Snjeguljica i sedam patuljaka, uključujući FAQ

– Tata, pričaj mi baj…

– Bajku, znam, bajku. Ali ne mogu. Naime, upućujem te na kategorički imperativ Imanuela Kanta. „Deluj tako da maksima tvoje volje može postati princip opšteg zakonodavstva!“ Eto, sa Kantom se nije zezati.

– Ne razumem.

– Zamisli da je tvoje kukanje za bajkama opšti princip – da ceo svet kuka za bajkama. Onda bi polovina sveta morala da priča, druga polovina da sluša, niko ne bi radio, igrao fudbal, menjao rezultate na lajvskoru, otišli bismo u recesiju – dobro, mi Srbi smo već u recesiji – ali sami bismo sebe oterali u beskrajnost.

– Dobar pokušaj. Pričaj neku koju do sada nisi.

– Dobro, onda se spremi za Snežanu i njenih sedam ortaka, bajku prepunu krvi i orgija. Ove večeri, ekskluzivno…

– Tata, pričaj normalnim glasom, nije ovo reklama.

– Dobro de, dušmanine. Kralj i kraljica živeli punim plućima, ujutru slanina i kajgana, milka od 300 grama pred spavanje, jednom rečju – bahato. Tako stigoše i na safari u Botsvanu, prema informacijama Kurira, tamo fasuju sidu u orgijanju sa lokalnim stanovništvom. Kako nijedno od njih nije bilo Medžik Džonson, kraljica crkne odmah, kralj se prvo ponovo priženi, pa crkne i on. Gala sahrana je bila.

– Tata, kod tebe svi pomru.

– Pssst, tek ćeš da vidiš kakav sam Hičkok. Iza kralja i kraljice ostade samo jedna kćer, imenom Snežana, dijamant nebrušeni, jabuka neprskana, ako me razumeš.

– Mama mi je rekla da svaki put kad kažeš „ako me razumeš“ misliš na neke bezobrazne stvari.

– Onda majka neka ti čita svako veće jedno poglavlje od Jelene Baćić-Alimpić, taman da te dam u Kovin, da se ne zlopatim. Uglavnom, maćeha imađaše čarobno ogledalo i svakodnevno ga pitljaše: „Zrcalo krasno moje, najljepši na svijetu tko je?“ Ogledalo odgovaraše: „Ti si, kraljice, riba i po, svaki mladić bi te pipo.“

– A princeza Snežana?

– Princeza je navršila šesnaes… neka bude ipak osamnaest leta, što je sigurno – sigurno je, izrasla je u prekrasnu devojku kakve svet ne viđljaše. I tako jednog dana, kada je princeza postala zakonski legitimni objekt požude, kraljica pita svoje ogledalo: „Zrcalo krasno moje, najljepši na svijetu tko je?“, ali ogledalo reče: „Kraljice, tvoje sise zeza gravitacija, mala Sneki sad je senzacija, opaaaa.“

– Jao, tata, sad će maćeha da ubije princezu!

– Pa šta fali, da jedemo žito!

– Nećuuu, buahhaha…

– Dobro bre, da li si normalan, objasnio sam ti pedeset puta da na kraju svake bajke Hju Grant otvori međunožje Vinone Rajder, iako put do međunožja trnjem popločan je. Dakle kraljica naredi lovcu da ubije Snežanu, ovaj je odvede u šumu, ali nije imao mud… srca da naudi jebozov… sirotoj lepotici. Pustijaše je tako, i ona lutljaše te dospijaše do kolibe sa sedam malih kreveta, opruži se poprečno i zaspaše.

– Tata, tata, a čija je to koliba?

– Čiča Tomina. Čekaj, bre, dolazimo do katastarskih regulativa – popodne se iz Majdanpeka vraćaju patuljci rudari – ovde mala digresija, patuljke bre uvek predstavljaju kao rudare, i Tolkin isto, patuljak i pijuk ti je kao Rumun i mešalica.

– Tata, bajkaaa!

– Patuljci ulaze, imaju šta i da vide, razgolićena ženetina im spava u krevetima, patuljak Ljutko predloži da je odmah zatuku pijukom po potiljku, kaže biće mesa za zimu, ali se nekako sažale na nju. Zapravo, ne sažale se, nego shvate da im treba žensko ukući, kao i da mogu sa njom da se igraju roštiljanja.

– Šta je to?

– To ti je prebacivanje mlade deve sa kolena na koleno, ako me razumeš.

– Tata…

– Snežana postade domaćica, svakog dana patuljcima sprema lanč-pakete, mesni narezak, subotički jogurt, po unuče klekovače im prati, da ne pregladne.

– Tata, tata, kako su se zvali patuljci?

– Uf, Ljutko… Ljupko, Zlatko, Zdravko, Zdenko, Zvonko i Luis-Luis čija je seksualna orijentacija upitna i koji je sa Snežanom razmenjivao novosti iz sveta mode.

– Jesi li sada izmislio imena?

– Nikako, to stoji u originalnom tekstu. Ne optužuješ me valjda za plagijat? Baš su krenuli fino da se druže, nedeljom Ljupko potkolje prasence, Zdenko namasti kolac, pa polako vrte, Snežana pripremi šopske salate i ispeče pogaču, lepota jedna.

– A maćeha?

– Maćeha se puca botoksom, ide na anti-ejdžing, zove Rušku Jakić da je pita za tajnu večne lepote i obraća se ogledalu: „Zrcalo krasno moje, najljepši na svijetu tko je?“ A ogledalo će ladno: „Iako bi i tebe jebao po neki, najbolja riba i dalje je Sneki!“ Maćeha tu popizdi i reši da uzme stvar u svoje ruke, ogrne se pelerinom i pretvori u prodavačicu kruškovca.

– Šta je to?

– Osvežavajuće alkoholno piće.

– Mama kaže da ti svako alkoholno piće voliš.

– Laže prokletnica, evo, konjak mi nešto ne ide. Ide tako maćeha šumom, maskirana kao Miroslav Lazanski kad izveštava iz gudura Avganistana, naiđe na kolibu baš tokom radnog vremena Rudarskog basena Majdanpek, te naleti na usamljenu Snežanu. „Evo, dijete, probaj kruškovac kak je krasan, i impotenciju liječi, dva unučeta za džabe, a poslije kilo dvadeset i dvi kune!“ A Sneža, u međuvremenu navučena na rakiju, lakomo popije kruškovac koji otrovan bejaše!

– Jao kuku meni!

– Kuku, nego šta. Padne kao pokošena, tu je nađoše i patuljci. Malo su se prepirali ko će da joj udari veštačko disanje, duvaju patuljci u sve telesne rupe, ama ne pomaže. Smeste Snežanu u stakleni lijes, da održe daću. Zvonko malo studirao teologiju, zna ono vječnaja pamjat, vječnaja pamjat… kad na konju stiže princ!

– Otkud princ?

– Ne zna se. Eto vidiš, u nekoj zabiti šume, baš tada naiđe neki princ. To ti je kao da ja sada odem da gledam fudbalski derbi Sirakovo-Kobilje, pa iza svlačionica u poljski WC, da se iskenjam i tamo sretnem Dragoljugba Mićunovića – eto, tolika je verovatnoća. Ali čuda se dešavaju, princ zamoli da ponese mrtvu princezu, da je preparira i iskorišćava dok se ne raspadne, ali kako je on podigao kovčeg na konja, onaj kruškovac izađe Snežani iz stomaka, i ona oživi jebote!

– Jeeeee.

– I žive tako srećno do kraja života, Čiča Miča i gotova prič…

– Polako, gospodine. Pitanja imam dva.

– Izvolite, Karla del Ponte.

– Šta je bilo sa patuljcima?

– Zatvorili Majdanpek, to sve propalo, privatizovano, pokradeno, opljačkaše ovaj narod te se patuljci propiše, bilo im je super, onda je jednog dana Zlatko donese nekakv žuti prašak i podeli svima. Od tada im je super super.

– Šta je bilo sa čika Zrcalom?

– Kako je maćeha crkla od muke, Zrcalo ostade bez posla, a šta ćeš, žena, troje dece, pa reši da se zaposli kao uticajni tviteraš. Poslednji tvit: „Može li me neko konačno upoznati sa Karleušom?“ Čiča Miča i gotova priča.