Šizofreni dijalozi: Lažovčino Džone Loče!
03:45 AM
– Ajde, uzmi to u usta, što pre završimo, pre ćemo oboje na spavanje…
04:15 AM
– Pa stvarno nije fer da me zajebavaš u pola noći, otvori usta!
04:35 AM
– Molim te, ćero, uzmi jebenu flašicu, popi mleko, pa da idemo na spavanje, sutra moram…
– Znam, ćale, moraš na posao. Ko te jebe kad si rob kapitalizma.
– Mol.. šta kažeš?
– Ko te jebe kad si rob kapitalizma.
– Pa, ćero, ti pričaš? Ili ja sanjam…
– Ne sanjaš, matori, pričam kao Kenedi, tečno i bahato.
– Ali ti imaš samo pet meseci… Bože, ala sam ja prolupao.
– Da si prolupao – jesi, ali da ja pričam – i to jeste. Vidiš, onaj Englez što je rekao da ljudi dolaze na svet kao tabula rasa… kako se beše zvao taj liberalni pederčić?
– Džon Lok…
– E hvala kurcu da i od tvojih Političkih nauka ima neke koristi. E vidiš ćale, taj Džon Lok je bio manipulator i lažov. Bebe se rađaju veoma svesne i politički potkovane i znaju tečno da pričaju svake zore između 04:35 i 04:40. Samo kad hoćemo.
– Ma daj, pa to bi valjda do sada neko provalio…
– Provalili su mnogi, ali ih je pojeo mrak. Priđi, ćale, da ti šapnem… možda i nas prisluškuju…
– Ko?
– Judeomasoni. Uzeli su tehniku od CIA, uz posredovanje Epla, kada se Džobs pobunio, odmah je umro od „duge i teške bolesti“. Operacijom rukovodi papa lično, a umešani su i templari, haške sudije i Marina Tucaković. Priđi bliže… mislim da je i majka sa njima.
– Moja žena!!!???
– Ne deri se, budalo, čuće te.
– Nemoj ti meni „budalo“, ja sam te napravio!
– E svaka ti čast, sve ti je teško bilo da me napraviš. Dva minuta jebeš, kao veverica, čujem vas ja ponekad kroz san.
– To nije tačno, ja jebem pa raskivam!
– Sram te bilo, mator konj se hvali više nego maloletnoj ćerki da je alfa-jebač. Nemam reči.
– Pa ti si počel…
– Svakako. Ajde, daj sada tu flašicu, ogladnela sam od izlaganja ove teorije zavere.
– Neće moći! Uzmi sama flašicu, kad si tako pametna.
– Pa ne mogu, idiote, ja sam beba.
– Neka sam ja idiot, ali ti ćeš sad gladna ostati. Crkni!
– Matori, ne budi glup, počeću da kreštim, znaš da mogu đavole da probudim, a kamoli majku. Doći će ovde da ti kenja što me ne hraniš, a još ti je uključen xxypornmovies.
– U jebote, vid stvarno. Čekaj… Clear History… OK. Evo ti sad flašica.
– Neću, prošlo me, možda ću tamo oko pet, pet i petnes…
– Pa da, zašto bih ja spavao… dobro, imamo još tri minuta da mi ispričaš o čemu razmišljaju bebe u tvojim godinama, da ne kažem mesecima?
– Pravo da ti kažem, najviše me tišti stanje ljudskih sloboda u Siriji i kriza evra.
– Pa jeste, ode sve u pizdu materinu, država duradi nešto…
– Ma ne loži se matori, zezam te, zabole me pičić za evro i Siriju. Ali volim da pratim vesti. Popizdim kad mi keva sa dnevnika prebaci na neke očajne domaćice, seksove, gradove i to.
– I ja. Samo se sklonim, šćućurim uz lap top i ne smem ništa da kažem. Nego, kad već pričamo o mami, je li dolaze ovde neke čike dok je tata na poslu?
– Švaleri? Ma si lud, ona vlaži samo na tebe, uzme onu vašu sliku iz Pariza i draškolji se dole. Iskreno, ne znam što, predobra je riba, a ti si nekako debilan mada si mi drag.
– A da te pitam, što ti toliko psuješ?
– Pa ti si mi ćale, nije Ivan Tasovac. Bacim pogled i na Tarzaniju kad me podigneš da podrignem, ima se tamo štogođ pročitati. Ćale, đe ćemo na prelo?
– Ćerko, zabranjujem ti da pričaš kao krajišnik!
– Kako da pričam, kao Paris Hilton? Ionako se osećam dovoljno bedno kad mi keva obuče roze benkicu. Ne zna, jadna, da neću biti njena princezica, nego alternativka koja će prvi put dati na beer festu.
– Molim!? A ne, na to ni ne pomišljaj. Ti si aseksualno biće, bićeš ustupljena samostanu da tamo tihuješ, a ja ću te povremeno posećivati i donositi doboš-tortu. U međuvremenu ću ti proizvesti dva-tri brata koje ću hraniti koncentratom i dati na kjokunšikai karate. Ima da grizu ako te neko pogleda.
– E jesi glup, ćale. A šta ako ne ispadnu braća nego još sekica? Štaš onda, matori?
– Uf, toga se nisam setio. Ništa, onda samo samostan. A reci mi, zašto bebe ponovo uče da pričaju, ako već znaju?
– Pa zaboravimo, zaglupite nas do desetog meseca. I ti bi postao ameba da ti neko stalno priča ošišanom latinicom, „Jesi se ukakala sreco mamina, jeci lubi te mama mwa“ – skandal, nemam reči. A judeomasoni trpaju neka sranja u mleko i eto, ode pamet.
– Imamo još minut priče… Hteo bih da te zamolim nešto. Obećaj mi da ćeš me ubiti ako sa četres i nešto počnem da nosim antilop cipele, bež pantalone i džemperčiće da bih se osećao mlađe.
– Obećavam.
– Nije da ti teško pada, zlo malo! Ali hvala ti. Tetejac stoji u drugoj fioci, iza gać…
– Znam, ćale, videla sam kad si ga pijan čistio i pretio da ćeš da ideš na Kosovo da povratiš svetu srpsku zemlju. A majku lažeš da si prodao pištolj. Je li to lepo? Saću da je zovem!
– Pssst… Mala beba spava, velika joj glava, lalalalala…
– Op, imam još pet sekundi govora. Volim te, ćale…
– I ja tebe ćero. Ajde sada spavaj, moram u šest na pos…
– Kmeeee, kmeeee, kmeeee…
– E do kurca.
