Koliko ti se puta desilo da se unezveriš k’o Steva Grba na poljoprivrednom sajmu, a ne znaš kako to da najbolje iskoristiš? Ne odeš li jednom nedeljno pijan u krpe, dok u tvom krvotoku žurka tek počinje, a plafon se još nije nakrivio ni toliko da se luster zaljulja? Istina je: svi mi volimo da investiramo znojem ižicani džeparac najbolje što umemo, i bogu za vino u tetrapaku i Simex votku od sveg srca ‘fala: ali krajnje je ekonomski neracionalno, onda kad si jednom pijan, predati štafetu usnulom mozgu. Zabava je tvoja, samo ‘alavo; ako ne traćiš pare na piće u diskoteci, nemoj traćiti ni samo pijanstvo odlaskom kući. A evo i stvari koje ti možda daju podstrek kada sledeći put greškom pomisliš da je izlazak pri kraju.
Čekanje prvog busa
Živiš u pički materinoj i svaki izlazak u grad je realno projekat. Ekipa te izneveruje kako za te pare uopšte uspeš da dođeš i da se vratiš, taksi i burek za tebe nisu istina. Onda kada si gospodski na trafici iskeširao oba unučeta ruma plus dva kila piva i olizao plastične čaše cupika iz ekipe koje su otišle na ljuljaške na pola druge ture, ostaje ti još samo da čekaš pola jedan, kada se obično pojavi neko još luđi od tebe, dal’ sa džidžom, dal’ sa nekim džinom od kog se i Siporex umilnije zove. Završiš to i razonoda može da počne. Al’ zlom kurcu nikad konca, cave se već podavale rendom city brđanima koji su predatorski čekali iza ljuljački. Jebiga, neko ima livestrong narukvicu, a neko jedva napabirči za cigar, status junačino. U pripremi je projekat odlazak na nesnosno skupo mesto sa narodnjacima i još skupljim pičkama sa kog ćeš se izvući uz neki “e imam ujutru kolokvijum” izgovor i onda 3-4 sata čekićanja busa. E danas vala ne’š. Reci da si za, ali predloži da se prvo nešto pojede. Postoji niz racionalnih razloga iz kojih se marva poput tebe bezbedno čuva u parku. Polazi se pehe iz parka, a ni pesma vam nije strana – zaurlaj neko Bijelo Dugme što znaš da će i ljaljani da zapevaju, i samo dodaj, dodaj. Na štrafti od 200 metara morate naići na bar 3 men only grupacije tepača, frustriranih dal’ što nemaju partnerke za trs, dal’ što su pukli tiket. Vaše dranje im neće dati mira, a ti samo fol slučajno zastani da vežeš pertlu pored njih, i ozbiljno i oštro pogledaj nekog od papana u oči. Frka kreće. Ako tvoja ekipa pita – samo si zastao da vežeš pertlu. Hvatanje za gušu i objašnjavanje, a ti u fajtu ne moraš ni da učestvuješ, jer nemaš ponos da ga braniš. Za razliku od ovih što su klejmovali cupi. Malo nos, eventualno neko izgubio minđušu ili prst, i onda ide zbliž – na urgentnom ili nazad u parku, ova radost će vam dati materijala za divan sve do prvog busa, a udruženo će se nagrebati i za neku bonus dvokilu. Uzdravlje!
Suv kurac
Ost’o ga suva samo ko nije pit’o. Pit’o si? Nijedna nije dobro primila upit “hoćeš ti da budeš moja gospodarica”? Još to nije povod da se kunta u separeu/pali gajbi, moj Miljane. Vidiš ribu koja te je odjebala uz “umro mi tata” u zagrljaju drugog? Prođi pored golubića u stiskavcu tako da te samo tip vidi, i sa retardiranim džinovskim osmehom mu nemim pokretima usana naznači:
Konobarica je suviše dobra da bi je i u lucidnom snu karao? Stani pored nje na šanku dok čeka da se napuni tacna i reci joj “ej, jel’ stvarno može džabe pivo?”. Na njeno ŠKK odgovori upiranjem prsta na nekog rendom šabana i reci “ortak mi rekao da ne mora da ti plati pošto imate privatni aranžman kad završiš smenu, ako me razumeš”. Neko se jebe u jedinom uniseks veceu? Razvali vrata nogom ili se posluži Stevom Grbom kao polugom ako ti baš ne ide i kad padnu kapije uleti i pišaj u lavabo. Kada par panično krene da navlači pantalone (osim ako te lik ne upuca u glavu), a masa ispred klonje u neverici gleda šta zapravo koj kurac, proderi se ljutito “OPLJAČKAŠE OVAJ NAROD!”. Kada si završio sa fristajl jebuckanjem marve, taman su neke tri-četiri čuke i svi se polako povlače u iznajmljene/posedovane/pokretne odaje za kojtus. Samo stani ispred bine ili u neki prohodni i vidni centar, i kako se marva razilazi primetićeš zračak svetlosti i začuti horove serafima: niotkuda i neshvatljivo, izroniće neka trezna i mnogo fina cava koja vozi celu ekipu kući, ili prosto ne voli da pije. Iako si pjan kao zolja na prvom maju, saberi se i baci spiku. Nju finu realno niko cele noći nije startovao, neće ni tebi dati pičke, ali šta znaš: možda kroz nedelj’ dana. Uz ono rušenje vrata od toaleta svakako ćeš imati o čemu da pričaš sa njom.
Planiranje unapred
Jedan od načina da se ne smoriš pijan je da daš sebi podstreka PRE nego što se smor uopšte približi. Moraš, znači moraš u hodu praviti gluposti, dok se ide iz kafane u kafanu – cimati studentkinje po ulici. Dok se ide na trafiku po cigare – zapevati sa Jovom Gitaristom i uvaliti mu unuka vinjaua da ti peva neke narodnjake. Dok se prolazi pored objekta u izgradnji – penjati se po skelama i koristiti cirade kao plašt a ploče stiropora kao krila.
Za ovo je krivo đubre od mozga koje lakše diferencira između kompletnih situacija nego između aspekata pojedinih situacija: to znači da ako si se dobro provodio i pre nego što si stigao na žurku i đuskao sa Tunižankama na razmeni što ne znaju ‘de su, nastavićeš da se provodiš dobro i kada se žurka stiša, a Tunižanke pokupi neko sa boljim kolima. A ako kreneš da praviš sranja tek u zenitu bahanalije, čim te prođe boost – kraj, ajmo na spavanje.
Najteže je biti zabavljač, to znamo ti, ja i Ivan Ivanović. Dobro, on izgleda ne zna. Ali ceni svoj dinar i svoje vreme, ako treba izlazi i samo jednom nedeljno (zlo ne čulo), al’ zato pravi sranja k’o da ti ja zadnje. Hajd’ završi tu pišaćku iz plastike pa idemo po još. Živeli!