Nema gore patnje, braćo, od studentske. Govno malo misli da je uvatio boga za skrotume jer je rešio da ne radi od osamnaest godina već da jaši po grbači državi i roditeljima još četiri do dvanaest godina, da filozofira, pametuje, bojkotuje, šilji kurac, štrajkuje, juri uslov, skuplja bodove kao da igra Super Maria, ide na brucošijade, pravnijade, smrdijade, alkoholiše se, drogira i pokušava čak i fakultet da završi pa da onda kuka kako je predobar za ovo društvo, kako ga niko ne razume i da tamo negde u belom svetu jedva čekaju da prime tako idealnog stručnjaka.
Muke Tantalove zaokupe jadnog studenta, pa bilo da si Marko Milošević ili crna sirotinja iz Vladičinog Hana koja bi se tukla za besplatan promo materijal tjekom naprednjačkog mitinga, dođu tako časi kad misliš da si centar patnje ovog sveta i da ono malo crnče koje umire od gladi i prilazi mu lešinar i čeka da ga iskljuje, u životu prolazi mnogo bolje od tebe. Jebiga, šta ono zna šta je stres zbog dva dana pomerenog usmenog ili čekanje u redu za overu semestra. Poslušajte ove patnje rendom studenata i pokušajte da ne plačete. A onda zaplačite gorko kao pelin.