Jednom sam pokušao da prebrojim dobre razloge da pustim brkove. Ubrzo mi je ponestalo prstiju, pa sam kraj broju razloga zvanično proglasio neznanim, a počeo da puštam kompletnu bradurinu kako bih posle oljuštio sve što je viška, radije nego da prolazim kroz fazu veoma upadljivih i neprijatnih “pubertetskih bruca”, ili kako ih u Vojvodini još zovemo, “lubeničarskih brkova”. Da i posle beskonačno razloga ima prostora za još jedan dobar, pokazalo se kada mi je žena rekla da joj iduckaju na kurac moje facijalne dlake. Ipak, ni pored tolikih razloga da se puste brkovi, i dalje ih ne furaju baš svi muškarci na svetu. Tačnije, oko 55% muškaraca širom sveta forsira neki vid kosmatih izraslina po licu, a manje od 20% od tog broja čine brkovi sami. Ipak, ove godine će oko milion muškaraca pustiti brkove specijalno za novembar.
[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”30″ size_format=”px” color=”#f27a11″]Zašto?[/typography]
U Australiji je 2003. pokrenuta akcija “Movembar” (Mo – australijski sleng za brkove) koja bi skrenula pažnju na rastući problem obolevanja muškaraca od raka prostate. Tako je i učinila, postavši jednom od najpopularnijih globalnih godišnjih akcija. Rezultat? Protekle godine je brkove pustilo oko milion muškaraca, a skoro pola miliona ljudi je doniralo ukupno 72.000.000$ za istraživanja u pravcu boljeg upoznavanja, i konačno, lečenja raka prostate. Organizacija Movember lično je od 2003. sakupila oko 178.000.000$.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]opcija nije malo[/typography]
[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”30″ size_format=”px” color=”#f27a11″]’Oću li stići?[/typography]
Nauka kaže, i ponovo nas laže kao volove, da brkovi rastu brzinom od oko cm do cm i po mesečno. Ako pustiš sanat brkova, pa ti si baja. Taman se dvocifreni broj dlaka nekako isprepliće i pokrije kožu gornje usne, tako da makar liči da imaš ozbiljnije brkove. Nauka takođe kaže da “češće brijanje ne ubrzava rast brkova”. Da nas nije slagala u prvoj rečenici, mi ne bismo ni morali da se bavimo mitovima i vuduom, nego bi nam rasli svima brkovi k’o Miletu Strugaru i zdravo.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ram Singh Chauhan – 4,20 metra očešljane dlake, je li moguće?[/typography]
[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”30″ size_format=”px” color=”#f27a11″]Nema veze[/typography]
Naravno da nemaš kome da dižeš svest u Srbiji, nit će neko zdravije da živi, nit će da donira novce (a i da ima, odakle mu). To će Ameri i Oziji sve fino da požanju, ionako leče sebe, a nama ne daju ni da dođemo da ih posetimo. Ali sa brkovima u Srbiji možeš ono jedno, ono što možeš i bez brkova, ono što nigde na svetu nije slađe, osim ako je u Bugarskoj – muvanje pijanih pičaka! Koliko god da su izlasci postali rutinski i dosadni, ljudi neće prestati da se njima bave. I treba im neko da ih zabavi! Ako nisu poveli gej drugara da ih zabavlja imitiranjem javnih ličnosti, u priču ulazite ti, tvoji ožiljci iz 2 rata i sočni brkovi koji celu priču potkrepljuju.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]kašika za supu korištena u viktorijanskoj Engleskoj da -zaštiti brkove-[/typography]
[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”30″ size_format=”px” color=”#f27a11″]Na kraju krajeva…[/typography]
Ja ću da ih pustim čisto da mi bude toplo. Takođe, i zbog onog bratskog filinga kad vidiš da neko drugi isto fura brkove. Ima nečega u tome, kao kada sedneš da piješ sa potpunim strancem, ili kada se nezvanično takmičiš u prdenju sa najboljim ortakom, samo bez mamurluka, modrica i neplaniranog useravanja.