Sudnji dan

– Mirka, gde si jebote do sad, smrzo sam se ko pička na ovoj kiši.
– Pa kad si nenormalan pa zakazuješ foto šuting u pola noći na Tašmajdanu u sred potopa.
– Ah, ali sjaj lampi ojačan oreolom od kiše je sada takav da će do maksimalnog izražaja dovesti tvoju prirodnu aristokratsku belinu kože nijanse predratnog Vračara! Svet modnog blogovanja više nikada neće biti isti posle ove noći, zahvaljujući moj revolucionarnom umetničkom konceptu da te FOTKAM NA KIŠI!  I to ANALOGNIM aparatom! Uh, mislim da sam svršio malo, vidi imam fleku ovde…
– Dobro, ajde da to završimo, gde hoćeš da snimamo?
– Tamo, iza spomenika Hejdaru Alijevu, najvećem srboljupcu još od Arčibalda Rajsa.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Što sramota, baš je lepo ispao čovek.[/typography]

– Ček da vidim… Au sunce ti, gle kolka rupčaga ko pička pokojne Ksendže, bože me oprosti!
– Jebote Mirka, kolko si brutalna, o-bo-žavam-te! A za rupu ne znam, nije bila tu jutros kada sam skautovao lokaciju.
– Ma je l’ to neki čovek unutra?
– Jao, jeste! Šta mu je?
– Ma pusti to, nego vidi ga na šta liči… Kosurdača, brada, neke haljine, sačuvajbože. Pretvorio si šezdesete u devedesete, pa si zakasnio samo dvaes godina hihihi DEČKO JE L’ TI AŠOK MURTI RADIO STAJLING?
– Čekaj da vidim bliže… Jebote, Mirka pa to je… Da to nije… HIPIK?
– Samo ga ne pipaj! Možda je zarazno.
– Aj ne lupaj, ne može hipik da te zarazi, šta ti se onda dogodi, nabujaju ti malje i kreneš da pratiš Grejtful ded na kružnoj turneji po Ovči, Borči i Krnjači?
– Otkud znam, mislila sam da su svi izumrli…
– Pa baš zato, da je zarazno ne bi onda izumrli pa da bude ovakva retka prilika da vidiš jednog, nego bismo svi bili hipici! A sad se zbog ove retke prilike osećam kao da sam video odžačara ili Srđana Todorovića strejt.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]NIKAD![/typography]

– A vidi ga na šta liči… Možda je mrtvo!
– Nije, evo ga, stenje nešto… I nemoj Mirka tako da dehumazuješ čoveka koristeći srednji rod, šta bi rekli naši drugari iz progresivno-anarhističke alternative…
– Oni što bace kantu boje na Maksi pa beže taksijem? Zabole me kurac baš.
– Ček, ćuti, da čujem… E buraz, si dobro?
– Šta kaže?
– Tiću, da čujem bre!… Kakav koitus?… Domestos? Popio si domestos? Ne čujem te, moraš glasnije…
– Priča na latinskom? Znala sam, sigurno ti priča od čega je bolestan! Neka ebola ili tako neka sida, ko u onom filmu Zaraza gde Met Dejmon glumi Meta Dejmona a okolo zaraza!
– Ili ko planeta majmuna s koje si potekla. Iskuliraj se bre, čovek se uradio, presisao malo loze pa zalegao JEL TAKO MAĆORI HEHE JEL LOZA? ILI JE BIO NEKI OZBILJAN ALKOHOL EHEHEH
– Ma ili to ili se odvalio od neke gudre. Ipak je ovo Taš noću.
– A jes, možda je i malo mešao s nekom skankčinom… Ej buraz? Il si radio nešto ozbiljnije? Pajdo? Ketamin?

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ili si lizao krastaču?[/typography]

– Pazi, pokušava da ustane!
– Pa dođi bre pomozi čoveku, vidiš da mu nije dobro. Evo (umf) da te okrenemo na leđa… I al si bradat i lep, ko Ničim Izazvan!
– Hm, stvarno pristao mladić…
– Aaa, Mirka, čim vidiš nagoveštaj antičkog profila odmah ti omekša srce i strahovi se razveju. E stvarno ste žene površna bića.
– A ti sudiš o kvalitetu žene na osnovu kompleksne formule koja faktoriše njeno poznavanje Kjerkegorovog opusa i vreme za koje može da sastavi ciklotron, ae ne seri leba ti.
– I skora u Super Mariu, to je presudno, ne zaboravi.
– Volela bih da mogu da zaboravim, ali tvoj rington će me uvek podsećati.

– Hihi, tam ta ra ta ta… Izvini, uvek kada se setim moram da ga čujem.
– Dobro, ako si završio, reci mi šta si mislio da radimo s ovim dečkom cveća?
– Šta sam mislio? Šta sam MISLIO? Pa SELFI, kako šta!
– Aaaa da jebote, odma na instagram!
– Ma kaki kurac instagram, ovo ide na fejs kaver! Stotine lajkova. Desetine šerova. Aj pridrži ga da izvadim mobilni.
– Ovo bi mogao da bude naš big brejk! Aj ti prvi, pa posle ja napravim jednu, ti putiš prvi na fejsu, ja pustim prva na tviteru, ima da padaju ritvitovi od Biljane Srbljanović do Borisa Malagurskog.
– E tako… Ček da se namestim… E druže, aj otvori oke, pogledaj malo samo u kameru, ljubi te brat.
… Ljubi… ljubi bližnjega svoga…
– Maćori, mislim pre figurativno, da se tako duhovito izrazim hehe
… Blaženi su nišči duhom…
– Dobro, tiću malo sad… Klik. DO JAJA!
– Daj da vidim… DO JAJA! Već vidim prateći koment: DA LI JE TO DOBA VODOLIJE? Ili ne, još bolje DA L’ JE TO SUDBINA ILI NE ZNAM ŠTA LI JE DA LI JE DOBA VODOLIJE?
– Mirka, ti si genije! Plitke pop kulturne reference u rimi, jedna lajna teksta, svetsko a naše! Savršeno, identifikacija čitaoca level preko 9000, viralnost zagarantovana, trebalo bi Mirka da budeš kopirajter sleš soušl media menadžer!
– Jao, stvarno tako misliš?
– Stvarno.
– Zagrli me! Poljubi me!
– Slikaj nas!

*tump*

– Alo bre, pa što pusti čoveka! Pade nazad u rupu!
– A jebiga sad. Ionako je poslužio svrsi.
– A i to što kažeš. Ae kod mene da se jebemo.
– Ae. Al u obzir dolazi samo normalno, dobila sam.

***
– Sine moj, otkud ti već nazad? Nađe li dve dobre duše na celom svetu, daj mi razlog da ih poštedim Sudnjega Dana, šta sam te koji kurac pravio inače?
– A šta si me koji kurac bacio s dvesta kilometara visine direkt na čontaru? Dok sam se dozvao sebi napravili su sa mnom šest selfija, skinuli mi haljine i učkur, go sam završio u Urgentnom gde su me prosledili na hirurgiju gde mi neki pijani doktor izvadio bubreg. Sreća te mi je odmah izrastao novi. Onaj stari je već završio u nekom šeiku, ima da napravim od njega novog Muhameda hehe, imam velike planove…
– Čekaj, sine, zar nećeš da ih njukujemo? Posle svega i dalje imaš planove za njih?
– Ma jok ćale, odustao sam. Proveo sam se ko što nisam jedno dve iljade godina.
– Sve si povukao na majku, majke mi! Ili to, ili mi je stvarno nabila rogove sa Svetim Duhom ko što kažu katolici…
– E, doduše… mislio sam, ako možeš nešto malo samo da mi završiš.
– Ae reci.
– Ako možeš da mi objasniš kako da se nakačim na instagram, moram da lajkujem neke fotke.