Šta bi bilo kad bi bilo (II deo)
Na konto prvog teksta koji je izašao davne devedeset treće, a u duhu predizborne kampanje, ponovo mi je na pamet pala unikatna ideja o konstruisanju i osposobljavanju mašine za putovanje kroz vreme.Ja sam skroman čovek, stvarno jesam. Toliko skroman da nisam uspeo da razmislim dalje od 5 dana unazad, kada mi je jedino što bih promenio u svom životu bila odluka da na tiket stavim Mančester. Telefon je neumitno zvonio i znao sam da tako nervozno može da zove samo Šljaka, neobičan lik iz kraja koji je preko omladinske zadruge po mojoj proceni zaradio oko 2 miliona dinara, a skoro nikada nema za Best ili Parlament.
– Halo?
– Šta se ne javljaš! Aj silazi, došao Đomla, krećemo.
– Gde bre?
– Utorak je care, istovaramo kamion kod Cecine gajbe…
– Zar je to danas? Materijal?
– Cigla.
– Dnevnica?
– Hiljadu i dve stotine najnovijih dinara.
– Vreme rada?
– Anlimited.
– Preskočiću.
– Aj ne seri, možda se ogrebemo za „idi dok si mlad“ sa prozora?
Cecina pesma i Šljakin poziv su me vratili u surovu realnost. Pun entuzijazma sam seo za komp, ušao na internet eksplorer (ćale iz nekog razloga misli da je ruski) počeo da istražujem šta mi treba da napravim vremensku mašinu. Nakon petnest minuta, shvatio sam da nisam Tesla, a i najbliže što sam prišao sastavljanju mašine je „kako napraviti ruter od folije, žice i upaljača“, koji je okači izvesni Darko Padinjak. Darko, probao sam, ne krade signal kako si naveo u svom tutorijalu. Elem, bio sam istrajan, pa sam odlučio da pre nego izumim stvar koja će promeniti tok istorije i svet kakvim ga poznajemo, stavim na papir, šta bi bilo dobro da se promeni, a da se naravno odnosi na položaj nebeskog naroda u ovim, nepoštenim vremenima.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]TURCI BEŽE POSLE SMRTI MURATA[/typography]
Aj što su bili brojčano i oružano jači, aj što su nas napadali kao neke sise, ajde što su nas jebali godinama, nego što su jebeno tvrdoglavi. Opasna je to utakmica bila da vam ja kažem, prijatelji. Nerešeno, i to posle produžetaka. Al šta bi bilo da je Obilić postigao zlatni gol… Umuljao se prevario stražare, rk, nož do balčaka i onda nekom ludom srećom pobegao nazad. Turci obezglavljeni u panici beže i upadaju u Jonsko more. Srbi slave, zvona zvona u Parizu, Londonu, Bugojnu… Ponosno se kurčimo po Evropi, pokazujemo Muratovu glavu po raznoraznim dvorovima. Onako Obilić sedi, a Muratova glava bleji pored, za trpezom, svi mogu da gledaju, ko hoće da dirne – 100 kinti. Pa i sad bi naši unuci živeli od tih para. Kroji se nova karta, Srbija od Subotice do Ankare. Biraš da l ćeš na letovanje u Kosančić, Lazarević ili Branković (Antalija, Bodrum i Kušadasi)…Drogba igra u tvom timu.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Han Pijesak u ekstazi.[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]NATO NAPAO KOPNENO[/typography]
– Ajde Marej, ajde ajde ajde!
– Šta ti je ćale, šta vrištiš?
– Ma ovo govno englesko će da me zajebe.
– Opet si igro tenis, iako si se zarekao da ako crnac pobedi nekog nikad više nećeš upaliti taj sport?
– Pa igro, ovo je zicer, a i moram da idem u korak sa vremenom.Vid…Vidi, vidi aloooo, pogledaj ti kako on udara bekhend…Pa tvoja baba, Bog da joj dušu prost…
– Baba je živa.
– Ma ne ta, nebitn…Evo, uzeće mu ovaj brejk.PU, jebem ti princa i princezu i kraljicu i sve… E samo da ste napali kopneno, drugu bi mi pesmu sad pevali, prijatelji moji.
– Aj ne seri ćale, kakve to sad veze ima?
– Kakve? Pa Klinton i Toni Bler i ta ekipa da je napala kopneno Srbiju, šta ti je, pa to bi bio pokolj. Kakav kurac Vijetnam i Foklandska ostvra, odavde im se niko ne bi vratio. Srbin ratovao na svakih 20 godina a, Englez samo sedi i komanduje. Pa zamisli ti, kako bi se opet, kao nekad organizovali Partizani u gerlisku borbu protiv brojačano nadmoćnijeg neprijatelja. Pa opet bi mladi pioniri učili kako se puzeći stiže do bunkera i onda u tri poteza baca bomba na neprijatelja. A ti, ne znaš u tri klika da izađeš iz pornića kad ti neko uleti u sobu, opet mi se tetka žalila…
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Klintone, siđi dole da ti bacim jedan death stare pod uticajem brlje od 23 grada.[/typography]
– Ma nisu to pornići, iskočilo nešto kad sam skidao film…
– E opet bi se puštala repriza „Otpisanih“, a ne sad čas Dinkić na dnevniku, pa mi onda uvale kurac sa Boljim životom. Kad se setim samo kako je Štimac zapalio žito, tako bi mi palili njihove tenkove… Onda bi ovo govno igralo za ponos nacije, a ne bi se zajeb…
– Uzo Marej set!
– Št… gde, kolko je?
– Zajebavam se, Marej i Troicki uvek gube, upamti moje reči!
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]TESLA OBJAVIO SVE SVOJE IZUME[/typography]
Čak i najoptimističniji Srbin, čovek patriota, domaćin, da obuje opanke čisto radi srpskijeg i opštenarodnijeg razmišljanja, sedne zapali lulu, ne bi mogao da smisli na koje sve načine bi postali dominantni da se ovo ostvarilo. Al dušmanin misli da bi se mi sladili, da bi maltretirali poštene narode Azerbejdžana i Abhazije. Ne, ne, mir, sreća, prosperitet. Naravno, lako bi to bilo, pošto bismo imali Teslin štit oko Srbije koji ne može da probije nijedna bomba. Zatim, malu jednu napravu, veličine kutije šibica, koja kad se klikne, napravi zemljotres sličan onome što je progutao Atlantidu. Al taj uređaj bi morali da testiramo na Bugarima svakih par meseci. Mašinom za kontrolu uma bi namestili da Zvezda ponovo osvoji KEŠ, mašinom za teleport bi u isto vreme mogli da stignemo i na rođenje deteta i na godišicu sa ljubavnicom. Sve u svemu, srpski san!
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Hristo Stoičkov bi bio pošteđen, ipak je to naš brat. [/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]*Bonus: Ostanak fudbalske reprezentavije Jugoslavije na okupu[/typography]
Neostvarena želja svakog ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu(LOL)
Handanović-Ivanović-Kolarov-Ćorluka- Vidić-Modrić-Matić-Misimović-Džeko-Pandev-Mandžukić
Klupa: Vučinić, Jovetić, Nastasić, Pjanić, Ibišević, Subotić, Srna…
Kako bi se orilo: JUGOSLAVIJA JE PRVAK SVIJETA!
