Sredovečne harpije i kako protiv njih
Kada danas u Srbiji upalite televizor, šanse da ćete naleteti na reportažu, vest ili diskusiju o nasilju, konfliktima, i borbi protiv istih su prilično fine. Nešto kao kvota 5,20. Nije svaki dan ali stalno vreba u prikrajku. Da li je to vest da je u Prokuplju jedan osmak prebio drugog, da je u Zemunu izboden lik jer je nosio majicu ” VOŽDOVAC 4LIFE MADAFAKA BIČIZ ” ili snimak polivanja vodom u skupštini, nebitno je. Bitna je jedna konstanta. Uvek se govori o muškarcima. Uvek. Ako se ikada i progovori o nasilju među ženama, reč je o nasilju od žene ka ženi. Tipa, tuča dve sponzoruše oko prioritetnog prava na dudlanje kare lokalnom kontroverznom preduzetniku.
Naravno, muškarci su nasilniji pol. Oni ratuju, neki u vezi biju svoje partnerke, oni se, tražeći identitet u grupi, organizuju u skupine koje “navijaju” za određeni sportski klub, s tim što se to navijanje izražava u ambiciji da se fizički povrede članovi drugog “navijačkog” jer mamu im bre jebem grobarsku/cigansku/firmašku…
Međutim, tu ima jedna mnogo bitna stvar. Muškarci su fizički jači. Nemerljivo fizički jači od žena. Njihova sposobnost da zadaju udarac i da apsorbuju udarac je neuporediva sa ženskom. Hoću da kažem da žene nisu nenasilne jer su bolji, moralniji, pošteniji pol od muškog. One su manje nasilne jer u ogromnoj većini slučajeva ne mogu da budu nasilne. I ne, neću da kažem da su muškarci bolji, moralniji, pošteniji pol. Ono što hoću da kažem je da su svi ista govna, samo fokus zbog spleta okolnosti nije na ženama.
Svet je mnogo više vremena bio neprosvećeno mesto nego prosvećeno. Ma koliko i danas svet bio relativno gadno mesto, bolje je. Ako tip danas prebije ženu, ribu, u ogromnoj većini slučajeva će naići barem na široku društvenu osudu. Žene rade, glasaju, pitaju se oko stvari, žučno se svađaju sa muškarcima. Kažem, ima sranja i dalje ali nije baš Cetinje 1854. Ako biješ ženu jer je slabija i jer ti se može, nisi više regularan član zajednice nego si đubre. Ako si u fazonu da žene ne mogu da glasaju nisi više razumni legalista nego si zatucana morončina. Ali, pored svog napretka do koje neizbežne stvari opet dolazimo? Do onoga do čega se uvek dođe u sistemu koji se poboljšava, koji se trudi da bude humaniji, lepši. Do onih koji zloupotrebljavaju situaciju. Do sredovečnih harpija.
Kratka analiza par konfliktnih i potencijalno konfliktnih situacija u mom životu :
[typography font=”Cantarell” size=”30″ size_format=”px”]Primer 1 :[/typography]
Šalter u kladionici, čekam red da uplatim tiket, dolazim na red. Sa strane se pojavljuje fizički spreman batica, 30-ih godina.
– E, izvini, jel imaš ti možda Hamburger na tiketu?
– Ne, ali imam Kostu Kufosa više skokova. Napred Kosta, sine Grčke, ripaj i hvaćaj lopte!
– E, HSV počinje za minut aj me pustiš da uplatim pre tebe?
– Naravno.
[typography font=”Cantarell” size=”30″ size_format=”px”]Primer 2:[/typography]
Pekara, hoću da hasam neke buhtlaje. Čekam u redu da naručim moju buhtlicu, iako znam da joj izgled vara.
Ja: Dob..
Sredovečna harpija ofarbana u prljavo plavo, između 50-55 godina sa facom “Radim na šalteru na medicini rada i dođi sutra, nemaš sve papire” : Dvesta grama pite sa krompirom.
Ja: ?
Sredovečna harpija (u daljem tekstu SH): Pogled koji govori saftaj mi ga.
Ja: Izvinite, a da sačekate vaš red? Jednu buhtlu.
Sredovečna harpija: Molim? Juuu, vidi ga što si bezobrazan, au bre…
Ja: Sačekajte vaš red. Ja ću za 20 sekundi završiti svoju kupoprodaju čiji je predmet buhtla. Zaista nije napor sačekati to i onda reći svoj zahtev prodavačici. Buhtlu.
Sredovečna harpija: Kako se ti to meni obraćaš? :okretanje ka ostalim uglavnom sredovečnim mušterijama u cilju skupljanja podrške u borbi protiv nasilnog narkomana:
Uzimam buhtlu i izlazim.
[typography font=”Cantarell” size=”30″ size_format=”px”]Primer 3: [/typography]
Zavejani trotoar. Očišćen je donekle ali je prolazni kapacitet sveden na jednu osobu. Hodam a u susret mi ide mlad tip, 20-te godine. Dolazimo jedan do drugog i sinhronizovano blago zarotiramo svoje leve strane tela kako bi obojica nesmetano prošli.
[typography font=”Cantarell” size=”30″ size_format=”px”]Primer 4:[/typography]
Krcati autobus gradskog prevoza. Ušao sam rano, uhvatio relativno dobro stajačko mesto ali napravio užasan izbora hvata za šipku. Naime, nisam uhvatio gornju prečku već onu koja je normalna na pod autobusa te hvatam šipku u visini lakta. Nemam dobar oslonac, bus se pakuje ludački, ali ipak ne stajem u sardina poziciju već u normalnu, jer bi u drugačijem stavu slomio noge pod sopstvenom težinom. Osećam seriju slabih udarca laktom u slabine. Okrećem se i vidim SH koja pokušava da se ugura između mene i još jednog čoveka. Ja ne odstupam te me ona časti pogledom: “Jebem ti mater, smrad amonijaka, patnja, smrt.”
– A jel možeš ti malo da se skupiš a?
– Pa i ne mogu baš.
– Pogledaj kolika je gužva!
– Znam, šta da radim.
– Pa pomeri se bre malo!
– Neću. ( naravno, odgovaram bezobrazno na bezobrazluk ali se ipak pomeram koji santim dva, do minimalne granice komfora ispod koje neću da idem. Računam da se problem rešio i nastavljam da zurim kroz prozor dok mi u glavi neodređeno šaltaju prizori sisa i vagina.)
5 minuta kasnije…
– Pa ovaj mali je stvarno bezobrazan! Juuu….
– Šta je bre?
– Pa pomeri se aman, dripcu jedan, jel vidiš da stojim na ovoj ženi!
– Ne, ne stojiš.
– Ma…ma to bezobrazno, poludelo, strašno.
– Odjebi.
10 minuta kasnije, serijal udaraca u rame, bok, ruku.
– Alo bre, skini mi se s kurca, ej bre, sad me udaraš, odakle ti muda za to?!
– PA POMERI SE BRE BEZOBRAZNIČE!
– Alooo, ti mene udaraš. Znači levelovala si sa bezobraznog obraćanja. To su svakako slabi udarci koji mi neće nauditi ni u kom obliku ali koji si ti kurac da mene UDARAŠ BRE JEBEM TI MATER. Šta je, žensko si i matora si i smatraš se potpuno obezbeđenom od bilo kakvog suštinskog odgovora na tvoje sebično, funjarsko, bezobrazno ponašanje?
– A ti si mlad i i drčan i…
– Gospođo, a šta bi bilo kad bi postavili stvari ovako. Ako me vi još jednom udarite, ja vam uzvratim?
A u autobusu muk. Nisam siguran kakav muk. Na neki način muk osude. Ali kao da je vazduhom prostrujalo i nešto drugo na sekund. Muk slaganja. Muk slaganja svih onih kojima je pun kurac sredovečnih haprija i drugih žena koje koriste evoluciju društva da bi bile odvratne kučke. Pun kurac te pat pozicije koju rabe. Jer poenta svega je: tipu koji bi ti napravio ovakvu scenu, ako imaš muda i snage, možeš da prirediš staru dobru tuču i niko neće ni “a” reći. Nije toliko bitno ni da li ćeš da daš batine ili da popiješ. Bitno je da možeš nešto da uradiš. Neki kažu, nadmudri SH, ignoriši je bla bla. To je sve kurac.
Naravno, situacija može otići mnogo dalje od puke svađe u busu. Možete biti u nekom značajnom odnosu sa SH, pa da onda ona koristi svoju taktiku i u nekim mnogo bitnijim životnim situacijama. SH vam može biti žena za koju deceniju na primer. Srećno sa krupnim porodičnim odlukama.
Da li SH jednostavno predstavljaju kvotu gadnih ljudi, samo što je sadašnjica njihova šansa da zasijaju? Ili će se možda čak, u nekom gadnom razvoju događaja njihov broj gradaciono povećavati? Pa da, 2100 i neke imamo diktaturu sredovečnih kuja svuda oko nas, da zameni diktaturu jačeg pola? U takvom razvoju događaja, može doći i do kontra reakcije, što bi nas opet vratilo u idilično Cetinje 1856. Ja se nadam da je u pitanju prva opcija, samo kvota. Jer bi baš bilo trulo da ispadne da možemo da funkciošemo samo kao u 19. veku.
