Srbija za početnike

Srbija. Sticaj čudnih okolnosti ili sistem izvan granica našeg poimanja? Prokleta avlija ili kraj auto-puta Ćuprija? Žitnica sa najvećim prirodnim resursima i lider u regionu, ili dolina gladi? Bilo kako bilo, kakva je da je, naša je. I bolju nemamo.

Čak i vrapci u Srbiji znaju da sve pare idu u Beograd, a da svi Beograđani idu u Novi Sad. Gde je tu Vranje, pitamo se mi, a sad sigurno i vi. Sa namerom da vas bolje upoznamo sa domovinom, da biste je više zavoleli, a i kako smo mi iz redakcije biseri rasuti po celom svetu i svim krajevima Srbije, poklanjamo vam ovaj mali uporedni prikaz ljudi, običaja i načina života (staroslovenski: lajfstajla serbskogo) u ova tri velegrada. Vojvođanska mirnoća i staloženost, beogradska užurbanost i vrela južnjačka krv (bila čista ili ne), sve je to Srbija. I svuda su interesovanja slična, ako ne i ista. Pogledajmo.

Beograd

– Ćale, imaš soma dinara? Treba mi za drog… drugare, ono, izlazimo večeras i to?

– More marš u pičku materinu! Dao sam ti prošle nedelje dva soma! Šta radiš ti s tim parama, je l’ ih jedeš, jebote?

– E bre, dva soma. Pa to nije ni za mić… ni za piće. Mislim, za turu. Hoćeš da kažu da sam stipsa što ne zovem turu? Je l’ to hoćeš? Da ti sin ispadne cava?

– TAMAN POSLA! Moj sin stipsa? Nikad! Evo ti tri hiljade i da te ne vidim do nedelje! Aj sad, m’rš u pičku materinu!

Novi Sad

– Tata, tata, je l’ imaš pet stotina dinaaara? Treba mi da kuuupim neku droog… da okupim drugare, da popijemo po neku.

– Slušaj, derane, kad smo onomad išli kupiti ćureće meso i kupus u Futooogu, dao sam ti hiljadu dinaaara. Ta, nisam li?

– A, šta je danas hiljadu dinaaaara? Sa tim ne mogu izvuć’ ni crt… ni dve ture piva. Reći će gari da sam cicija. Osramotiću se.

– E to me se tiče koliko i problemi ličkih dođoša! Hajd’ sad idi, naseckaj nam kulen! Onaj što smo onomad kupili u Begeeeču.

Vranje

– Tatko, imaš 20 dinara?

– Sine, dao sam zadnju deseticu da kupim upaljač, da se ogrejemo ovim tepihom.

Beograd

– Ćale, smara me ova Kappa trenerka. Daj mi sto evra da kupim novu u Ušću!

– Aj ne seri mali, evo ti pedeset. Ne moraš baš u Najk šopu da kupuješ!

dva sata kasnije

– E bre ćale, koja si stipsara! Morao sam kod Lija u blok 70a. Vidi šta sam jedino uspeo da nađem za pedeset evra, bruka!

– Što, šta fali Abibasu?

Novi Sad

– Tata, izliiiizale su mi se ove faaarke u kojima idem bacati đubre. Daj mi pedeset evra, da odem kupiti nove u Nju Norku.

– Ta, mani se, odakle mi, derane? Evo ti trideset. Znaš da smo sve dali čika Mihalju za svinjske polutke prošlog vikenda.

sat kasnije

– Tata, gledaj šta sam kupio. Nisu imali ništa normalno za te pare. Od butika do kuće su me muvala četvorica garija!

– Šta fali, ta baš su ti lepe te uske pantalone, imaš dupe kao Džej Lo u njima.

Vranje

– Tatko, icepile mi se džopke, ’ajmo kod Peru Bugarina da mi kupiš trenerke!

– Sinče, Pera Bugarin je samo za funkcioneri na SPS, će idemo sg na buvljak.

20 minuta kasnije

– Ali tatko, ovej ternerke nesu ubave. Imav i rupe pod miške.

– Će turimo nešto ispod, da ti ne izmrzne polovina.

Beograd

– Slušajte bagro, ako uradim onog majmuna za dve hiljade evra, za Novaka idemo u Atinu!

– Jao, ćale, smor. Je l’ to tamo gde su one figurice i stubovi, šta?

– Jeste, ali nije samo Partenon! Tamo ima još mnogo znamenitosti, kao što su… ovaj… ima svega, eno ti internet pa gledaj, koji moj! Šta ja znam čega ima?!

Novi Sad

– Dragi moji, ako čika Mane pristane da nas sačeka za onaj kupus i ćuretinu do posle praznika, a i za čega će mu novci pre praznika kad ništa ne radi, za Novu godinu idemo u Atinu!

– Ta, šta ćemo ići, kad smo već u srpskoj Atini!

– Pa da vidimo malo sveta, osim Pešte, bokte! Imaju i neke figurice tamo.

– A ima l’ slanine?

Vranje

– Porodico, za Novu godinu idemo u Atinu!

– Lelke tato, što sam srećan, će vidim Partenon i Zevsa!

– Mislija sam na motel Atinu kod Leskovac. Idemo preko Jumko, a tata ti gi je šef smene tamo, što će reći Zevs.