenglikol (E 1520) i biljni glicerin (E422).

Kako tačno rade?

Propilenglikol (PG) se u prehrambenoj industriji koristi kao nosač ukusa, odnosno visoko koncetrovanih aroma, tipa vanila. U slučaju radnog principa elektronske cigarete, PG se uz pomoć namotaja žice (otpornika) nekakve legure (često FeCrAl) zagreva na nekih prosečnih 300 stepeni celzijusa kada i oslobađa topli, aromatizovani vazduh, ali i “dim” – samo ne u onoj količini kao što bi to činila cigareta. Da bi pušač bio zadovoljan i količinom dobijenog dima, na scenu stupa i – biljni glicerin (VG). On je taj koji je u prodavanim mešavinama za sagorevanje unutar e-cigarete odgovoran za gotovo 100% proizvedene pare, iliti dima. Ipak, biljni glicerin nije naročito dobar nosač ukusa, pa se za korištenje e-cigareta ubedljivo najčešće koristi 50/50 mešavina polipropilen-glikola i biljnog glicerina, ponekad dalje razblažena vodkom ili destilovanom vodom (10-20%). Smesi nedostaju samo još duvanska, voćna ili boktepitakakva aroma, i nikotin čiji se sadržaj unutar gotove tečnosti izražava u miligramima po mililitru, a po pravilu se može naći u dozama od 6, 9, 12, 18, 24, 36mg/ml. Jačine od 18 ili 24mg/ml po dozi nikotina odgovaraju recimo crvenom marlboru, koji drži deset do dvanaest “dimova” u smislu poteza povlačenja usnama na filteru, dok je 6mg/ml ultra light varijanta, tipa beli ronhill.

Hajde da sumiramo: litijum-jonska baterija zagreva žičani namotaj (otpornik) na nekih 300 stepeni (700 kada je fitilj suv) kroz direktan kontakt, prosečnom snagom od 5-10W, i čini da se tečnost za nošenje arome i nikotina unutar pamučnog FITILJA oslobodi u vidu pare. To je to? To je to.

Pa jel rade?

Pa zavisi u kom smislu. Havaji su nedavno postali prva država sveta u kojoj je broj korisnika e-cigarete prevazišao broj pušača. Dobro, ukupno ih je verovatno četvorica, ali to uspeh ne umanjuje. U Engleskoj je broj bivših pušača koji danas koriste e-cigarete prevazišao 2.000.000, a broj Amerikanaca koji su ikada probali e-cigaretu skočio je u poslednjih godinu dana sa 2.1% na 2.7% – pomak koji bi u narednih godinu dana mogao biti višestruk. Tržište za e-cigarete jeste nešto što je u razvoju, i parlamenti i lokalne vlasti zapadnih zemalja ubiše se da pokušaju da regulišu prodaju, kvalitet, udare poreze, onemoguće lak i jeftin pristup neophodnoj tehnologiji i zalihama, ali ostaje činjenica da je 95% pušača koje poznajem, i koji su probali e-cigaretu, zaista napravilo promenu i ostavilo duvan.

Ok znači rade, a šta ne rade?

E, a ono što elektronske cigarete ne rade, to jeste bivanje 1:1 replikom cigareta. Pušači koji su se prebacili potvrdiće vam da su gotove sve tečnosti nekako slatkaste (za ovo je zaslužan biljni glicerin, koji se inače metabolizuje u šećer), pa ti nešto fali. Kako vreme prolazi i čulo ukusa ti se polako vraća, počinješ da shvataš da su ono što ti kod e-cigare u ukusu nedostaje uglavnom benzen i katran. Neugodna realizacija, moram da priznam… Ali evo još jedne – nije prošlo ni 5 dana kako sam se prebacio na e-cigare, i ispraznila mi se baterija, ja zapalim običnu (“analognu” kako je još u miljeu zovu) i ne mogu da završim – odvratna mi. I onda lepo nisam pušio do sutradan u dva popodne. Mene je čovek morao videti sa srolanom cigaretom da bi razumeo šta znači strastven pušač… I onda pet dana kasnije 15 sati bez bilo kakve nikotinske naprave nisu problem? Rispekt.

Što se slatkog ukusa tiče, važno je samo napomenuti da postoji nekoliko čekpointova kada se prebaciš na e-cigare, a svaki od njih utiče na to kakvu tečnost, odnosno kakav ukus želiš da sipaš unutra, tako da je u prvom periodu najvažnije pregurati 2-3 dana, i ako je moguće isprobati par tečnosti i odabrati nešto što vam se sviđa baš za taj period, a posle:

1. 24h – osećaš ukuse hrane 10x snažnije.

2. 72h – goreća cigareta ti postaje ogavna ako u međuvremenu nisi kombinovao.

3. 30 dana – počinješ da se interesuješ i za slatkaste i voćne ukuse.

Čekaj, onaj deo “lak i jeftin pristup”, šta to kao nije skupo?

Jeftinije od cigara, što je jedan od osnovnih motiva većine za prelazak. Početna oprema ume da se učini kao ozbiljnija investicija sa starter-setovima u rangu od nekih €20-€80, i istina, neki daju i hiljade dolara na hrpe kolekcionarske opreme, ali ako znaš ŠTA da kupiš, onda je investicija jednokratna, a tečnosti veoma priuštive. Dakle, uzmimo za primer da si dao 60ak eura na starter-set koji će te uz malo sreće služiti dobre dve godine. Sve što ćeš zaista morati da dalje kupuješ jesu tzv. sagorevači, iliti atomizers, zamenjivi delovi lično odgovorni za proizvodnju pare koji prosto dotraju. Koštaju oko 200 dinara i ako pametno biraš model cigare, traju 2-4 nedelje. Uz ovo ti fali još samo tečnost koja u Srbiji može da se kupi za 300-400 dinara i traje 2-5 dana ako si ranije pušio kutiju-dve cigara dnevno. Na ovom mestu voleo bih da zamolim i naglasim: NE SLUŠAJTE ČMAROVE U PRODAVNICAMA, ILI NIŠTA NE ZNAJU ILI VAS LAŽU DA BI VAM UVALILI ZASTARELU TEHNOLOGIJU SA LAGERA, INFORMIŠITE SE RADIJE SAMI PREKO INTERNETA. Ja sam imao tu čast da ovo saznam iz prve ruke, i u nekih desetak prodavnica. E-cigare su super stvar kada znaš šta kupuješ, a niže možete pronaći i neke moje srdačne preporuke, prilagođene vašim zahtevima ili očekivanjima, uključujući i neke izbore tečnosti koji višedecenijske pušače uspevaju da konvertuju na prvu loptu. Ne daj se sirotinjo zapišati.

Šta sve ovo znači? Po zdravlje, po novčanik?

Naučili smo kako elektronske cigare otprilike rade, iako se zahvaljujući nepostojećim/nepreciznim prodajnim i kontrolnim regulativama i dalje ubedljivo najviše može saznati preko youtube-a i od proizvođača lično, a nikako preko tupo spekulišućih medija. Skontali smo da je prelazak relativno lak po novčanik, a na duge staze veoma povoljan, kao i to da se velika većina ljudi ne vrati na cigarete.

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]Po zdravlje[/typography]

U principu, moj glavni utisak posle 3 meseca je da su e-cigarete previše dobre da bi bile istina. Postotak preobraženih je neuporedivo visok sa bilo čim što je ikada pokušalo da skine ljude sa pljuga. Vrati ti se čulo ukusa posle jednog dana, iskašlješ sve zaostale šlajmove iz 2003. u prvih 6 nedelja, posle 10 nedelja ti se normalizuje rad srca i pritisak… A I DALJE PUŠIŠ! Zapravo, arome umeju da budu toliko zanimljive, a para koja ih nosi tako blaga, da je “vejping” na toliko nivoa zapravo bolji od analognog čibučenja. E sad, svi pokušaji medija na zapadu pokušavaju da ocrne e-cigarete kao i dalje štetne po zdravlje etc., ali sva dosadašnja saznanja o njihovim posledicama po zdravlje se zapravo baziraju na tri nezavisne studije sprovedene na tri kontinenta u periodu od 2008. do 2013., i jedno kaže da su e-cigare bolje, jedno da su lošije od duvana, a jedno je neodlučno. Ali procenite sami – probajte e-cigaru, pa ako poumiremo onda će imati bar od čega da prave te studije. Ono što je trenutno definitivno trend rastućih razmera jesu privatni lekari koji pozdravljaju odluku pacijenata da se prebace i navijaju za e-cigare.

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]Po novčanik[/typography]

Većina baterija na ovom tržištu, a pretežno su litijum jonske, ima životni ciklus od 300-500 punjenja, dakle recimo godinu dana stalne upotrebe, ali zavisiće i od njenog kapaciteta i od učestalosti korištenja. Jednom godišnje će vam dakle trebati 20ak eura za bateriju, s tim da je u startu dobro imati dve, kako biste imali uređaj koji koristite dok se druga baterija puni (za eGo bateriju od 1300 mAh punjenje traje neka 3,5 sata). Sagorevače, odnosno atomizere, možete kupiti 5 komada za oko 1000 dinara, i oni vam (ako dobro odaberete model) traju prosečno tri meseca. Imao sam model u kom sam morao da menjam sagorevače svakih 5 dana, a onda sam pronašao svoj trenutni, koji košta jednako koliko i prvi, ali mu sagorevači drže 3-4 nedelje svakodnevne i intenzivne upotrebe. Preostaju samo tečnosti, odnosno e-liquids, koje kao što sam pomenuo možete u lokalnim prodavnicama pronaći i za 300 dinara za 10ml koji će vam trajati recimo tri dana. Izađe na nekih 100-200 dinara dnevno kada se uračunaju i godišnji troškovi. E, a JEVTINO (to brate) postaje kada počnete sami da mućkate svoje tečnosti. Nabavite nikotin u flaši, PG, VG, aromu, i smućkate litru soka za 30 evra, moš pušit 6 meseci. Ali o tome u nekom drugom tekstu.

Tipovi e-cigara

Redom bi i logično bilo da sam već u uvodu teksta objasnio razliku, ali smatrao sam da je sada bolji trenutak; sada kada smo shvatili princip i metodu sagorevanja lakše ćemo razumeti i drastične međusobne razlike u njihovom izgledu. Razlikujemo, čisto po formi i veličini, četiri tipa e-cigara, ali konačno i performansama:

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]1. Cigalike[/typography] U formi i veličini nalik standardnoj 8.5cm cigareti, znana i kao “cigalike” (vokabular vejpera ostaje najgora strana vejpinga…). Engleski termini su još uvek najbolje sredstvo za surfovanje svetom ovih nikotinskih čarolija, pa ih preporučujem iz čisto praktičnih razloga. Cigalike modele ipak ne preporučujem, ali o tome više u nekom narednom tekstu. Rangiraju između 90mAh i 350 mAh, s tim što ove sa manjim baterijama sve češće imaju Neki modeli mogu i da pune svoju tečnost, ali većinom se menjanju patrone sa nekim sunđerima.

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]2. eGo[/typography] nazvane po patentu JoyeTecha, eGo baterije koja ima kapacitet od 600mAh pa naviše, ozbiljnija je po dimenzijama, visini električne snage koju može da postigne – ozbiljniji je uređaj. Najbolja opcija za početnike, i čak i osnovniji modeli uspevaju da odvuku pušače od vajsroja i LDa. Ali baterija je samo deo tzv. eGo style e-cigarete, jer se na nju navrće nosač tečnosti i njenog sagorevača, naime clearomizer (gospode, kako glupo ime), odnosno clear atomizer (no, ecig stahp). Zajedno, dobijamo ovako nešto:

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]3. Napredna druga kategorija (APV)[/typography] Između drugog i četvrtog tipa nalazi se jedan čitav sijaset uređaja kojima je tržište trenutno preplavljeno. Naime, nit su hardcore uređaji za pravljenje oblaka, nit su obične, kompaktne i relativno male eGo style cigare sa standardnim outputom od 3.7V. U ovoj međukategoriji umesto da se susrećemo sa clearomizerima, odnosno tankvoima od 1,5ml srećemo monstrume od čak i do 7ml kapaciteta koji ujedno nose i ozbiljnije sagorevače, a sve zajedno ide na bateriju sa DNA čipom koji omogućava regulisanje dal voltaže, dal vataže, kako odlučiš. Seksi. Ali ne i za oko. Gotovo je nemoguće ući u vejping kao strastveni pušač a ne završiti u ovoj trećoj kategoriji.

kayfun lite plus v2 on MVP 2.0 — u ovom rangu oće baterije da postanu i kockaste: 2600 mAh

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]4. Mehanički modovi sa dripperima[/typography] Ovo je sfera sisanja baterija, da vam kažem. Uređaj na slici je čisto mehanički i nema nijedan deo koji to nije, dakle praktično samo drži bateriju i uz pomoć dugmeta ostvaruje kontakt neophodan za aktiviranje baterije. I da se ne lažemo, nekim od baterija koje u ovo pašu moš fiću upaliti…

Dalje informacije

Ako znate engleski, toplo preporučujem posetu podforumu metaforuma reddit Electronic Cigarette EU za savetovanje, pronalaženje opreme, jevtinih tečnosti, menjanje opreme između korisnika… Nije retkost da korisnici žele nečega i da se reše, ili hoće nekome da pomognu, pa šalju besplatno. Čudo su Skandinavci. Na ovom podforumu 01.10. kreće i review contest (slobodna forma) pa ako napravite review bilo čega vezanog za e-cigarete možete da osvojite originalni Doge RDA i još neke sitnije nagrade. Za više fotografija i opštije informacije vredi posetiti i glavni podforum reddita za elektronske cigarete.

Na oba ćete biti dočekani uz dobrodošlicu. Na industriju elektronskih cigareta se vrši snažan pritisak što od strane boraca za ljudska i kozija prava, što od političara koji su taman mislili da su se izborili sa neradničkom populacijom koja po vasceli dan srče nikotin i gleda u ekrane, kad ono, što od duvanskih industrija koje gube mušterije dok se ne ukrcaju i same na brod e-cigareta sa svojim govno-proizvodom koji će da naplaćuju kao žilete za Mach3, a naravno da su na debljem kraju štapa niko drugi do sami konzumenti, tako da su “vejperi” (od vapor=para) mnogo cinična raja, ali jako srećna i ljubazna kada neko hoće da se doseli kod njih. Nešto kao Srbi, eto vidiš. Kad smo kod Srba, evo i linka do najaktivnijeg srpskog foruma za e-cigarete: http://www.e-cigserbia.com/

Preporuke

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]Prva preporuka od srca:[/typography] probajte u prodavnici koja to nudi (znam da ima u Novom Sadu na Bulevaru) eGo style cigaretu koju smo spominjali kao stavku dva tipova e-cigarete. Ljudi u 90% slučajeva žele nešto što izgleda, i ima ukus kao klasična cigareta. Ovo jednostavno nije izvodljivo, a usled trenutne nemogućnosti inženjeringa da u veličini 8.5cm ponudi nešto bolje, iskustvo pušenja na modelima koji ovo nude (cigalike) je veoma ograničeno. Oni ljudi koji nabave “cigalike” a da uspeju da se ne vrate na cigarete, ubrzo pređu na eGo style cigaretu koja je po pravilu prosto dovoljna da ti koristi na duge staze, a zgodna je i za poneti. Skratite sebi potencijalno bacanje para i uzmite odmah eGo style. E, u tom domenu preporučujem clearomizer EVOD 2 BDCC od KangerTecha (u plastičnoj, ili još bolje staklenoj izradi) na eGo Twist bateriji od između 900 mAh i 1300 mAh (twist=sa podešavanjem voltaže; baterije do 1100 će po pravilu biti iste širine kao i clearomizer, što je lepo) sa atomizerima od 1.8 do 2.0 Ohm električnog otpora. Vrlo je bitno da je EVOD 2 a ne 1 (prodavac u vašoj lokalnoj prodavnici rado će vas ubeđivati kako je to isti kurac), kao i da voltaža može da se podešava. Uzmite i punjač za bateriju, proverite da li baterija ima zaštitu od overcharginga i kratkih spojeva, i vozi miško. Uzmite dve baterije, a ni dva clearomizera nije loše. Sve zajedno ne bi smelo koštati više od 65 eura, tako da kopajte najjevtinijeg.

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]Druga preporuka u tom pogledu:[/typography] ubedljivo najjevtiniji online trgovac koji šalje širom sveta bez poštarine je fasttech.com koji je između ostalog i prepun kloniranih proizvoda. Dakle, original EVOD 2 (authentic) može da košta $6 a imaju onda i kopiju koja je 4 dolara ili 3 za deset. Na pošiljke se ponekad dugo čeka, tačnije onda kada naručite u paketu i neke tečnosti (butan) ili baterije pošto ih više ne šalju avionom, a može da se desi i da vam carina zadrži paket pa da morate da doplatite porez.

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]Treća preporuka:[/typography] što se tečnosti tiče, kineski Dekang bi mogao biti najjevtiniji, ali probajte par stvari – ako vidite da vam ne paše, radije drešite kesu za italijanski FlavourArt koji je možda 100 dinara skuplji, pa ako vam valja, možete posle to i sami mešati pa ispadne jevtinije. Ovo su tečnosti u priuštivom rangu za koje znam da se prodaju u Srbiji i da valjaju. Probao sam i tzv. premium arome u tečnostima, i mogu da kažem samo da FlavourArt jebe snažno. Od ukusa koji su mi najviše ličili na neki ukus motanog duvana, preporučujem Dark Vapure i Cuban Supreme, iako je cela linija duvanskih aroma odlična. Što se količine nikotina tiče, kažu da je 24mg/ml ekvivalent crvenom marlboru, mada meni je i 18 bilo prejako pa sam počeo sa 9mg/ml. Vremenom sam spuštao pa sam trenutno na 3mg/ml a planiram i da skroz izbacim nikotin. Imajte na umu i da tamnije tečnosti (recimo neka crna kafa) mnogo brže uništavaju atomizere.

[typography font=”Just Me Again Down Here” size=”24″ size_format=”px” color=”#d9c77e”]I konačno,[/typography] najbolji customer service širom Evrope za sva Vaša pitanja oko proizvoda, e-cigara uopšte, savete itd. sa između ostalog veoma, veoma dobrim tečnostima (iako skupljim od FlavourArt, ali ima i varijanta da sam mešaš pa je daleko jevtinije): cloudhousevapor.com iz Francuske. Nathan je super lik, njegova je radnja i pola radnog vremena provede odgovarajući mušterijama na mejlove. Slanje takođe besplatno.