Pre svega, šta su žene?

Pitanje na koje su mnoge nesrećne duše pokušale  da daju odgovor i da iznalaze ponešto rešenja kojim bi se rukovodili u dolaženju do teško dostupnih im…khm khm…ljubavi.

Od Zavide Nemanjića preko Tvrtka Kotromanića pa do Otoa Vajningera (koji je zbog frustracije nejebice izvršio samoubistvo u 23 godini), Bukovskog (koji je patio od hronične kurcobolje te mu nije padalo na pamet da se ubije…osim od rakije…svakog podneva), Vladete Jerotića,  i konačno mene (nisam Ivan Dabetić ali mogu da pogledam hehe) ničim izvanrednog, netalentovanog i posve prosečnog mladog nečoveka, muškarci su pokušavali da daju odgovor na ovo pitanje.

I odgovor je: NE ZNAM, JBG.

Vreme, prostor, Zenon

Kompleksna priroda ovakvog problema zahteva interdisciplinarni pristup koji bi u sebe uključivao matematičku analizu, diferencijalne jednačine, neke aspekte teorijske fizike i filozofsko razmatranje širokog spektra paradoksa u koje možemo upasti ako povremeno ne upadnemo u nešto ženoliko.

Naše odrastanje (a samim tim i kontinuitet pokušaja da se približimo ženama) sastavljeno je od beskonačno prebrojivog skupa vremenskih trenutaka {t1, t2,…,tn} u kojima se možemo pronaći i imati određeni broj činjeničhih znanja o ženama{zč1, zč2,…,zčn HAHAH ZNAŠ SAMO DVE STVARI KOGA TI ZAJEBAVAŠ}. Problem nastaje kada zahvatimo u to ŠTA TO ŽENE TRAŽE OD NAS i dođemo do beskonačno neprebrojivog skupa karakteristika {k1,k2,…, kn} od kojih posedujemo NULA! Nesreća je još veća što mi prolazeći kroz različite vremenske trenutke stičemo određene karakteristike koje bi žene volele, ali tada je već kasno jer se skup potencijalnih žena s kojima bi stupio u koitus u potpunosti promenio, te si sada kao petnaestogodišnjak podesan da muvaš dvanaestogodišnjakinje ali ne i šesnaestogodišnjakinje KOJE TOLIKO ŽELIŠ (a da ne pričamo o osamaestogodišnjakinjama i čestrdesetogodišnjoj profesorki solfeđa i građanskog). Postoje i sasvim tragični slučajevi u kojima se nivo dvanaestogodišnjaka nikada nije prevazišao.

-ĆAO SREĆO, JERI TI TATO SOKOŠTARK?

-?

-PA KADSI TAKAV SLATIKIŠ HAHAH RAZUMEŠ JER SOKOŠTARK IMA ONAJ BANANICU HAHAHAH

Sve ovo bezobrazno nalikuje Zenonovom paradoksu o studentu filozofije i gotičarki, u kojem njih dvoje otpočinju trku, ali student kao pravi džentlmen njoj daje prednost (dok je ne sustigne i siluje) te ona prelazi određeni broj metara i dolazi do tačke A dok sam student ne krene sa starta. Problem je u tome što dok on stigne do tačke A, gotičarka će stići u tačku B, a dok nesrećnik stigne u tačku B ona će doći do C i tako do u beskonačnost. Što znači da filozof NIKAD neće stići gotičarku i ostaće suvog kurca zanaveka.

Da li je sve vrtača ponora, beznađa i turobnosti krajnjeg ništavila?

Ali, da čitavo ovo pisanije ne bi bilo konkluzivno pesimistično i da ne bi bilo da vi ovo čitate samo da bi došli do zaključka da NEĆETE JEBATI, hajde da predložim par prelaznih faza u razvoju muškarca tokom kojih biste se različitim ženama mogli učiniti poželjnim (te vas, bar iz sažaljenja, puste da priđete na pet metara). S tim što morate imati u vidu varijablu koja je ciljna grupa kod koje će pomenuta prelazna faza imati prođu.

Ono što je nada današnje omladine je promena interesa kod žena koja je nastupila. Više toliko dominantnu ulogu ne igraju skupoceni automobili, novac, status i položaj (NADAJ SE HAHAHA). Svakako će ti ovo omogućiti pregršt žena, i nije baš ni loše imati sve to. Ali ona varijabla koju sam pomenuo, CILJNA GRUPA, je ono na šta treba da obratiš pažnju. i žene se, poput nesrećnih muškaraca iz predstojećeg dela teksta, mogu kategorisati, i tek određen tip želi luksuz i raskoš (opet pusti snovi?). Ukoliko interes fokusiraš na mladu studentkinju Filozofskog fakulteta, po mogućstvu gotičarku, možda i nije loše biti nihilista, šaljivi ludak, pa čak ni Radovan.

1.Nihilista

Ti si izgubljeni intelektualac u nemogućnosti da lociraš sebe u koordinatnom sistemu konfuzije. Slab si, poseduješ pesnički senzibilitet, bledilo Saše Grej i deset tomova brazilskih dadaističkih pripovedaka. Estetski se uklapaš u okvire objektivnih obeležja koji karakteriše francuskog egzistencijalistu kamijevskog tipa.

 Ti apatično stojiš na kiši, pušeći cigaretu (nema veze što je zavijača pijačarska), u tmini pariskog predgrađa (iako si u Vitojevcima kod Rume). Zapravo više izgledaš kao Sartr, al ni to sada nije bitno.

Ona, prirodno, želi da te spase iz tog neargumentovanog beznađa. Da li je to majčinski instinkt ili nešto drugo, ni to sad nije bitno. Ti je ubeđuješ da nisi vredan, odlaziš da slušaš Asleep od Smitsa, ona pokušava da te oraspoloži Lutkom od Sarsa. Na kraju, ti dobijaš Sars, umireš bolnom smrću i s one strane u metafizičkoj realnosti kriviš nju što te je terorisala takvom groteskom od muzike.

1.1Nejebeš

Veoma bitno u pogledu nihilističke faze je jedna ideološka posledica, a to je nejebanje (pravopis i pravila gramatike bi obesmislili ontološki status očaja koji za sobom ova eminentni atribut povlači).

Insistiraj na tome da nejebeš, vrlo retko, nikad zapravo…nevin si bre. Nikad ni sise nisi pipnuo, ni video…retko si se ljubio. Ona je ta instancija autentičnosti tvog života, ona tako graciozna u svojoj specifičnosti dolazi da te NAUČI, da te iskustveno prosvetli, iluminira. Da te napoji sa izvora hladnom vodom, tebe dehidriralog i u pustinji sušom izmučenog. Vila Raviojla tvom Marku Kraljeviću, Hajkuna Đevojka tvom (pre)malom Radojici, Sima tvom Neci…

Moraš se konzistentno držati emo fiksirane tačke u gotik hiperprostoru.

2. Ludak u pozitivnom smislu

Ludak u ekekeke smislu je prelazna faza prelaznih faza. Zadržao je nešto od karakteristika usahlog nihiliste, ali je na dobrom putu da se transformiše u Radovana. Njegove karakteristike adekvatno korespondiraju sa onim što potražuju devojke koje su u ranoj fazi izlaska iz gotike. Tek toliko su istupile iz svoje zainteresovanosti za mrak i ništavilo, da bi bile zainteresovane za po koju pregalačku invenciju mladog Jove Radovanovića.

Iako ovaj šaljivdžija obećava, ne smemo se zanositi pomišlju da bi zaista mogao efikasno pristupiti devojci. Njegov uspeh završava se na pragu hrama u Delfima. Nikad ne uspeva, ali uvek je jako blizu, jer je po definiciji, i samorazumljivosti pojma, priroda ovog momčeta NEJEBICA!

On je kreativan, za tili čas će od balona napraviti konja (kao i od sebe magarca), spevati kakvu romantičnu pesmu (iako pola stihova krade od Balaševića). On je duhovit, u svakoj prilici je spreman da parafrazira Gedžin štos iz šeste episode treće sezone Kursadžija i uvek uz sebe nosi džepno izdanje aforizama Srđana Dinčića. On je inteligentan, bio je drugi na okružnom takmičenju iz matematike, iako nikada ne uči. I nikada nije dobio manje od petice iz anatomije (iako je u praktičnom smislu podrobnog istraživanja međunožja I posisja, NULA).

Iako bi pored salve pozitivnih karakteristika, ovom šaljivdžij bilo teško reći NE, za njegov sunovrat pobrinula se priroda njegovog mentalnog sklopa.

On nema samopuzdanja, uvek će te pitati E, JE L MI SMEŠNA OVA FORA? JE L? HAHAH, JE L JESTE? Dok će devojke uvek biti izložene njegovim sumnjama i samodestruktivnim tendencijama da NIKAD NE JEBE. Često će dok prilazi devojka u određenom trenutku razgovora upitati A JE L TI NISAM JA MNOGO RUŽAN, A? Čak i da uspe da ubaci u nešto, posle toga bi sigurno bio ostavljen jer bi na smrt umorio devojku pitanjima A KAKAV SAM BIO? A JE L MI NIJE MALI? A JESU LI TVOJI BIVŠI MNOGO BOLJI OD MENE? A SIGURNO JESU…JESU LI?!

Takođe je bezambiciozan, nikad nije imao cilj niti planirao. Upisao je gimnaziju jer nije znao kako da izabere od toliko škola. A što se tiče fakulteta, tu je stvar još gora, upisaće neku istoriju umetnosti ili andragogiju, gde će odustati na trećoj godini jer ništa ne završava do kraja, a i ekstremno je lenj. Izlazi iz kuće samo kad mora.

I to jedino kad treba negde da se pije pivo, ili kad bašbaš mora do prodavnice da kupi toilet papir. Jastuk i ćebe pere svake prestupne godine, a usisava nikada, samo pokupi krupnije komade prašine i pacove koji mu zapinju za noge kad ide u klozet.

Kad sumiramo, shvatićemo da je ova faza prilično tragična I da je krajnje mučno biti u toj poziviji. Iako ovaj smišljač viceva I terač šega/šala/pošalica ima neki bled potencijal da priđe devojci i manifestuje svoje znanje anatomije, on ipak tragično ne uspeva u tome i vraća se polumračnoj sobi da administrira svoju fejsbuk stranicu “Mujo i Haso najvicevi-ofišl pejdž”.

3. Radovan

On je nezavistan, kad bude završio poljoprivredni fakultet imaće svoj preduzetnički poduhvat uzgajanja sibirskih aronija. Za razliku od nihiliste koji kroz majčinski instinct igra na kartu ženske samilosti i spašavanja, Radovan malo grublje manifestuje svoj potencijal kroz nastojanje da ON SPAŠAVA!

Ne, on nije Aco Pejović, on samo ponosno nosi njegovu tetovažu!

Ne živi s roditeljima od svoje osamnaeste, ne može da trpi njihove kritike jer je samomisleća individua koja zna šta je najbolje za uraditi (iako mu roditelji svake nedelje autobusom šalji tri tegle ajvara, jednu džema i kilo kajmaka, al nikad ne pominje to u društvu devojaka). Vozi kola već par godina, jer kakva si to pička ako ne voziš (nema veze što vozi Juga starog koliko I on, kojem karburator ispada kroz auspuh). On zarađuje sam svoj dinar, kao coordinator igraonice, uspeva da sačuva svoje dostojanstvo iako ga svakodnevno zajebavaju dvanaestogodišnji klinci da im nije uplatio dovoljno minuta. Izvodi devojke na skupa mesta (iako ne može da priušti pola flašice vode na Fristajleru), al nađe se kinta jer ponekad ubode prelaz na Juventusu.

Iako njegova pozicija nosi sa sobom određene prednosti u pogledu samopouzdanja I otvorenog pristupa, Radovanu upravo fali ono što prethodna dvojica imaju I previše. Nikad nije voleo zbijanje šala i razvio je jaku averziju na lik Ognjena Amidžića. Smisao za humor se završava sa par viceva o Muji I Hasi, kojih se čak dobro ni ne seća. Ne visi previše na internetu (nema vremena, JEBE! Hehe. E, kad bi bilo, pre je po ceo dan u Meridijanu, igra kerove), te nema previše vremena za četovanja, poukovanja… On je više konkretan tip koji sve završava telefonskim pozivom OŠ, NEŠ? ĆAO VIDIMO SE. Nema senzibilitet koji I previše krasi nihilist, nema sklonost ka pesničkom izražavanju, dubokim rezovima I širokim zahvatima filozofske samopromisli. Iako mu je pristup na neki način I efikasan, ono što posle toga dolazi nije dovoljno da bi zadržao devojku I da bi konkretizovao svoje radovanske aspiracije te I on završava u vrsti egzistencijalnog očajanja, sličnoj prethodnoj dvojici.

3.1 Jebeš

Bitna tačka koja daje smisao Radovanu je insistiranje da JEBEŠ. Razmeći se time, daj sebi umetničku slobodu u opisivanju polnog akta, umesto što joj govoriš o detinjstvu, govori joj o tome koga si u detinjstvu jebao. Iako je neistina, iako lažeš, iako ne postoji logička mogućnost za to…. GOVORI DA JEBEŠ! Jebeš često, ma svakog dana, jebeš najbolje. Nije ti bitno mesto, vreme, ma ti si Zmaj od Šipova! Od suštinske važnosti ej da budeš antipod nihilisti koji insistira na suprotnosti. Devojke vole ekstreme (ili voliš to da misliš, jer si dijabola)!

4. Zaključak

Kao što smo videli u prethodnom delu teksta, ukoliko se pronalaziš u opisane tri faze (bilo da si trenutno u takvoj poziciji ili da ćeš zauvek biti takav) ili se u bitnom stepenu približavaš nekoj od tih faza, izvesno je da nećeš imati naročitog uspeha. IMA NADE, možeš čak i  biti veoma blizu, ali realizacija ti uporno izmiče i ukoliko ne želiš da postaneš histerična, sredovečna domaćica koja u trenucima dokolice čita Lauševića, predlažem radikalnu promenu.

Za kraj, ostalo je da ponudim par alternativnih formula kojima bi one silne skupove koje sam pominjao, adekvatno uskladili sa potrebama žena I realizovalis voje ambicije.

a)    Kako u Tiltu da popiješ flašu viskija sa 300 dinara:

b)    Kako da nateraš devojku da ti da prve večeri:

c)     Verovatnoća jebanja u odnosu na broj piva koji si popio: