Stadijumi zagorelosti

Svima nam je jasno da nije dobro dugo ostati suv. Iako nije svako od nas Čarli Šin, Miki Manjolović u francuskom filmu ili ona multimilijarderska golf čamuga, iako se pored jurnjave za suknjama možemo baviti drugim, takođe lepim i kreativnim stvarima – kao što su skupljanje samolepivih sličica za predstojeći Eurofudbal u Poljskoj i Ukrajini, formiranje najjačeg gilda na Vorkraft serveru, ili pisanje magistarskog rada u oblasti socijalne antropologije – povremeno plasiranje u target zone nikako ne bi škodilo. Šta više, neangažovanje se može pogubno odraziti na psihu. Potrebno je prepoznati prve simptome na vreme, ne bi li se izbegle posledice nalik onim koje je vladavina SPS-a i Jula ostavila na ekonomiju i spoljnu politiku Savezne republike Jugoslavije. Zato se moramo upoznati sa stepenima razvoja bolesti! Jer, bolje sprečiti nego lečiti i bolje prčiti nego se mučiti!

Prvi „uvodni“ stadijum

Javlja se već onda dok se osoba još uvek zavarava da ima relativno sređen seksualni život i nije svesna sopstvene zagorelosti. Napetost je izraženija, koncentracija je otežana. Desna ruka postaje primetno razvijenija od leve. Širi se krug riba koje se smatraju prihvatljivim za umakanje. Pored zvezda Survivora, pop pevaljki i manekenki, neverovatno privlačne postaju i do tada antipatične koleginice sa posla, jer jelte, imaju pičku, što je dovoljno za prolazak u sledeći krug. U glavi se nižu sve scene koje su američki B pornići ikada zabeležili. Dok je još uvek na ovom nivou, čovek koliko-toliko drži do sebe, te mu nisu prihvatljive ružne ribe, debele krmačetine i one ljančesterke sa gastarbajterskim imenima, u kojima se ogledaju kompleksi njihovih roditelja.

Drugi „visoka rezolucija“ stadijum

Stadijum u kome je izraženo interesovanje za ha-de pornjavu. Jednostavno više nisu prihvatljivi fleš rnići u niskoj rezoluciji, gde mutni kvadrati šućmuraste boje predstavljaju bradaje, a figura nalik na trostranu prizmu igra ulogu ženskog dupeta. Napetost raste, sve su češća pičkaranja sa kolegama, a kod kuće se ulazi u polučasovne rasprave oko prekrivača zamazanog mušmulama ili položaja roletni u podne. Već posle male količine alkohola, nepoznatim ribama se dobacuju oni džiberski, pekabe fazoni sa domaćim pesmama npr: “Stani, stani! Ibar vodo, Ibar vooodo” ili „E, eee! Mostovi, na Moooračiii“. Kriterijumi prilikom odabira objekata tršnje su sve niži, dok mašta sa druge strane buja. Teme seksualnih fantazija prilikom ovog stadijuma svode se na okultne, lezbo orgije tokom purpurnog sumraka u Lipovačkoj šumi, dok se crvenokose nimfe sizoruju pičkama u središtu pentagrama. Imena devojaka više se ne dovode u pitanje. Klare, Klementine, Žozefine, sve je to za pod kurac. Akrepi i debelanke još uvek ne dolaze u obzir.

Treći „aktivno angažovanje“ stadijum

Nervoza je sve prisutnija. Neuspeli pokušaji rešavanja problema zagorelosti, oduzimaju vreme i odmažu u drugim životnim sferama, poput posla ili obrazovanja. Glasni komentari poput: „Srk’o bih joj sekret!“ ili „Sručio bih se na nju k’o Atila na Evropu“ izgovaraju se bez trunke blama. Želja za ženskim mesom je toliko drastična da poprima karakteristike pajdomanske zekri, te se gube i najmanje odlike stidljivosti i povučenosti. Zagor je u ovom stadijumu odlučan. Izlazi. Drsko, napadno, ne obazirujući se na društvene norme startuje gomilu riba. Usred nedostatka socijalnih veština, ispada budala. Umesto brojeva telefona koji bi kasnije vodili ka prcanju do prvog jutarnjeg busa, dodeljuje mu se titula napaljene majmunčine. Razočaran je i besan. Zabada pesnicom u plakate sa likom Mlađana Dinkića. Stiže kući, uključuje vesti B92 i drka na Roksandu Đorđević. Plače, šutira tabure, jede čips, čupa gajtan od modema, ponovo drka. Seksualne fantazije evoluiraju u prsate Japanke,neobrijanih pizdurina koje nose plave radničke IMT kombinezone i džaraju bulju šrafcigerom. Debele ribe postaju kul, samo nek puca o salčiće. Ružne ribe i dalje asociraju na salamu sapunjaru.

Četvrti „zaljubljivanje“ stadijum

Stanje se drastično pogoršalo. Minimalna doza je pet drkenzija na dan. Na veliku nesreću, dolazi do emocionalnog vezivanja za trsioni objekat. Zagor se zaljubljuje u devojku koja nosi titulu Mis Lešća i Orlovače. Krivih nogu, špicaste nosurde i krezavog osmeha. Ne samo da joj je kljunara kategorije Nikola Đuričko, već je toliko strma da bi na nju Kinezi opušteno mogli da naslone nuklearni projektil i lansiraju ga na Vašington. Ista ga odjavljuje. Biva odjavljen i od strane Vjerice Radete, koju je neuspešno obrađivao viseći na njenom fejsbuk profilu. Mašta o trpanju sirena u krljušti. Radi gomilu sklekova, čita „Kako naći devojku“ selfhelp knjižurine koje čitaju isključivo oni koji neće naći devojku. Mašta o kundačenju vlaške princeze na krovu Nebojšine kule. Više mu nije bitan fizički izgled devojke, jer bi jebo i temelje Gračanice. Ne bi se upostio u seksualni odnos jedino sa babama, i onim štrokavim ganferkama što kradu kolače i cveće po grobljima posle Zadušnica.

Predfinalni stadijum 

Količina pornjave na hard disku dostiže magičnih pola terabajta. Sam miris žene dovodi do želje da se ista trti do smrti, te da joj se posthumno iščupa mandibula. Na apsolutno svako žensko biće gleda se kao na potencijalnog volontera u projektu „Epska jebačina od koje bi Austrijanci počeli da emigriraju u Negotin, a Džoni Štulić se vratio na Balkan i snimio duet s’ Kebom”. Kulja agresija, ogorčenost i cinizam. Poštaru se na „Dobar dan!“ odgovara sa „Crkni!“. Trošenje dobrih pedeset evrova na silikonsku, sajberskin pičku i mazivo za istu. Seksualnih fantazija više nema, jer je mozak otišao u kurac. Ciganke? Može! Hm, babe? Pa, GILF je samo dodatno iskusniji MILF.

Finalni stadijum

Maglovito jutro, ružičasta fasada specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Zagor  nosi belu pidžamu, trese ga nikotinska kriza.

– Druže, imaš li cigaru?

– Naravno, izvoli.

– Hvala, a je l’ znaš ti neke pičke?

PORUKA ČITAOCIMA: JEBITE DANAS, SUTRA JE MOŽDA VEĆ KASNO.