Srbin se ipak pokreće

Srbi su narod o kome postoji više bajki nego što ih ima u Kraljevskoj biblioteci u Kopenhagenu. Naslušali smo se svakojakih besmislica; od ultimativnog svojatanja titule „Nebeski narod“ i uveravanja da spavamo isključivo Monike Beluči u dupe, do inputiranja odgovornosti za kuršlus na američkom nosaču aviona u Meksičkom zalivu i organizaciju erotskog čet-ruma za tri Tajlanđanke i par momaka iz Burkine Faso.

Naravno, daleko su Srbi od prevejanih ljubavnika (izuzimajući nas par hiljada ovde), još dalje od faktora u svetskim trvenjima, ali prisustvo određenih falinki u kolektivnom genetskom kodu i posledičnih malformacija je neosporno. Jedna od veoma izraženih je – gen za mobilnost, odnosno vekovno prisustvo migracionih tendencija međ’ Srbljem.

O korenima pokretljivosti

Teorija o Nebeskom narodu definitivno pada u vodu i zbog činjenice da smo ovde, gde nas je jedan deo i sad, došli pre nekih 14 vekova iz vukojebina Zakavkazja u kojima se ni Jovan Memedović nije proslavio. Šta nas je poteralo? Bolovi u predelu genitalija. Smatra se da su ovaj izum Srbi i patentirali u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije čim su se skućili i obradili par livada u dolinama Neretve, Morače i Zapadne Morave. Kako su ih planiranje budućnosti i dugoročna egzistencija na matičnom tlu zanimali k’o Teveza Manćinijevi monolozi, preci nam se nisu smirili dok nisu istrebili 96% faune od Baltika do Crnog mora. Pošto više nisu imali kud, tačnije šta, uputili su se na jug; nežno poput lastavice (SrpskaMajkaCeca, bre!). Ovaj pedigre je negovan kroz vekove brižnije od Sopoćana i Manasije tako da su seobe bilo iz obesti, moranja, ili želje za boljim životom, i dan danas jedan od pečata koje Srbi utiskuju u stranice savremene istorije.

Cetinje pravac Beograd

Svi Crnogorci su sa Cetinja.
Neki Srbi su poreklom Crnogorci.
Neki Srbi su poreklom sa Cetinja.

Vrlo jednostavnom logičkom metodom, dedukcijom, iz dve premise izvodimo konkluziju koja ukazuje da su već dugo dva najprometnija mesta na Balkanu autobuske stanice na Cetinju i u Beogradu. Na Cetinju je zauzetiji odlazni, a u Beogradu dolazni peron. Crnogorski avanturisti se na putešestvije upućuju sa dva cilja: da studiraju i da budu direktori. Po mogućnosti da ovo drugo postanu bez svršavanja prvog. I uspeva im. Želja za povratkom u očevinu je u rangu sa mojom da upoznam Sonju Liht i pomilujem je po kvadricepsu. Iz tog razloga u novo-crnogorski jezik fraza „povratna karta“ nije uvrštena, a prevoz iz Beograda ka novopečenoj susednoj republici zaživi isključivo u letnjim mesecima, ali ima veze isključivo sa turizmom.

Posledica: „Đe si, avetinjo!“ šes’ puta u 17 minuta kod Moskve.

Ostatak Srbije i Balkana pravac Beograd (suprotni smer samo povremeno)

Uvećanje broja stanovnika Beograda na skoro 1/3 od ukupnog broja živućih u Srbiji je fenomen  koji ukazuje da centrifugalna sila iz veš mašine mora imati svoj opozit u vidu centripetalne sile u demografskom smislu.  Ratovi, škole, biznis i kvalitetne kurve su samo neki od razloga zbog kojih se Singidunum (ne onaj kurac od faksa) pretvara u balkanski Hong Kong (ne po standardu). Od smušenog dečkića iz Pojata kod Ćićevca koji se zaputio na FON do propalog biznismena iz Lebana koje traži novu šansu u džungli, svi idu za boljim sutra. I to je okej. Ono što nije okej je to što neki postaju „stari Beograđani“ nakon tri kafe na Kosančićevom vencu.

Posledica: Tri sata čekanja u Bubanj Potoku oko 1. maja.

Srbija pravac Nešto od Tokija do Milvokija (nazad stiže samo kinta)

Ovaj vid mobilnosti smo preuzeli od bliskih nam Turaka tokom petovekovnog ukrštanja njihovih XY i naših XX hromozoma. Iako Srbi obitavaju i dirinče diljem zemaljske kugle prevashodno su locirani na zapadnoevropskom tlu sa nemačkim govornim područjem, kao i Turci. Otuda i sveprisutni termin gastarbajter (nem. der Gastarbeiter – gostujući radnik). Svi znamo da ne rade kao projektanti termoelektrana sa smanjenom emisijom sumpor-dioksida već na skeli po 14 sati dnevno i da je to krvav ‘leba, al’ se uvek obradujemo kad stigne koverat ili mečka 320 eselka sa dojč tablama.

Neki dan pričaše na dnevniku koliko kinte se slije u Srbiju godišnje iz dijaspore u vidu doznaka. Nisam zapamtio jer sam se odmah setio tetke iz Frajburga koja mi već tri godine ni dvajes’ evra nije poslala jer sam, eto, ja već veliki. Mnogo sam se iznerviro. Svakako je u pitanju golema lova. U ovu grupu spadaju i potomci mahom iskomplesiranih roditelja koji pate od toga da im jedinci uče na Bokoniju sa Đokovićevom ribom. Oni se uglavnom vrate.

Posledica: Puste kuće od ‘iljadu kvadrata u seoskim zabitima Negotinske krajine sa sve „dva labuda bela da im pritisak nabiju“ na kapijama.

Kosovo i Metohija pravac Srbija

 Kad se govori o ovoj migracionoj trajektoriji neophodno je razgraničiti tri podgrupe; one koji su se uputili za raznim patrijarsima davnih dana, one koji su utekli na vreme pred Albancima i one koji nisu utekli na vreme pa su poterani kundakom po pleksusu. Ja ću akcenat staviti na ove koji su osetili trenutak, uzeli hektar para za njive, kuće i okućnice i uputili se u pravcu severa. E tek tad su za njih nastupili problemi. Srbin k’o Srbin, nikad komšiju vol’o nije, a kamoli kad ima triput veću kuću od njega i otima mu ono što on misli da samo njemu pripada.

Majke im ga nabijem kosovarske! Tamo se akali, izazivali Šiptari da se biju sa njih, onda pobegli ovamo i mom Miladinu došli da z’uzimaju mesto za pos’o u miliciju, eeeej! I’te odakle ste došli, jebali vas Sloba i onaj Rugoba! I odakle mu pare za tak’u kuću?! Ja će ti kažem: švercov’o benzin pod sankcije!

Teška situacija za integraciju u društvo. Vremenom je tenzija popuštala, pa su i odnosi relativno normalizovani, al’ jaz i dalje postoji. Kako da i ne postoji kad imaju ono’ke kućerine?!

Posledica: Vuk Jeremić se ne skida sa malih ekrana.

Ovu kletu sudbinu Srba spoznao je i Crnjanski koji nam je, provlačeći hrpu vojnika kroz blatište ritova i bojišta, pokazao kakvu otupelost u ljudskom umu stvara otuđenost od svog i svojih. Istina, provlačio je Crnjanski vojnike i preko ženskinja dobrog kvaliteta, a to mi se i najviše dopalo. Rekoh već, o nama ima već previše bajki i predrasuda.

Tekst poslao vredni čitalac Hiosciamus. Da bi i tvoj tekst bio objavljen, moraš prvo da ga pošalješ, majka mu stara! Šalji na citaoci@tarzanija.com