Slanački put 90210/B

Slanački put, Bogu iza potkošulje Titeks Titograd, tačno na granici gde se završava Beograd a počinje nebo, dakle – Lešće, sa groblja se čuje so svjatimiiiiiiiiiiii, peva pop ko slavuj, pustio glas, trileri vibrato donja laga sve ko šećer, sto evra vajdičica, ucveljena familija jeca nad rakom pokojne prabake što im je ostavila salonac u Cetinjskoj, sto iljada evra vajdičica, svi čekaju da ukopaju babusiju pa kod Rumuna na roštilj, valja se za dušu bake koju đavo sad krčka u kazanu i dodaje krompir, šargarepu, celer i tajni sastojak – ljubav, a i lepo je da se sa rodbinom popriča, popije i prigodno našali, pa ako se zalomi i neka pjesma zalomi, živi ljudi šta ćeš, tugu rasteruju, još ako je Komšinica noge pere ovako, ovako, onda prosto da pobiješ sve u familiji starije od 70 godina samo da se ljudi druže a ne da ogovaraju kome ćerka anoreksična kurva sa kandidom i što sin studira u Mitrovici a bio treći na opštinskom iz OTO-a, mlada nada Braničevskog okruga i delova Omoljice.

Evo, nači reko sam u oglasu da ima pogled, pa šta što je Karaburma, naš kako će to da bude kad izgrade Luku Beograd, šta bi teo za pedes evra, kako, ja tebi da plaćam pedes evra?

Odlazi tužni skup na mesinu a garavi mali Redžep gleda datum i računa četrdeseti dan pa zaokružuje u kalendaru, jel slobodan, jeste, zapisuje RUČAK u rokovnik odmah ispod KRAĐA DECE ŠTO NE JEDU SPANAĆ, A KAKO POPAJ JEDE MAJKU TI MALENU JEBEM, pa laganim korakom niz parking pored dilera cvećem i suzama što zaskaču ucveljenu udovicu vlasnika lanca kladionica RUMENIGE, te nastaje epska bitka lešćanskog i orlovačkog klana koja se nikad ne završava bez prosute krvi, plastičnog lišća i traka POSLEDNjI POZDRAV VOLjENOM DIREKTORU – KOLEKTIV AD PLANTAŽE MUŠMULA BARAJEVO.

Tanak mlaz krvi sliva se niz ul- džadu pod uglom od 60◦, obilazi domicilnu divokozu i curi u slivnik ispred patentirane srpske kuće na sprat, prizemlje-sprat-potkrovlje, prozor-vrata na Г, spoljne stepenice za sprat. A na njima mlađani sprkljo, opterećen YASSA torbom, posteljinom na cvetiće i nejebicom. Staje pred vrata, nova etapa u podstanarskom životu je pred njim, još jedna al jak je on, ceo život je u treningu da prešao bi prepreku, duboki uzdah i zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr a iza vrata se čuju koraci, tup zvuk hitnog ali potuljenog prdeža kog se čovek oslobađa uoči neočekivanih gostiju, i na otvorenim vratima se pojavljuje pička ko avion u šorciću i majici bez brusa koju svrdlaju ukrućene bradaje.

– IZVUOLjIII?
– (onomatopeja brisanja bale) Jel ovo Slanački put 90210/B?
– Jeste, ti si nuovi duocimer, jer tako?
– Jesam, Boban, i mogu ti reći da mi je vrlo drago, štaviše, može se reći da je boban obradovan, da se tako šaljivo našalim, maltene u šali da kažem.
– KIKIKIKIKI, KAKO SI LUD, ja sam Kvadriplea, ali zovi me Lea, AJDE UPADAJ BRE ŠTA ČEKAŠ, ŠTO SI BLIESAV BREEE
(onomatopeja ulaska, ostavljanja stvari u sobu koja od nameštaja ima dušek na naduvavanje, TA peć Magnohrom i Vasilija Ostroškog, te sedanja u kuhinju sa plastičnom baštenskom garniturom, obodinom i rešoom na kome se krčka popara)
– E, meni lakše da te zovem Buobi, jel muože?!
– E a jel mora baš Bobi, jebiga, tako me zvao profesor fizičkog, tovarili me da sam peder jer imam nadimak ko peder, pa se ispostavilo da je on peder i da me doziva tako u znojavim noćima nesputane žudnje i lubrikanata na bazi vode?
– Pa duobro, muože onda Boba?
– Daleko bilo, t, t, t, ko neki nosilac džempera preko košulje što smara ljude da pričaju o Gospodu, pa se neko prevari i pozove ga, a on krk pa elaborat na temu zašto je Vučić kao Isus i kome to ne odgovara i zašto baš sad u ovom trenutku kad će nam povećati plate penzije u kurac za dve godine. Zovi me bre Boban, mnogi slavni ljudi se zovu Boban, evo Boban Zdravković se zove Boban i sad gradi uspešnu karijeru u inostranstvu, doduše Sofija je u pitanju ali izgraditi svoje mesto pored trandže koji je uz to i Bugarin poduhvat je vredan divljenja i multidisciplinarnog izučavanja.
– E, a ja se zuovem Kvadriplea a mama mi je dala ime znaš ona je duoktor i leči ljude i ima dva prezimena i mnogo čita knjige i pročitala je da se tako zove grčka buoginja tepiha i unutrašnjih puoslova i tako mi je dala ime ali znaš mnooogo je dugačko pa sam ja rekla buožeeeee pa ko će to da zapamti mama bre kako si tako načitana i pametna a ja sam ista ona i studiram pruava i imam sve desetke i super sam sa pruofesorima i sa asistentima isto i sve sam super i ja mogu da zapamtim Kvadriplea ali neko drugi ne može jer je dugačko mnogo DIESET SLOVA EJ a ja kažem ljudi bveeee pa zovite me Lea pa to je kraće a isto je lepo jel da da je lepo?
– A?
– IKIKIKIKIKIKI e kako si luuuud e al ne lud lud nego PUOZITIVNO lud znaš ono pravi se lud a nije nego je pametan pa je smiešno pa se svi smeju a on pametan a kao lud e ti si takav ima super da se slažemo kakvu kafu piješ?
– A?
– IKIKIKIKIKI duosta bre nači treba uovde da ti CRKNEM bree aj sad ću da skuvam kakvu ja kuvam samo čas odoh do suobe da uzmem recept ima bre SUPER da se slažemo! (uonomatopeja uodlaska u suobu bveeee)
– (onomatopeja zblanute face i odlučnog muškog monologa)…Bobane, ovaj dan je morao da dođe: nakon svega što ti se desilo, nakon akni, nakon pionirskih brkova, nakon doroslovca, nakon decenije šamaranja sudžuka, nakon ganferke na pijaci što pokazuje pičku za vinjak, nakon jednominutnog jebanja ćorave Dare u međicu, nakon tri godine suše – nakon svega toga, docimerka ti je pičketina delišes a ozbiljno retardirana, to su znaci Božje volje Bobane,  JEBAĆEŠ KONAČNO BOBANE, NEMOGUĆE JE IĆI PROTIV SUDBINE!

Prvi dan

– Hehehehe, dobro jutro cimerka, kuda u toj majičici što otkriva goli pupak kad se vidi poziva na SEKS?
– KIKIKIKIKI, idem na preduavanje, a vidiš kako sam se skockala, nači sve sam uklopila, sandalice vidi što su mi presavršenstvene kako se slažu sa tuorbom i sa uokvirima za naočare, mislim ja vidim uodlično ali vuolim da nuosim da se vidi da sam pametna i da sve znam a vidi što imam hemijsku nači SVA JE LUDA vid kako je čupava pa ima oči kao neka mala živuotinjica što piše i kućni ljubimac, ja je zovem MALI PIŠKO ahahahahahahahahaha!
– Hehehehe, cimerka, pa što nisi rekla bre, i ja imam nešto slično, moram to da ti pokažem, samo ga zovem Veliki Piško, hehehehehehe (ju kako me sad nešto sramota od sebe, izvini Slobodane, nikad više neću tako da te zovem).
– Pa i ti isto imaš luuuudu hemijsku samo što je moja mala a tvoja velika pa je zoveš Veliki Piško a ne Mali Piško jer je velika i isto je čupava i voli da se mazi jer ja svoju mazim jer je ko živo biiiiiće juoooj pa treba da stavimo Piška do Piška pa da vidimo kuoji je VIEĆI pa da ja mazim tvog a ti mog!
– Pa da, da, možemo i tako da počnemo, što da ne, baš možemo da mazimo Piška, voli Piško da ga maze (Slobodane, zanemari ovo, Slobodane nemo da se savijaš alo, DIKSE KRETENU, kako ćeš takav u narod da me blamiraš, evo neću više nikad!)
– Ej ne muogu sad, čeka me Daniel ispred da me vuozi, al uobavezno se seti kad duođem! Neću brzo, idemo puosle do grada na libanski kuskus pa me vuodi na kuoktijele, naš kako je muoj Daniel svadak on vozi BMW pa idemo puosle u kafanu “Moja bivša al ne ova nego pre ove sad jer smo raskinuli pre nego što sam registrovo kafanu al ne što me navatala na gomili sa njenom sestrom nego zato što sam boemčina jer volim žene i Šabana i otvaram kafane sa kockastim stolnjacima“! Ćaooo!
– Ćaooo, jebem ti mater u pičku.

Drugi dan

BRIJO SE BOSANAC I REŠIJO DA OBRIJE MUDA I PITA GA FATA ŠTO BRIJEŠ JAJA A ON JOJ KAŽE ŠTO DA NEKAD IH TI FARBAŠ ZA USKRS A ONI MUSLIMANI AHAHAHAHAHAHAHAHAHA

– Cimiiiiiii ♥♥♥
– Oj, cimerka, zlato moje, ružo nekresana, kojim povodom u moju sobu u ove sitne sate iako oboje znamo kojim, te iako se neću braniti i dalje ću patiti za bivšom i verovatno izvršiti samoubistvo osim ako me ne ubediš da život ima smisla bez obzira na to što kiseonik delimo sa Andrijom Miloševićem?
– On mi je PRESLADAK i kako je smešan ali sladak i smešan u isto vreme! Cimi da nisi gluaaaadan možda :trep: :trep:?
– Ma jok, jeo sam malopre, slanine i leba bajatoga pa opleti, sve stolica krca ispod mene i meblo se ugiba, tačno osećam da mi je došla neka muška snaga pa sam sav nabreko
– Juooooj, a ja jesam
– Šta, oćeš slaninice malo da ti recnem? Ako nećeš, mogu da ti ponudim kobaju, hehehehehe, naš kakva je, KUREĆA U CREVETU, kekekeke!
– Juoooooooj fuj, ja ne vuolim ta mijesa, naš kako se to sve leeepi, hvuaaaaalja.
(onomatopeja tišine)
– Cimerka, si sigurna da nećeš slaninice, gle kaka je, prs mesa tri masti, ko torta?
– Ma fuuuuuj… (onomatopeja značajnog pogleda) E znaš šta bi muoglo?! PICA, MMMMMMMM! (onomatopeja oblizivanja al ne Miroslav oblizivanja nego ono sa celim jezikom)
– (onomatopeja očiju na pola koplja i hučanja u ušima) J-jel ona na koju mislim – sa K-KOBAJOM?!
– Ma ne breeeee, nego fruti di mare, znaš sa morskim plodovima?
– ……Š-šta, štas rekla bre, Futi timare na moru plod – jel to anagram neki? Cimi, ja sam samo sova jaje, ako oćeš nešto moraš direktno da mi kažeš.
– Jerda da ćeš da odeš do Uoooorla da mi uzmeš jednu fruti di mare PLIIIIIIZ :trep: trep:
– Sad, u ovo doba? Hladno je bre, duva ko iz dupeta, jedva sam složio ove tri dlake preko ćele i prčvrstio lakom za kosu – što nije tačno jer sam kosijaner grguravi nego se samo šalim zato što sam pozitivno lud hehehehehe o jebote koj kurac pričam ovo.
– A pliiiiiiiiz cimi krkore mi crieeeeeevca!
– Ma de ću bre, ko će da čeka noćni, peške jedino preko Mirijeva, Mirijevo jebote, bušmanska teritorija, sami ljudožderi i primati, Maksi im je zaštićeno kulturno dobro, poješće me u pola leba!
– Dobro, dobro, a ja sam htela da ti dam nešto ako doneseš :šmrc: :šmrc:
– Ček, ček, ako sam ja to razumeo: daćeš mi ako donesem?
– Pa uoću cimi buožeeeee!
– Ček bre, šta ćeš da mi daš?
– Pa picu MMMMMMMMMMM (opet oblizivanje i ne Miroslav)
– PA TAKO RECI JEBO TE VARNAVA, ODO ODMA!
(dva sata i nekoliko naglih vremenskih promena kasnije)
– EVO PICA SVE SAM HUKO U NjU, SOBNA TEMPERATURA AL ŠTA ĆEŠ, SAMO ČAŠU VODE DA POPIJEM I DAJ ODMA
– Ma evo ti uodma bre pa ponesi!
– Cimi, ne budi neumesna, ne bi mogo da te podignem posle deset km usiljenim maršom, sad bi mi lego jedan umorni kosač, pa mu dođe Kosovka Devojka pa napoji vinom i mesom ovnujskim pa samo jednom – op! ko je srećni dobitnik – pa onda…
– E evo ti onda dva puarčeta, a što mi nisi uzeo kokakolu, juoj jer te ne mrzi-
– Koji će mi kurac ovo, oćeš ti da daš-
– Pa evo ti, dva puarčeta! Odoh da spuavam, laku noć, cimili :) :) :)
– ….Jebem ti mater.

Dan treći

– Cimiću, sluobodan ti je vece!
– E super cimerka, saću čas u ofis, pa moram da dođem da popričamo nešto, čini mi se da naši odnosi ne idu u pravcu poželjnom za nas i mene.
(ulazak u klonju, urlik, zvuk obaranja četke za govna, udarac glavom u bojler tiki, zvuk povraćanja, jecaji JAO ZORICE, SIN TI JE SLEP, SIN TI JE BOGALj ZOROOOOOO, zvuk povraćanja, ubadanje položaja kvake, izlazak i duboko disanje)
– Cimerka… Cimerka… Šta je ono u šolji?
– Ček da vidim… Ajooooj pa nisam povukla vuodu…
– ŠTA JE ONO LEPTEJEBO, ZAVRAT MI JE SKOČILO!
– A izvinjiiiiii cimiću, to je moja kaka!
– Kaka…? Kakva KAKA, ono nije nikakva KAKA, ono je MONSTRUM, ono je KRALj GOVANA, SAVILO SE U KLUPKO KO KOBRA I SIKĆE NA MENE, SVE ČINI HRSSSSSSS, HRSSSSSSSSSSS!
– A nemuoj da si uodvratan breee!
– Ko je odvratan jebem li ti oca, JESAM JA OSTAVIO ČEČENSKU TULUMBU U ŠOLjI IL TI?! Štas to jela jebote?!
– Pa kad si mi duoneo hladnu picu, kreteeeeenu, muorski pluodovi muoraju sveži da se jedu, mogo si da me UOTRUJEŠ PA DA UMREM!
– Pa si zato iskenjala kvrgu od SEDAM COLA JEBOTE, FI STO, pa još sve oblepljena onim pipcima malim, sve se trzaju od elektriciteta izazvanog kritičnom masom fecesa, kako to proteraš, koji je tebi kalibar prkna majke ti?!
– To je PLOD LjUBAVI, ja se sa svojim Danielom volim samo normalno, čuvam se za brak! Sa Danielom!
– ZNAŠ ŠTA?… Jebem ja tebi mater.

Četvrti dan

– IZVUOLjIII?
– (onomatopeja brisanja bale) Jel ovo Slanački put 90210/B?