Sport iz nekog levljeg ugla

Nakon prvog dela teksta o zanimljivim i nečestim događajima iz sveta sporta, evo i drugog dela – koji u duhu trenutne situacije sa Fabrisom Muambom i leukemijom koju je dobio Stilijan Petrov, počinje pričom o bolesti koja je veći šok izazvala kod javnosti i kolega nego kod obolelog.

Kada magični čovek zapati sidu

Zamislite šok koji bi potresao sve od Banje Koviljače do Trinidada i Tobaga da Lionel Mesi sutra obznani da je zaražen virusom HIV-a. Žuta štampa bi prodala više svog iskorišćenog tariguza u narednih deset dana nego za prethodnih deset godina. Sličan, samo mnogo jači, potres je 1991. godine izazvalo saopštenje Medžika Džonsona da u sebi gaji ovu slavnu bolest. Jači iz razloga što je tad HIV bio znatno veći tabu nego danas i što je bolest bila mnogo više povezivana sa narkomanijom i snošajem u plinaru. Medžik se odmah povukao, ali su ga navijači izglasali za učešće u Ol Staru 1992. na kom se pojavio i sam pobedio protivnike, doduše uglavnom zbog toga što niko nije hteo da mu priđe na manje od metar. Ni protivnici, ni njegovi. Nastavio je da igra, na olimpijadi u Barseloni je bio komad Drtim tima i nikad nikog nije zarazio. Takođe Medžikov HIV do dan danas nije prerastao u sidu i on bez problema zarađuje milione, ide na pecanje i upražnjava seks sa dva kodoma na močuzi. On je ujedno i najjači argument ljudima koji tvrde da ako imaš lovu sida ti ne može ništa.

Mračan kraj dijamantne karijere

Po mnogima najbolji vezni fudbaler svih vremena. Alžirac sa mestom prebivališta u Francuskoj poznatiji kao Zinedin Zidan ili Zi-Zu je dozvolio žabarskom pajacu Marku Materaciju da ga isprovocira pominjanjem sestre i palamara u istoj rečenici. Sve to ne bi možda ni bilo toliko bitno da se nije desilo u produžecima finala svetskog prvenstva – njegovoj oproštajnoj utakmici kako i dolikuje takvima. Provokacija je urodila udaranjem glavom u grudni koš klovna koji je dramatično pao kako to samo Italijan ume i rezultirala crvenim kartonom najboljem igraču prvenstva. Kasnije je Trezege promašio penal, Italijani po običaju postali šampioni sveta, naši po običaju sve to gledali od kuće, a Materaci se može unucima hvaliti kako najznačajni potez svije karijere nije izveo nogom nego jezikom. Ipak, mora mu se priznati da je ispao pametan koliko god to glupo zvučalo.

Prodali ga za soma, ej!

Živimo u vremenu u kom žive i ljudi koji smatraju da je za Radosava Petrovića normalno dati više para nego za zdravo prase od dvadeset kila – i koliko god to ne delovalo zdravorazumski mi tu ne možemo ništa. I ne trebamo ništa, milioni su njihovi i što se mene tiče mogu i pinđur da plaćaju iznad cene, a kamoli meso. Može se reći da je sve počelo 1901. godine kada je izvesni Alf Komon prešao iz Sanderlenda u Midlsboro za astronomskih 1000 funti i tada je na taj njegov tranfer gledano kao na potencijalni transfer Kristijana Ronalda u Anži za brutonacionalni dohodak Srbije i Bosne zajedno. Situacija još nije alarmantna, biće kad neki tajkun kupi recimo Najdžela de Jonga da mu uči decu da igraju deset devet i okopava paradajz u zadnjem dvorištu. Ne sumnjam da će i toga biti.

Trebali ste mu kupiti i maćehu da ima ko da ga oblači:

Gde igra Liverpul, tu svašta ne valja

U samo četiri godine navijači Liverpula su bili vinovnici dve, možda i najpoznatije, navijačke tragedije u istoriji bodrenja ljudi koji trče za loptom.

Prva se dogodila 29. maja 1985. godine na stadionu Hejsel u Briselu i posebno je bitna zbog toga što se desila tokom odigravanja finalnog meča Kupa šampiona između Liverpula i Juventusa. Tokom stampeda Engleza zaginulo je 39 osoba, uglavnom sa italijanskim pasošem u džepu. Neko bi rekao: „pa dobro, dešava se“, ali stvari dobijaju malo drugačiju perspektivu ako se zna da je godinu dana ranije Liverpul takođe igrao finale, ali ovaj put u Rimu protiv Rome i dobio na penale –  zbog čega je ceo grad počeo da se iživljava na Englezima. Ne samo navijači, nego i njihove devojke, roditelji, ljudi koji kad se igra finale gledaju Velikog brata čupaju obrve, i naravno, murija. Čak im ni vlasnici hotela nisu dozvolili da uđu u svoje plaćene sobe kako bi bili ostavljeni na milost i nemilost svima koji su hteli da im se najebu mile majke. Nakon najebavanja majke zabeleženi su čak i slučajevi da hitna pomoć nije htela da pomogne Englezima koji su rukama pridržavali lice da im se ne odlepi od lobanje.

Zbog toga, u Brisel nisu pošli samo navijači Liverpula već sav navijački krem i šljam ostrva sa jasnom namerom da po italijanskim zalizanim glavama gazi kao seljanka po grožđu. I tragedija je bila nemonovna.

Četiri godine kasnije na utakmici FA kupa između Notingem Foresta i Liverpula dogodila se tragedija u kojoj je stradalo više ljudi. Ipak, ovde najveću krivicu snosi policija koja je pustila navijače Liverpula bez karata da uđu na tribinu kako ne bi morala svoju dnevnicu da zaradi hapseći ih po gradu dok lome i kradu burek i buhtle iz pekara. Tribina je bila toliko krcata da kada je ograda popustila, ljudi su počeli da padaju jedni na druge i da se bukvalno drobe međusobno. Poginulo je 96 navijača Liverpula, od dece do penzionera, a 766 njih je teže ili lakše ranjeno.

Nama je za utehu to što kod nas slična tragedija na stadionu može da se dogodi samo ako Mile Kitić i Karleuša naprave koncert zajedno, a u tom slučaju šteta i neće biti toliko strašna.

Ma, namešteno… lopovi!

Kada gledaš utakmicu između recimo Spartak Zlatibor Vode i Javora u kupu, na osnovu samo nekoliko akcija možeš da zaključiš da je Javor to prodao za svinjsku polutku i kompletnu zimnicu za svakog igrača. U sportu se namešta stalno i to nije ništa čudno niti neljudski. Pare su pare. Zvanično, prva nameštena utakmica se odigrala između, nećeš verovati, Mančester Junajteda i Liverpula. Tada, pre nešto manje od 100 godina, Liverpul je, za razliku od danas, bio i bolji tim i u boljoj formi od Junajteda koji se borio za opstanak. Nisu mu trebali bodovi pa su se igrači dogovorili da puste ljutog rivala kako bi ovaj ostao u ligi, a oni uplatili ženinu ušteđevinu na kvotu sedam za tačan rezultata dva-nula. Podigli su pare, ali sve to je bilo previše sumnjivo jer u nameštaljku, potpuno amaterski, nije bio uključen sudija pa je sudio neke penale i 300 čuda za Liverpul koje su oni morali da promašuju. Umešao se savez, ispitao slučaj i na kraju svim učesnicima izrečekao doživotnu zabranu bavljenja svim sportovima osim pikadom i brzim hodanjem.

Ovako to izgleda kad odigraš singl protiv svojih:

Pa ti uloži platu na Italijane…