SUDAR TITANA: Dvadesete vs Tridesete

Vreme je da se konačno razračunaju dve decenije za koje stručnjaci sa instituta u Masačusetsu kažu da su najbolje u životu. Ako pitate mnoge, kad napunite četiri banke život možete bez kajanja da bacite u Dunav jer donosi samo nervozu, roditeljske sastanke i osteoporozu. Tako da samo jedna decenija može biti najbolja i utvrdićemo koja je to poznatim naučnim metodom sučeljavanja u totalno proizvoljnim kategorijama bez ikakvog smisla i objektivnosti.

Metabolizam

Prva godina faksa: izađeš, popiješ devetnaest piva, u povratku kući pojedeš četvrtinu zaliha srednje velikog fast fud kioska, stigneš kući počistiš frižider, kad se probudiš staneš na vagu ono nulu pokazuje jebote, moraju ukućani da primene silu ka centru gravitacije Zemlje da bi mogao da se izmeriš. Lagan ko kolibri punjen helijumom, sereš često i obilato, katkad dok jedeš na šolji uspeš odmah da istovariš obrok. Na petnaest godina mature fotograf mora da se odalji dvesta pedeset metara ne biste li svi stali u kadar – gomila đembelih teletabisa kojima se u pauflek utka čaša kisele vode. Non-stop na dijeti i fudbalu sredom al avaj, kurca ne vredi.

Dvadesete – Tridesete 1:0

Ekipa

Ekipa iz srednje je još uvek na okupu a tu su nove kolege sa faksa plus oni sa fudbala, svi se zajedno družite, izlazite, non stop cimate, u jednom trenutku ti zabaguje telefon, ne može u imenik da stane više od 5000 brojeva. Unajmljuješ sekretaricu da ti selektuje pozive i odgovara na poruke jer je kolokvijumska nedelja i ne možeš da potrošiš baš četrnaest sati na dogovaranje i muvačinu. Rođendani se prave u bel ekspo centru ili kakvoj drugoj jazbini gde može da stanu SVI TVOJI PRIJATELJI.

U tridesetim imaš dva i po drugara od kojih jedan sledeće godine pali za Najrobi, drugi se navuče na priču o meditaciji i pozitivnoj energiji a treći dobije blizance i ima neurotičnu ženu pa tako ostaneš sam i se navučeš na dop što je neuporedivo bolja varijanta imati pet hiljada ortaka.

Dvadesete – Tridesete 1:1

Keš

Tužno je gledati studente koji zevzeče na minus osamnaest ispred pozorišta ne bili se ogrebali za jeftine karte za dvaespetu galeriju pa onda pokušavaju da prokrijumčare sebe u parter da ko ljudi odgledaju kakav dramski komad. Tužno je gledati ih i kad pokušavaju da uvale ćoravom kondukteru neoveren indeks zarad 40 dinara uštede za kartu do Uš’ca. Tužno je al jebiga, kroz to se mora proći osim ako nisi imao baš baš sreće pa ti ćaća drmator al nisi jebiga jer si sirotinja i ćale ti kontrolor proizvodne trake u Prvoj petoletki. U tridesetim, sve i da si idiot naći ćeš neki ok posao čak i solidno plaćen a rashodi na bančenje će ti biti enormno manji a konačno ćeš i sabiranje naučiti te će ponekad (ne i uvek) na kraju meseca ostati po koja crvena u džepu. Naravno, to će otići na neku glupost al…

Dvadesete – Tridesete 1:2

Seks

Kompletno tužna priča. Velika želja i redak i loš seks usled trapavosti i neznanja u dvadesetim postane mala želja i solidan ali redak seks usled bola u kurcu za istim u tridesetim. Eventualno neke švaleracije al to jednom u osam meseci kad se ISKOMBINUJETE al u principu jebanja nema pa nema.

Dvadesete – Tridesete 1,5:2,5

Pamet

Pamet je uvek obrnuto proporcionalna subjektivnoj autoestimaciji iste. Što misliš da si pametniji, gluplji si. Dakle, u pubertetu si nivo prerijskog govečeta a u dvadesetim se uzdigneš do srednje inteligentnog bonobo majmuna. Dvadesete prati i obilna količina samopouzdanja pa student smatra da ima pravo da objasni ocu i dedi ono što oni tako matori ne vide jer zaboga one je moćni student a oni samo kv radnici. U tridesetim je jedva malo bolje, čisto jer shvataš koliko si glup bio pre toga pa se nešto manje kurčiš.

Dvadesete – Tridesete 2:2,5

Fizički izgled

Osim što radpidno dostižeš izgled Mišlenove maskote sa onim silnim stomacima, u tridesetim kosa postaje tvoj najveći izdajnik – ako si žensko postaje suva, iskrzana, glupa i seda a ako si muško onda je ima sve manje i ne možeš više da furaš Krsitijano Ronaldo frizure što je super. Al nije super kad zbog sve većeš ćelišta dobiješ kompleks pa kosu gde je još ima prevlačiš tamo gde je nema i počinješ da ličiš na Žarka Koraća. Zubi požute, po čelenci dobiješ bore, kreću dlake iz nosa i iz ušiju, koža počinje da se sparušuje, jutarnji podočnjaci ljubičasti i mlohavi ko babine sise, sve u svemu čovek nakon tridesete izgleda kao kamilje govno i boksvetizna zašto je zamišljeno da tako ružan treba da živi još četres pedeset godina. To nikome ne ide u prilog

Dvadesete – Tridesete 3:2,5

Subota uveče

Dvadesete: AAAAAAAAAA LUDNICAAAAAAAAAAAAA. Pripreme počinju u ponedeljak popodne. Lepe se plakati po faksu, agituju se članovi, prave klanovi, ankete po fejsu sa pitanjem gde i kako, pljušte obećanja o obeznanjivanju od alkohola, droge i seksa. Cirkanje počinje u petak, pije se mnogo, kvalitet pića je diskutabilan i za nijansu bolji od rakije oslepnjače ali to nikoga ne brine. U grad se kreće ne čoporativno nego u formaciji krda gnuova koji prelaze Zanzibar – bez mnogo pameti, bitna je masa a desetak posto koji se izgube nije tragedija. Prvo lokalni bircus pa splav pa rejv pa after pa povraćanje u Savu i zombificiran odlazak kući oko jedanaest sati izjutra u nedelju.

Tridesete: „aj da uzmemo ekser i igramo jamb“

Dvadesete – Tridesete 3:3,5

Tesnu pobedu odnose tridesete iz čisto subjektivnih razloga.