Skupljači perja i svih mogućih drugih sranja
Ovo nije tekst o romima. Nije tekst ni o ciganima. Ali jeste o ljudima koji su među nama, diskriminisani i neshvaćeni. Doduše, sa pravom, jer su jebena pošast. Znaš ih sigurno, samo je pitanje da li umeš da ih prepoznaš pre nego što im igrom sudbine kročiš u gajbu. A ako sudbina baš reši da te skrlja klizećim s leđa, može da ti se desi i da budeš zarobljen na takvoj gajbi rodnim ili spermovodnim vezama – i da bude kasno da se kaješ što si bio naduvan na časovima psihologije i nisi razvio nikakav detektor ove užasavajuće svakodnevne patologije.
Disposofobi ili patološki sakupljači postoje oduvek, ali dok nismo zapatili virus zvani grad, nikada nisu mogli da budu toliko očigledni. Ali kada smo se lepo smestili u fiočice za spavanje sa pregradama koje te lažu da si u svom zamku dok na metar i po od tebe s druge strane zide neko marinira piletinu s ruzmarinom ili pegla ženu sapunom umotanim u peškir, nije bilo teško provaliti ih. Čestitamo, čovečanstvo, jebote koji uspeh evolucije, nikada veći procenat ljudi nije imao krov nad glavom – niti priliku da pod taj isti krov navuče hrpetine kojekakvih kuraca.
Patološko sakupljanje je ozbiljan problem, ne samo zbog smrada koji se širi iz gajbe udovice Žikić-Kurajica na poslednjem spratu, nego pre svega zbog toga što može da i tebe nazovi normalnog uhvati u svoj septički kovitlac, samo treba da dovoljno vremena provedeš u blizini. Ako ti neko od ukućana, ortaka ili ne daj bože riba s kojom živiš (da, ribe su mnogo podložnije gomilanju, ima veze sa fiziologijom i genetskom predispozicijom, u onom izvornom smislu “rodno”), pokaže neke od ovih znaka – reaguj, odmah, brutalno, nemilosrdno, jer posle će biti kasno i moraće da reaguje komunalna policija, što je već samo po sebi oksimoron.
Ne baca račune. Apgrejd: ne baca fiksalne račune. Crvena lampica: sortira ih po posebnim kovertama i/ili pregradama u Viner-štadiše fascikli. U stvari, teško je odvojiti se od bilo kojeg papirića na kome postoje znakovi. Bankovni izveštaji? Ne bacaj, mora da se zna koliko je stanje. Pisma i razglednice idu na frižider, kako bog zapoveda, doduše jesu već artefakti prežaljene prošlosti, ali ipak. Stari časopisi? Ne prilazi, ima nož, iz perfektno očuvanog seta Šogun kupljenog preko telešopa 2001! Ako se ovome dozvoli da metastazira, babina umrlica će stajati na vratima i kada ih iz ruševina budu izvlačili post-radijacioni mutanti. Srećom, te ćemo svi tada odavno biti obrisani iz historyja, što i tebi preporučujemo da uradiš sa osobom koja je u ovom fazonu.
Kolekcionarski “hobi”. Vau, koji hobi, baš te ono ispunjava da odeš i kupiš novi komplet staklenih životinjica i da posle praviš re-raspored po policama, ono jes, nije da nisi potrošio vreme produktivno koliko i da si gledao žuti lišaj kako raste na nadgrobnom kamenu, tvom. Delimičnu propusnicu mogu da dobiju maketari, old skul DJ-evi i slični fanatici koji još i ulože deo sebe i svoje kreativnosti u nešto što će 99% vremena služiti kao perfektna podloga za prašinu. I ajde, ako si baš baron Rotšild pa imaš tril da sprcaš godišnji budžet ministarstva zdravlja Burkine Faso na treće Faberžeovo jaje, poštujemo. Ali kolekcije Alana Forda koje niko nije otvorio, kutije cigarilosa u kutijama cigara, gobleni, dezeni, vezeni, bilo šta Helou Kiti – instant trn of, egzekjušn stajl.
Đubretarenje. Zahteva prostor za uzgoj, ali nikada ne potcenjuj dileje, jer oni nekako fundamentalnije vide stvarnost, mislim ajde sad ti argumentovano nadjebi tvrdnju da “prostor” u stvari znači “svuda gde vazduh neometano kulira i postoji ravna površina ozdo”. Ne pokušavaj i ne izlazi na ulicu s takvim, jer ćeš kad-tad doći u situaciju napetog tet-a-tet suočenja sa bandom “sakupljača sekundarnih sirovina” pred potencijalnu eskalaciju međuetničkog/klasnog nasilja zbog komada od metar i po stirodura ili ručice od ventila koja bi njima strava poslužila kao bokser, a ortaku treba kao još jedan ajtem za kvest koji mu daju glasovi u glavi. Ne ulazi mu ni u kuću, osim ako te baš antropološki ili kvantno-fizičarski ne zanima kako jedan čitav vojni otpad i tri propala gradilišta mogu da se smeste u 50 kvadrata euklidijanskog prostora. A ako još ima garažu ili “radionicu”, odbijaj pozive da je posetiš kao lopticu skočicu o guzove Adrijane Lime, jer postoji šansa da mu treba samo još par organskih delova za projekat kiborg-ubice na kome radi još od kada je osvojio drugo mesto na gradskom takmičenju iz tehničkog.
Garderopstvo. Imaš omiljeni par gaća iz kojih ti ispada dlakava mudina? Čarape Sunđer Bob dezena sa hiper-realističnim 3D rupama? Ćaletovu jaknu zbog koje te šešeljevci jure sa lecima, a babe ti iznose pitu od juče kada te vide na ulici? Bolest je već u tebi, gusto je. Ako nastaviš taj fazon, nikada od tebe leptir biti neće, faza gusenice zauvek, pripremi se na to da ćeš do kraja života jesti nezačinjeno lišće za svaki obrok.
Čuva igračke iz detinjstva. Mede i zeke, tvrde i meke, za ženke. Lego kockice i transformerse za muške – haha, “muške”, važi. Sledeće što ćeš provaliti je da se u ovom setingu svako ozbiljnije suočenje sa stvarnošću malinarskih štrajkova i urinarnih infekcija reguliše uranjanjem u pliš ili brauzovanjem onlajn kataloga u potrazi za figuricom Betmena iz Dark Knight perioda koja će da ide na sto pored već posedovanog klasik Džokera – i a sve u kurac.
I – šta učiniti? CTRL+A, Shift+delete. Bacaj govna, bacaj odmah, bacaj obilato, ne osvrći se za sobom i ne obaziri se na preklinjanja, proklinjanja ili druge pokušaje njanjanja, jer ćeš inače završiti kao gnojivo, zdrobljen u amorfnu masu zajedno sa starim cipelama i kutijama cipela, svim brojevima Enigmatike od 1988. naovamo, i naravno, gomilom mačećih dlaka, jer nekako su mačke uvek u toj priči, nemamo pojma kako, možda su zadužene da za svog Mračnog gospodara nadgledaju kako napreduje devolucija ljudske rase u kilavo morsko prase.
