Srbin u Americi (part 3)

Naš boravak u zemlji prosperiteta, preterane konzumacije i Ekrema Jevrića došao je do samog kraja. Ležali smo na suprotnim krajevima skučene motelske sobe u Nju Orleansu, razoreni mamurlukom. Tokom poslednjih mesec dana proputovali smo Ameriku uzduž i popreko, koristeći sva registrovana i slabije registrovana prevozna sredstva – avion, bus, stop, rolšue, snoubord, štule, rikše, Mirzu Teletovića, kao i vozilo koje smo sami napravili od staklenih flaša, vune i stiropora i koje smo zvali Šterbik, a čiji princip suštinski nismo razumeli.

Ja sam razmišljao o tome šta bih mogao da izbacim kako bih sveo prtljag na 23 kile – izbor se sada sveo na set Öner Turgüz gaća ili figuricu Milenka Topića, a moj vranjanski cimer je za to vreme vrteo telefon tražeći rezultate šesnaestine finala turnira serije 250 u Kuala Lumpuru. Imao je čudnu naviku da kad god sanja plešuće kelerabe javi burazeru u Vranju da stavi 20 jura na Troickog i vrlo dobro sam znao zašto je sada razočarano vrteo glavom. On čovek voli kocku, i naša rasprava o tome da li poslednja stanica našeg puta treba da bude kolevka orfanele ili kolevka trubadurije je odlučena metodom koja i doliči odraslim ljudima – igrali smo kamen-papir-porodiljsko odsustvo, igru koju sam osmislio tako da ne mogu da je izgubim jer kamen gubi od papira, ali zato papir i porodilj… a u stvari, što bih vam odavao tajnu? Igrali smo na tri pobede, ja sam sa rutinskih 3:1 osigurao 5 dana u Nju Orleansu, a moj cimer to nikako nije mogao da prežali, te je i peti dan zaredom započeo nervozno gunđajući.

– Umesto da odemo lepo u Las Vegas, malo automati, malo rulet, malo nam izlaze drogirani azijati iz gepeka, ne… mora Laloš u Nju Orleans. Pa dupe će mi pomeriti u Vranju kad se vratim.

– Ajde bre seljačino, kakav Vegas malo kulture molim te, ali dobro ništa čudno, svi znamo da Zvonko Bogdan tek mrvicu zaostaje za Koltrejnom i to samo zato jer je čovek BIZNISMEN pre svega. Ali šta ti znaš o tome? Došao si u grad Lensa Armstronga u grobarskom dresu i pričaš o pokeraškim aparatima, sramota…

– Pa bolje u grobarskom dresu nego u majici Žitopromet ko ti paore. Eee, a lepo je gostovao Zoran Kalezić u Čikagu pre neko veče… Nee, hoće gospodin u prestonicu džeza, tu da sprcam zadnje pare.

– Alo Cincarine bolje se pridigni nego što kenjaš, pola 2 je u 4 nam je avion za Frankfurt a ja ne mogu da nađem moju kolekciju sličica evropski fudbaleri ’98. Mislim, znam da se ti ložiš na Di Mateove debele usne ali brate vrati mi bar ostatak zadrži Di Matea jebe mi se.

– Ma ne mogu da ustajem, još sam sav odvaljen. Šta mi uradi ona… Latoja, beše?

– Latifa?

– Nemam pojma, ali znam da onako nešto nisam doživeo.

– Da. Mi u civilizaciji to zovemo “seks”, znam da ti je strani pojam…

– Da, to je taj severna tribina humor. Ništa gore od Vojvođanina koji navija za Zvezdu. Pričam o onom sranju što mi je dala da pušim. ”Tejk dis man, fil dis herb man”, valjda treba prvo varenje treba da se krene sa onim našim užasima domaćim a ne odmah ovo vudu sranje.

– Marihuana je božja biljka, a Lahonda je njena proročica.

– Nego hteo sam da te pitam… Jesi siguran da ništa ono što je pričala nema veze a? Što nisam hteo da joj dam kontakt telefon i to… To je zajebancija za te vudu lutke jel da?

– Pa vidi, za vudu lutku joj treba dlaka s glave, a ti bi lako primetio da ti otpadne još jedna, proredilo ti se to poprilično poslednja tri meseca, onaj Bosanac na bazenu te grlio svaki dan, mislio da si Đuro Ostojić.

– To znači višak testosterona. Ok, gledajmo pozitivno. Ebony – check, znači postigli smo sve što je bilo zacrtano na ovoj maloj ekskurziji, hehe.

– Dobro, jebo si crnkinju svaka čast, a realno kolka je bila možeš da pričaš da si jebo dve. Gde mi je trimer za bradu, ne mogu ovako nesređen pred snažne Nemice u Svis Eru?

–  Šta ima veze što je malo punija. I što je pojela 4 takosa za večeru. Ima srce veliko ko cela Luizijana. A tvoje zavodilačke moći zapadnih Evropljanki su mi poznate. Šta je ono bilo sa Ursulom, a? Da li je istina da ravničar nije bio dorastao zadatku hehe?

– Ma brate, to je od vode ove… A i razumela je Ursula, jeste da mi se nije javila posle u gradu ali matori bar nikom nije pričala. Dobro, pričala je, ali samo najbližim drugaricama. I Cvetanu. I Horheu iz viršlarnice. I tebi. I nekad nasumičnim ljudima na bazenu ako joj se učine simpatičnim. Ali osim toga, skoro nikom.

– Pa nećeš da me slušaš. Ja lepo napržim onu kavurmu s kiselim paprikama, računam, ti kao Vojvođanin ceniš jaku ranu, a dokazano je da kavurma deluje ko afrodizijak. Ne. On gulja musli za doručak. I posle muška žila slaba.

– Možda deluje ko afrodizijak za mene, al beže od mene ribe 10 metara, misle da sam jeo mrtve Tuđmane.

– Mislim da Ursula nije od onih devojaka kojima može da zasmeta zadah, drvena noga, ili činjenica da si Boris Malagurski. E sad, cimi, kafu da mi skuvaš, ako možeš da dopakuješ one moje majice što se suše i da vidiš jel su nam tu dokumenta.

– Pa pasoši su uvek kod mene u džepu, realno nema boljeg podmetača za čaše, ovo njihovo sve tanko, meni treba debel – ni ne pomišljaj da praviš foru od ovoga. A i bezbedno je, kad si čuo da je neko nešto pijan negde izgubio? * pretura po džepovima*A dobro, onda je u drugim pantalonama… *odlazi u drugu sobu, čuje se preturanje, vraća se*. Brate, ovo ni nisu moje pantalone. Jesam ja spavao ovde noćas?

– Spavao si ovde, legao si u 10 dok sam ja imao interejšl. Moša gospođo, kod mene su pasoši. U SVAKOM VICU JUŽNJAK POBEDI. Zavuci ruku, ahahaha, kapiraš ZAVUCI jer ja jebem a ti ne, ruku u onu moju Legea trenerku, tamo su. Ne tu, onu sa ramflama.

– Jebote vidi kako ti je blatnjava trenerka gde si našao blato, nije pala kiša dva meseca, kamile piju svoju pišaćku, Ber Grilz umro od dehidratacije. Evo ti.

– Hjustone imamo problem.

– Šta?

– Počinje polako da mi se vraća. Mislim da je Lašonda rekla nešto tipa ”If u no call, babe, u no go home”. Nije mi bilo jasno u tom trenutku, mislio sam da je neko brbljanje santerijsko.

– Nikakav problem, svakom se desi. Jel znaš gde nam je čekić za meso?

– Uuu, usro sam se sad. Kad si se zadnji put potukao, jel kad u klubu neko rekao da je Đoko Balaš smarač? Nego, daj da rešavamo daj taj papirić, tu je njen broj.

– Ej ej pa tukao sam se ja sad skoro, za Novu godinu 2012. tj. nisam se baš potukao ispromašivali smo jedan drugog, mada nismo baš ni nešto zamahivali, više smo se vrlo ljutito gledali, nema, geto burazeru. Koji papirić? Evo ovde ima neki broj, to je valjda od Šanikve.

– Što ne počinje sa 555, mene tako učili da počinje svaki američki broj sa 555. Evo zvoni. *predaje mu telefon*

– Beži bre šta mi daješ to, ti ćeš ovo da sređuješ. Ovako nisi zasro još od kako si ekipi crnaca na klupici u Komptonu objašnjavao kako je Blejk Grifin najbolji igrač u istoriji grada. Beži s tim.

– Blejk Grifin je samo neshvaćeni genije i videćeš da …. Halo. Halo, hej! Latanya. Hi! This Žorž. Yes, yes from Russia. I call you about last night. Can you bring me back my documents… Yes, I remember the boom boom. Yes, we made sweet love. No! You want me to bring my fat friend. I refuse! Laquisha, why u so big hoe? Ok… I will come.

– Ne znam o kom to debelom prijatelju pričate.

– Recimo samo da nikoga nisi prevario s tim muslijem. Čapkaš ga ono moje suvo mesce kad ne gledam. Al’ nema veze, sredio sam sve.

– A ne ne, ne idem ja nigde, ti sređuješ ovo s Ljovisnom, zadnji put sam uleteo za tebe kad si konobaricama u tajlandskom na Aper Istu pipkao međunožje kad god bi video da imaju malo grublje crte lica. Neće više moći. Čekam te ovde i ako ne dođeš zovem konzulat i Tejšona iz Komptona da mu odam tvoju lokaciju, još te traže šrafcigerom po zapadnoj obali.

– Dokle će više bre jug da ispašta zbog vas bre! Još jednom da primim metak za tim, a? Dok je Evropa igrala pevala i krala mi smo vekove proveli po rovovima, na njihovim graničnim položajima i tako dalje… Ajde ti lepo sa mnom, vidiš da je tražila da pobedem ortaka. A šta će da ti fali jebiga. Ionako nisi ništa zabo ceo ovaj RADI i PUTUJ.

– Ej ej stani malo a Ursu… a da. Aj jebiga i to što kažeš. Ponesimo svijetle mačeve i sluzave kurtone i izborimo se za svoju slobodu kao nekada naši slavni preci kad su pobegli od Turaka u Austro… khm, ništa. Ajmo.

– Moša OPET. Kad je rekla ”fat friend”, mislila je na malog Žorža. Debela želi izgleda opet da ga glomazić u zamenu za pasoše. Uostalom, ne bi ti ovo izdržao matori. Ono je 97 kila čiste strasti. Za tebe je ipak neka lepa protina kći, ne ove aždaje. Al, u stvari, ne bi bilo loše da pođeš, čisto za svaku eventualnost…

– Pa eto, reko sam ja, nije čovek debeo ako mu malo visi vrat ovako i ima leđa ovako slojevita. To su mišići uglavnom, prekriveni finom tankom glazuricom sala, koje u stvari služ…

– Ajde, Laloš dok ti zavšiš rečenicu Laronda ima još 16 kila da nabaci, polazi!

PAR SATI KASNIJE

– Vranjanac, tačno bih se sada fizički obračunao s tobom za ono kroz šta sam morao da prođem, ali na tvoju veliku sreću organi reda su svuda prisutni, plus ova plava stjuardesa deluje kao da bi mogla da me osere od batina, inače… Znači ladno sam morao da blejim u wcu dok si ti talasao debelu, što ne bi bio problem da ih ne živi 14 u kući, jbt kad joj je ušla ona baba s onim kukuruznim prolivom… ali dobro, ko je mirisao tvoju kavurmu ništa mu teško nije palo.

– Nemoj tako, jako su fini ljudi. Njena mama čak došla da nam upali ventilator. Imam jednu ludu teoriju… Mislim da oni nju žele da udaju, zato bili tako fini. E pa neće ovog pastuha zauzdrati hahah. Srbijo, majko, vraćam ti se u stilu!

– E jbt stvarno si govno srbijansko, jesi ostavio bar ženi nešto za uspomenu?

– Dao bih joj svoju sliku, al imadoh nešto drugo hehe, kao ona pesma. A šta znam, dao sam joj kačket onaj Nju Jork Niks, ionako neće uzeti titulu nikad, nešto kao Zvezda.

– Jako pametno Turčine, sad će da ti Šekvonda zakuva život s onim lutkama, ima da se kotrljaš po Vranju svaki put kad te zafrljači u zid. A što se tiče Zvezde, nije tačno da nismo uzeli titulu, jer se i kup računa kao titula, i to smo kup uzeli u veoma jakoj konkurenc… šta radiš ti to?

– *kreće nekontrolisano da se trese* DRAGIŠA BINIĆ ILUMINATIIIII DDOR NOVI SAD AAAAAAAAAAA

– Stjuardeso, molim vas, ovom čoveku je pozlilo. Ne, ne poznajem ga zaista, evo prvi put ga vidim u životu. Možda je diverzija, ja bih se pazio, malo je crnije puti… pa jeste, nikad ne znate s ljudima. *Odvode cimera koji se i dalje trese i bacaka, on stavlja noge na cimerovo sedište* Eeee ovo je život. Da, stjuardeso, ja ću pričuvati njegove stvari. Pa da vidimo šta je spremio za užinu… OPAAA KAVURMICE MOJA, PA GDE SI TI, ZABLUDELI SIN SE VRAĆA KUĆI!

Tekst opet platila Experience Work and Travel ekipa, dobri neki momci. Ako i ti oćeš da platiš neki tekst javi nam se nećemo se ljutiti.