Stoker (2013)
Kao veliki poštovalac dosadašnjeg rada popularnog koreanskog reditelja, naprosto nisam mogao da dočekam debitantski holivudski film Čan-vuk Parka (Chan-wook Park), odnosno prvo ostvarenje u kojem će njegovi akteri pričati na engleskom, a ne na jeziku koji zvuči kao miks kijanja, kašljanja i štucanja. Naravno, postojala je određena doza sumnje da tranzicija baš neće najsjajnije proći (tipa kao sa Toresom koji je pri prelasku u Čelzija, zaboravio da ponese svoje noge iz Liverpula) pošto znamo da Hulivud voli da meša prste tamo i gde im nije mesto, baš kao i Kursturica kada pričamo o građevinskim poduhvatima, ali sam se uzdao da umetnički integritet filmskog profesionalca iz Južne Koreje neće dozvoliti da od njegovog rada naprave površnu komercijalnu bljuvotinu.
Priča filma se fokusira na tročlanoj porodici Stoker, koju čine Indija, Evelin i Ričard. Svakodnevni život Stokerovih dobija nagle turbulencije nakon što Indija i Evelin saznaju da je glava porodice, Ričard, nastradao u neobičnoj i vrlo sumnjivoj saobraćajnoj nesreći. Smrt svoga oca Indija doživljava kao priliku da se dodatno udalji od svoje majke Evelin sa kojom nikada nije imala nešto posebno prisan odnos, ali pojavljivanje misterioznog ujaka Čarlija na Ričardovoj sahrani će doneti znatno velike obrte u domu Stokerovih. Indija nikada ranije nije čula ništa posebno o njenom ujaku, jedva da je znala i da postoji, ali nakon odluke da ostane neko vreme da živi sa njima, Indija će ubrzo uvideti da Čarli i nije baš najobičniji čovek na svetu.
„Stoker” doprinosi ono što je i bilo očekivano od njega. “Stoker” pruža visoko stilizovanu misteriju, punu skrivenih i zakopanih tajni, porodičnih opsesija, potisnute i uvrnute seksulanosti, kao i vrlo mračne i morbidne likove koji se kriju u svojoj ljušturi i potajno teže da je se oslobode.
Pročitao sam zaista dosta negativnih komentara u vezi ovog filma, koji tvrde kako je „previše spor”, ali tim komentarima zaista treba verovati isto koliko i Maji Nikolić kada kaže da bleji sa kineskim tajkunima koji su u fazonu da kupe Kosovo jer „eto, ludilo-zajebancija“. Čan-vuk Park zaista neguje svoje likove, više nego prosečna starleta svoju šuplju glavu i pruža im dovoljno vremena da se temeljno i postepeno razvijaju. Narativ je ispunjen brojnim repeticijama određenih sekvenci iz različitih kadrova i perspektiva koje fenomenalno obrađuje događaje u filmu. Za one koji ni su razumeli ovo, to vam je isto kao kada Olja Bećković započne svaku svoju rečenicu u Utisku sa istim „aaaaaaaaaaaaaaaaa……“ – Ako smatrate ovakve stvari kao „dosadnim”, onda odustanite od gledanja autorskih filmova i prepustite se besmislenim blokbasterima u kojima dominiraju sise, trbušnjaci, kola i eksplozije. Ako niste jednoćelijski organizam i sposobni ste da priozvedete zasebnu misao, prvo da vam čestitam na tome, potom da vas motivišem da nastavite sa čitanjem ove kritike.
Tehnički, film „Stoker” je zaista perfektan, baš kao zadnjica Rejčel Star. Ne sećam se da sam u skorije vreme na filmu video lepšu fotografiju, interesantnije kadrove i veću posvećenost detaljima. Čan-vuk Park se koristi i poigrava ovde fenomenalnim trikovima koji čitavo vizualno iskustvo gledanja filma „Stoker” čini pravim praznikom za oči. Film je lepši na oko od brutalne pijane ribe u klubu koju niko još pre tebe nije spopao.
Što se tiče glumačke ekipe, nju odlično predvodi Mia Vasikovska (Mia Wasikowska). Mia je kvalitet i svoje sposobnosti podigla za minimum 5 klasa u odnosu na to na šta smo navikli da dobijamo od nje na filmu. Vasikovska je definitivno opravdala poverenje i fantastično je realizovala ulogu Indije. Pored Vasikovske, sjajno se pokazao i Metju Gudi (Matthew Goode) čiji pogled i facijalne ekspresije šalju jezu duž čitave kičme. Gudijev osmeh je jeziviji od onog kakav Minja Subota na igralištu proizvede kada vidi dečije dupence da se spušta niz tobogan. Iako nije očajna, Nikol Kidman (Nicole Kidman) je definitivno najslabija u glumačkoj ekipi i njen performans jedini pruža drugačiji ton i stoga nije baš najbolji. Ovo je sasvim ok jer zaista je ogroman napor treba uložiti da se proizvede bilo kakva ekspresija na plastičnoj polu-komatoziranoj faci. Kidmanova se toliko estetski zategla da se bojim da ako se nasmeje, pocepaće joj se koža na leđima.
Iako malo slabiji sa nasiljem, holivudski prvenac Čan-vuk Parka nikako nije razočarao i siguran sam da ljubitelji njegovih ranijih radova će izaći iz bioskopske sale sasvim zadovoljni. “Stoker” je „umetnički”, hiperstiloziovani nepredvidivi triler koji zahteva odabranu publiku, znači ne morone. Čan-vuk Park je odbacio sve moguće klišee Holivuda i pružio je zaista genijalan film koji svakako smatram jednim izuzetno dostojnim naslovom na rezimenu toliko genijalnog umetnika.
Ocena: 8/10
