Šta je zajedničko nama i Rudiju Goberu?

I mi i Rudi živimo u eri kada je sramotno priznati da nešto ne znaš, da se u nešto ne razumeš. Sramotno je priznati da se bojiš. Sramotno je pitati kad nešto ne znaš. I kada hodamo kroz život i činimo postupke kao da smo magistri apsolutno svega, od fudbala preko geopolitike do toga dal su gomboce ili knedle… Neminovno je da ćemo praviti ozbiljne greške. Koje nećemo ni koncipirati greškama, dok posledice ne budu ludački nesagledive i nepopravljive.

Svi smo mi i dr Nestorović, koga na mrežama brane hiljade roditelja čiju je decu spasao. I treba da ga brane, spasao im je najvredniju stvar na svetu. Ali i dr Nestorović je načinio Rudi Gober grešku. Kao vrstan dečji pulmolog sa 40 godina iskustva, ne epidemiolog, ne molekularni biolog, mislio je da može da predvidi potpuno novi virus koji se pojavio u dalekoj zemlji, na način koji još uvek nikome nije jasan. I bio je u krivu. Pored ovakvih grešaka koje nastaju iz prevelike samouverenosti, imamo i objave nekih potpuno marginalnih i granično mentalno obolelih likova kao što je bilder Petar Čelik, koji rantuje kako se u Bergamu i Vuhanu sve dešava zbog 5G mreža. Ovakih budalaština je uvek bilo. Međutim, kada ovakve postove šeruju medicinske sestre, to je onda veliki problem. Jer one pre veruju liku koji, eto, ima mišiće, nego svojim kolegenicama sa severa Italije koje ne idu kući dve nedelje, koje rade do iscrpljenja, kojima se maske usecaju do mesa, i koje su zbog tog neprekidnog rada mnogo sklonije da razviju ozbiljniju kliničku sliku. Ali kada medicinski radnik bude izbačen iz stroja, nisi izbacio bilo koga iz tima, izbacio si Džordana iz Bulsa, a protiv tebe je All Star tim.

Ništa što Vlada čini neće zaustaviti virus. Za ovako nešto priprema traje konstantno. Niko se nije pripremio, ni prebogata Italija, ni superdisciplinovana Kina, ni moderna Koreja, ni centralizovani Iran. Čak je i zatvaranje škola diskutabilno, jer gde ćeš sve te klince, napolju lepo vreme a kafići rade. Zatvorićeš kafiće. Ali će korona naći put. Zaista neću da trošim svoje vreme pišući o Vladi, njihovoj nesposobnosti, korumpiranosti, apsolutno ništa što urade neće imati neke epohalne posledice. Slično bi bilo da smo izabrali i najsposobniju Vladu u istoriji Srbije. Čak mislim da su uradili sve što su mogli, i da su, izuzev Nestorovića, delovali donekle ozbiljno za razliku od gnjecave mase na koju obično podsećaju.

Koronu zabole… Korona, jebote. Protivnik vredan poštovanja. Vrlo stabilan u spoljnoj sredini, neki podaci govore do 12h na metalnim površinama, prenosi se vazduhom, period inkubacije 4-14 dana, negde i do 25, sve vreme je inficirani jako zarazan. Nema dokaza da će ga lepo vreme ubiti, njegov bliski rođak MERS živi sasvim lepo na 40 stepeni celzijusa u populaciji kamila. Zabole ga ko si, zabole ga dal si pio rakiju, dal si jeo beli luka, da li uopšte priznaješ njegovo postojanje. On je apsolutno bezuman. Jedan lanac genetskog materijala okružen sa par prostih proteina. Jedan inficirani će zaraziti 2 osobe. Eksponencionalni rast. 80% blaža klinička slika, 15% upala pluća s kojom se da izboriti, ali iziskuje negu. 5% posto ventilatorna podrška- mašina za disanje. Akutni respiratorni distres sindrom i teška bilateralna intersticijalna pneumonija. Mi imamo 1008 ventilatora. Nisu svi slobodni naravno. Zauzeti su pacijentima koji su imali ranije operacije, koji su bili u saobraćajkama, koji su imali šlog, koji su imali običan grip. Brojka je apsolutno nebitna, Austrija ih ima 1100, i da ih ima 10 000, ukoliko se brzina zaraze ne uspori, neće biti ljudstva da njima upravlja. Ovo je protivnik našeg doba. (puštaj boss muziku u pozadini) Ja sam dete interneta. Znam kako diše. I u proteklih nekoliko godina na mrežama osetio sam diskretnu dozu sete pomešane sa gnevom zbog činjenice da je ’’đedo ratovao, ćalo ratovao, a ja se ovde draškam na instagram slike’’. Ovo je tvoj i moj rat. Ovo je veliki događaj našeg doba koji će ostati u istorijskim knjigama. Šta će pisati u njima zavisi samo od tebe i samo od mene.

Šta možemo ti i ja Koroni. Možemo puno toga. Najveća stvar je socijalna izolacija i distanciranje. Ne čekaj da vlada zatvori kafiće i kafane, propusti vikend lokanje sa ekipom. Nemoj da praviš žurke. Nemoj da ideš u kladionicu, laki siks nije vredan toga, sve ostalo je ionako otkazano. Ako si neki IT privatnik, pa pusti radnike da rade od kuće, majke mu ga. Ukoliko imaš putnike prodavce, obezbedi im neki hand-sanitizer i masku. Obezbedi rukavice prodavcima i kasirima. Ne uzimaj tonu toalet papira, asepsola, maski, brašna. Hiruške maske te ne štite, ali ako ih bolestan stavi, smanjuje emisiju čestica virusa. Sedi kući sa ženom, devojkom, možda ovo prouzrokuje novu bejbi-bum generaciju, jer šta ćete drugo raditi kad potrošite sav Netflix materijal u narednih mesec dana, ima da pređete na čil.

Ukoliko imate kurčevite roditelje od 60-ak kao ja, koji eto imaju argumenat da ’’ne može život baš da stane’’, kunem se, gori su od trogodišnje dece, igraj na kartu da moraju da dočekaju unuke i poslušaće te da izlaze samo po namirnice. Ako moram da ti kažem da pereš ruke, onda jebiga. I ako moram da ti kažem da ne smemo stare i bolesne, koji su podložniji virusu, da pustimo kroz vodu, onda duplo jebiga. Jer ako sve ovo ne uradimo… Zdravstveni sistem će za dve nedelje biti potpuno zagušen. Ljudi će umirati od trivijalnih gluposti kao što je upala slepog creva ili lakše upale pankreasa jer neće imati dovoljno resursa da se time neko pozabavi. Nema apsolutno nijednog utemeljenja u nauci da nas ne čeka italijanski scenario. Svaka ćelija mog bića želi da nisam u pravu i da na kraju ovo bude paničarski tekst uz koji ide curb your enthusiasm muzika kroz par meseci. To je prvi deo bitke. Drugi deo bitke je u glavi. Na kraju će se sve svakako zatvoriti na neko vreme. I ostaćeš sam u stanu, dosadiće ti žena, deca, sitni radovi po kući koje si odlagao jer nisi imao vremena. Ostaćeš sam sa svojim mislima. Prigrli ih, i dobre i loše, nemoj da bežiš u društvene mreže, u sedativ zvani osvetljeni ekran, od straha šta bi mogao da saznaš o sebi. Jer ekran neće nuditi ništa dobro: nudiće jedne iste prežvakane vesti o broju mrtvih i obolelih, nudiće teoretičare zavere, nudiće nadrilekare, nudiće ljudski talog koji će se truditi da profitira od situacije, pornografiju, serije koje si već gledao. Veruj mi, bićeš bolji ako jednostavno sve isključiš. Ovo ti govorim nakon 100 sati neprekidnog čitanja o svemu što ima veze sa koronom. Čak ni ja, koji imam jake veze sa medicinom, nisam mogao da razlučim šta je tačno, a šta ne.

Sve će proći i bićemo pobednici na kraju. Samo, ta pobeda ne sme biti Pirova. ’’Samo napred Obilić’’ je bio ratni poklič Tarzanije dok smo još postojali. Dok nismo prestali da pišemo i dok se nismo međusobno posvađali (VREME JE DA SE POMIRIMO KO BRAĆA). Ne mogu da smislim neki bolji trenutno. Neki koji u sebi ima dovoljno i prkosa i solidarnosti i humora da pokaže naša osećanja, a trebaće nam sva tri masovno u mesecima koji slede. Stoga, bivši mandrili, tarzani i džunglari… SAMO NAPRED OBILIĆ, FUCK YOU KORONA, POBEDIĆEMO.