Spektralna analiza lirike u pesmi Plavog orkestra “Puteru, puteru”

Prvi deo teksta o užasima koji su poput ambrozije iznikli iz domaćeg rnr-a doneo je mnoštvo oprečnih mišljenja, što dokon čitalac može videti u komentarima. Međutim, neki čitaoci su bili kreativniji tako da sam u formi privatnih poruka dobio 4 pretnje vešanjem za muda, 3 obećanja da će Žika Jelić poslati Rašu Đelmaša da mi turira motor dok izduvna cev njegovog  Harlija obitava u mojim ustima, te na kraju i jednu bračnu ponudu, al ne bih sad o tome.

Dok vredno šljakam na prikupljanja govana za drugi deo teksta, u ruke mi konstantno zapada bend najmoronskijeg imena otkad je sveta i veka, a za koji sam već rekao da uopšte ne želim da ga stavljam na listu, jer sam po sebi zaslužuje ne tekst, već Aleksandrijsku biblioteku. Naravno, Plavi orkestar je u pitanju. I sad, naravno, svi smo katkad akutno bili otrovani fekalijama koje pršte iz svakog stiha ili akorda Suade, Bolje biti janpi nego fosil, Zelene su bile oči te, LOVAC I JEBENA KOŠUTA (ovo je blamčina bez presedana) i inih produkata iz debelog creva lika koji se odaziva na nadimak Loša. Loša nosi kapu. Šeretski, nakrivo. Ali to nije obična kapa. Jok more, njemu je ova kapa ono što je Samsonu kosa, Toru čekić a Saši Iliću flaša njakvija – dakle izvor neiscrpne moći. I negde na vrhuncu te moći, komponovao je stvar interesantnog naziva „Puteru, puteru“. Ko je Loši te večeri sipao prekrupu u juvitana kašicu i pomešao sa mokraćom velikog lenjivca, pitanje je. Epilog je takav da je Loša napravio pesmu u kojoj ribi tepa sa „puteru“. Ajmo sad stih po stih.

Muzika se osjeca u noći
ne voli te niko kao ja
jorgani su otvorili oči
vesela je naša postelja

Sjajan početak, reko bi čovek čika Jova Jzma pisao, prvi stih uparen sa trećim, drugi sa četvrtim. Doduše malo trapavo izabrane reči koje treba da se rimuju: noći-oči, ja – postelja, ali bože moj, kad imaš pet godina, to je sjajan uspeh. Oh wait, Loša nema pet godina. Uglavnom, muzika bije sa radija (verovatno Hari Mata Hari), a Loša sa sve kapom na glavi i na kiti cepa neku nesrećnicu dok jorgani veselo poskakuju okolo njih kao Teletabisi. Gospode dragi i majko sveta.

Ko li nam to kuca u po noci
to nas tvoja mati siluje
tvojoj majci iskopat cu oci
nek je dobri otac miluje

Totalni obrt. Da li zbog Lošine podsvesne želje da bude egzibicionista, keva njihove ribe ometa proces koitusa tako što kuca na vratima da decu posluži orasnicama i tufahijama koje je mesila. Međutim, Loša nije tako fin kao što se predstavio budućoj tazbini, već je bed es i totalni psihopata i hoće buduću taštu da liši čula vida. Poslednji stih totalno ostavlja u nedoumici. Da li je ribin ćale takođe psihopata pa se pali na amputees, ćorave i slično, ili je bolećiva sisa pa će do kraja života da miluje obogaljenu ženu, umesto da odrobija skota. Bog sveti zna. Uglavnom, najgora strofa ikad igde napisana, ne postoje droge pod kojima se ovako nešto može uraditi.

Puteru, puteru 
treba ti junačina
puteru, puteru
treba ti junačina
(ja sam tvoja seljačina)

Ovo je refren. Pravo vreme da se citira Giga Moravac: “Pa jebotebog!” Pa jebotebog, Saša Lošiću, da li normalan si ti? Sve razumem, i da se zaljubiš kao tele, dešava se, i da ispadneš glup, dešava se, i da ženi  ponekad tepaš sa dušo, šećeru, medu, mico, cico, buco, bubili, a ne sa kurvo, kao što vera propoveda, ali “puteru”, brate mili? Da li je to prouzrokovala intolerancija na laktozu, rano odvikavanje od kevine dojke ili što su mu u školi deca ubacivali daždevnjaka u gaće jer je bio bolid, teško je reći, ali fakat je da je Loša gajio izvestan pijetet prema mlečnim mastima, i to se kad tad moralo ispoljiti. Elem, tom puteru treba junačina koja je uzgred i seljačina. To ima logike, ribe se često lože na likove koji mogu da kotrljaju balvane do Midžora, pretuku pomahnitalu babu koja juri ka slobodnom mestu u prepunom busu, ali i umeju da slože karirano sa prugastim i govore kao Čačani. Loša sa svojih 50 kila teško da može i čačkalicu nizbrdo da kotrlja, o fajterskim mogućnostima je suvišno pričati, tako da ostaje činjenica da je njegova riba bila glupa ko kurac jer se primala na običnog seljaka.

Muzika se osjeca u noci
ne voli te niko kao ja
poslat cu ti suze ove noci
volio te jedan grubijan

Sad kroz vremensku crvotočinu pičimo pravo u budućnost. Hari Mata Hari i dalje zavija, al Loša sad više ne kara, već se nalazi u redu u pošti i čeka da pošalje preporučeno pismo u kome će mesto teksta biti njegova tekućina prepuna natrijum hlorida. Pretpostavljam da je neka dežurna pošta u pitanju, jer je ipak noć. I da, Loša konačno shvata da je bila potpuno suluda ideja kad je ribi reko “Hej, ova tvoja keva baš smara, daj mi viljušku da joj naštelujem rožnjaču, nakon čega ga je ona izbacila kroz prozor, sa drugog sprata. To što je shvatio tek nakon x godina je druga stvar, no eto, kao i svaka muška svinja pokušava da igra na kartu “znam da sam sirovina, al volim te, evo obećavam kevu više neću da ti batinam bejzbolkom, eventualno elektrošok palicom, al to samo ako bude upadala u sobu dok te taslačim u buljsona.

Ja sam tebe prvi poljubio
ja sam tebe svemu naucio
nek te sada odlikasi ljube
u zivotu propalice gube

Svaka dobra priča mora imati poentu, inače je sranje.  Loša sad kukumavči na sudbinom. Imao je sve, razđanao je ribu, naučio je kako treba da koristi jezik dok šipuje, pokazao joj tajne bdsm-a i onda ispušio. Dok on čeka kao poslednji klošar u pošti, neko drugi uživa u blagodetima znanja dotične ribe. Al to nije bilo ko, to je ODLIKAŠ. A Loša je propalica i izgubio je. Savršen biblijski kraj, Sodoma i Gomora su sravnjene sa zemljom.

Teško je biti ozbiljan sa ovim stvarima. Na jutjubu ova pesma ima odnos lajkova i dislajkova 123:4, a neki od komentara su “too je muzika”, “72 puta je dnevno slušam. Ne more dosadit…..” , “wow, kad je ovo bilo, svaka cast legende na ovim snimcima,ljepo vidjeti, vratiti se na stara vremena malo”, i tako dalje. I kao sad je Ekrem seljak i došlo zlo doba? Isti kurac uvek bio. S tim što Ekrem ipak ima za nijansu bolji liriks.