Superliga Vesterosa – II deo

Posle prvog dela teksta, neki životni pandani vesteroskih timova obrađenih u tom delu, odigrali su svoje mečeve. Dornski Liverpul je pregazio Everton. Moram naglasiti, ponukan jednim komentarom, da nisam uporedio FK Sever sa Evertonom, nego sa dosta pojačanim Evertonom ( i Njukaslom ). Dakle, ekipa koja bi igrala otprilike tako ali jednostavno sa boljim igračima, sigurno ne bi bilo mesta za, recimo, Hejtingu. Omraženi Kraljelučani, Real Madrid, izbacili su Espanjol iz kupa, a braća gvozdenrođenih iz FK Prištine, odnesoše pobedu protiv Hajvalije, sa 3-1. Inače, verujem da niste baš skorije razmatrali tabelu Superlige Kosova, pa da kažemo da vlada velika gužva od drugog do sedmog mesta, gde su Besa, Drita, Priština, Drenica, Hisi i Ferizaj u dva boda, ali moćni Lamkos Kosova iz Vučitrna, suvereno vodi sa čak 37 bodova. Dobro, da pređemo na drugi deo.

FK REČNE ZEMLJE

Rečne zemlje imaju geografsku poziciju koja je u mirnodopsko vreme super, ali u doba rata čini da nesrećni stanovnici regiona Trozupca i ostalih reka, najebu sa svih strana. Čak ne moraju ni sami oni da ratuju sa nekim. Odmah na početku Rata pet kraljeva oni su jasno i glasno poraženi od Zapada, i možda je sve moglo tu i da stane što se tiče njihovih žrtava, ali je onda usput prošao Robija Stark koji je bacio par motivacionih govora i poveo sa sobom rečne vojnike u nova krvoprolića.

Potreban je dug period mira, nekoliko generacija, da se stanovnici Trozupca opuste. Bar nekih 100 godina, recimo. U 100 godina od prethodnog rata, a njih ne nedostaje, čak i u doba Targarjena mali broj građanskih ratova pozornicu je uglavnom našao na teritoriji pastrmke,  ljudi tamo su sjebani, uznemireni, ugroženi. Kada čuju topot kopita, u dubini mozga im prolete frejmovi silovanja, zapaljenih krovova i leševa u reci. Šta je veliki problem Rečnih Zemalja. Ona stalno trpe od ratova, a jako su bogat, lep i plodan region. Nije to Mongolija, vetrometina gde nema ničega i nikoga osim trave narednih 400 kilometara, pa da se ti jebiga razviješ kao krvožedni ubica koji i ne zna za bolji i lepši život. Stanovnici Trozupca nisu pičke, ali jednostavno ne mogu u takvom prirodnom okruženju da se razviju u neke komandose, oni znaju za lepote bleje u šumarcima uz obale reke leti, oni gaje svoje povrće, voće, mangulice i sa uživanjem ih spremaju i mrndžaju, oni znaju da sednu u čamac i da se odvezu u susedno selo da jebu jedre mlade pičke u plićaku.

Od takvih ljudi je sazdan njihov fudbalski klub. Rečne Zemlje imaju puno stanovnika, ali uglavnom po selima i varošima, nemaju neki veći grad, pa ni preveliki zamak, pa nisu baš jedan od kosmopolitanskijih regiona Vesterosa, nadrkane zvezdice Zemalja Krune bi čak rekle i da su seljaci. Tako da se oni gotovo potpuno oslanjaju na svoje snage. Dosta su dobri. Nemaju jačinu top favorita, ali imaju definitivno veći potencijal od, recimo Dola. Igraju lep fudbal, lopta teče lagano i bez previše soliranja i neke od najlepših timskih akcija su delo rečnjaka. Nemaju spektakularnu odbranu, a ni napad, ali vezni red im je sjajan i u njemu uvek imaju nekog ekstra talentovanog momka, koji za velike pare pređe obično na Zapad, ili u Kraljevu Luku. U periodima kada su im zemlje duže vreme ostavljene na miru, mogu da izgrade i ozbiljan sastav, koji može da se umeša u borbu za trofeje, mada će je i dalje teško osvojiti. Takođe, mogu da imaju crne periode, kada su od njih gori samo Šiptari sa ostrva i Divljani. Jedan su od popularnijih timova na kladži, jer se uglavnom zna šta se može očekivati od njih, uglavnom su česti golovi, i jer ih je lepo gledati u kladži sa svojim kmetovskim ortaćima.

Životni pandan : Totenhem

FK DIVLJANI

Moram priznati da ne delim Martinovu očiglednu, romantiziranu afekciju prema Divljanima. Mislim, cela ta njihova priča, mi smo slobodan narod, ne klečimo, ne plaćamo poreze,boli nas kurac, je kul, ali pametni ljudi ipak shvataju da neki red i poredak, vlast, institucije, moraju da postoje da bi se pošlo putem ka normalnom i zadovoljavajućem životu. Ok, Sedam kraljevstava su baš zakucala u srednjovekovnom feudalnom sistemu, ali to je roman, u stvarnosti, posle toliko hiljada godina i tamo bi se živelo uglavnom normalno, kao i danas u većini mesta na Zemlji. Sve to u suštini znaju i Divljani, i samo seru kao kada Srbi na slavama drže vakelu o tome kako je taj Zapad sranje, radiš radiš a i samo radiš, ništa bleja i hasanje keretine kod Lokija u pet ujutro, a onda ugrabe prvu priliku za pranje sudova u Frajburgu, baš kao i Divljani, koji smaraju na 5000 strana o svom uberkul načinu života a u Kuli senki, Denis Malister registruje 350 azilanata mesečno.

Divljani su najgora ekipa lige. Koliki god ološ bili, Gvozdenrođeni ipak znaju ponešto fudbala dok Divljani postignu sedam golova u prvenstvu, pet glavom. Od pas igre po zemlji beže kao đavo od krsta i svaki vid razvijanja napada koji se ne sastoji od dura štopera ili beka ka sinu Tormunda Džinoubice na centarforu, smatraju južnjačkim homovatikanskim izmišljotinama. Veoma su grubi, ali ne zlo, kao sipe, već više zbog toga što je napadač protivničkog tima već prošao kada veznjak ili štoper Divljana uspe da pokrene svoju telesinu ka njemu, pa mu dokači noge, ali stvarno je hteo loptu. Mogu da pobede samo ostrvljane, i da im čak uzmu i devetu poziciju, ali samo ponekad. Na gostovanjima se često jednostavno ni ne pojave jer su se na dugom putovanju do nekog južnjačkog stadiona ukazale mnogo zanimljivije opcije od odigravanja tekme, recimo lov na vepra, ili trodnevno ubijanje od alkohola u bordelu na Kraljevskom drumu ili se jednostavno nisu ni skupili.

Životni pandan : Eldžin siti, Ist Stirling, Gretna, i ostali naši omiljeni junaci škotskih nižih liga

FK HVAT

Hvat je veliki, Hvat je bogat, naseljen, prijatan za život, ima moćne armije, zajebane vojskovođe i najrazvijeniju kulturu viteštva. Pored toga, centar je obrazovanja, Citadela se nalazi u Starigradu, najvećem gradu Hvata i drugom Vesterosa, a prvom po gotivnosti. Starigrad deluje dovoljno veliko da bude kozmo mesto, antipalanka, a bez mana Kraljeve Luke, pre svega stotina hiljada Gandora i Žiki Obretkovića koji šetaju ulicama i kusaju klin čorbu obučeni samo u pregače koje im skrivaju smrdljiva muda. Za kraj, izlazi velikim delom na more, toplo more, koje nikada ne ledi, a unutrašnjost regiona je odlično povezana sa istim, širokom i plovnom Vijugavicom. Poseduje najveću flotu na kontinentu, prvu brojčanu, drugu ratno kvalitativno iza Gvozdenjaka, i valja vino celom univerzumu.

Hvatu definitivno treba jebenija kuća od Tirela. Nisu Tireli debili, ok, ali oni su svoje sizerenstvo nad Hvatom izveli iz darovanja Egona Osvajača. Pre dolaska zmajeva, bili su samo kućeupravitelji kraljevskoj kući Gardenera, od čijih su predstavnika Balerion i braća mu, napravili roštilj. Onda je Egon dodelio titulu feudalnog lorda Hvata Tirelima, kao što je uradio i u Rečnim zemljama sa kućom Tulija. To se itekako oseća u poziciji Hvata. Sa onim što ima na raspolaganju on mora da bude još jači igrač, pa verovatno i vodeći. A imamo situaciju da oni na sitno, vođeni babom, devojčicom, glupanom i pederom, pokušavaju da isćare mic po mic šta se može. I opet je svima jasno da neće voditi glavnu reč u doglednoj budućnosti. Samo će da budu jak faktor.

Takav im je i fudbalski klub. Jedanaest do jaja igrača. Do jaja klupa. Do jaja su i oni što ne mogu ni do klupe. Kad bi jedan od njih otišao na Gvozdena ostrva napravio bi revoluciju fudbala, žoga bonito insular. I igraju oni dobro, veoma napadački, veoma lepo, ali na kraju godine shvatiš da nisu uzeli titulu, ili ako su je i uzeli, što se naravno dešava, shvatiš da već sledeće sezone možeš da ih iskaraš, da nisu dominacija ona suva. A u Ligi Šampiona su ispali u osmini finala od tipa, Pentosa. Jednostavno, nemaju oštricu, nemaju instinkt ubice kao tim, i nemaju madafakera na menadžerskoj poziciji.

Životni pandan : Mančester Siti

FK OLUJNE ZEMLJE

Za region te veličine, populacije i privrednog potencijala, Olujci su u istoriji postigli zaista mnogo. Pre dolaska zmajeva, ovaj region su držali Olujni kraljevi, iz kuće Durendona. Svoju vlast su širili i van Olujnih zemalja, dugo su držali Rečne Zemlje ( dok ih im nisu preoteli Gvozdenrođeni pod dedom Harena Crnog ) a bili su i u konstantnom ratu sa Dornom. Posledica vojevanja sa Dornom je uspostavljanje podregiona Dornske Krajine, koji suprotno imenu pripada Olujcima i predstavlja tampon zonu. Odatle dolaze mnoge zajebane čove poput Belona Svona, Berika Dondariona, Angija i tako dalje.

Poslednjeg Olujnog kralja, Argilaka Arogantnog, u otvorenoj borbi porazio je Oris Barateon, najbolji kompa Egona Osvajača i ako je verovati glasinama, nezakoniti polubrat. Tehnički, Argilak nije bio poslednji vladar te loze, već njegova ćerka, koja se posle bitke proglasila olujnom kraljicom, ali je posada Krajoluja rekla ajde beži u kurac, i brzim pučom prekinula taj nemudri geopolitički manevar. Oris je međutim, uzeo ženu iz kuće Durendona, i do detalja preuzeo svu ikonografiju te kuće, znači i jelen i slogan, samo je naravno to sada bila kuća Barateona. Zanimljivo je imati u vidu da ako su glasine o Orisovom poreklu tačne, a najverovatnije jesu, Robert i Stanis, usud Targarjena, zapravo predstavljaju granu te porodice, što je pominjao i Regar.

Ono što vidimo o FK Olujcima, je da su pre svega jaki borci. Nema ih mnogo ali su prekaljeni, čvrsti i dele osobine starije braće Barateona. Mogu biti furiozni i neustrašivi poput Roberta ali i izdržljivi, nepokolebljivi i lojalni poput Stanisa. Olujci teško prelaze u druge timove, čak i kada je ponuda masna. Takođe, retko dovode i više se fokusiraju na svoje mlade kategorije koje su među najboljima u Vesterosu. Igraju napadački, ali ne atraktivno i lepršavo, već agresivno i jednostavno napadački, a kada potreba naloži, odigraće kamen odbranu. U sadašnjosti, jednostavno nemaju dovoljno resursa za jurenje titula ali u mečevima sa favoritima uvek pokažu najbolje od sebe i zubi se nemalo puta slome pod tribinama moćnog Krajoluja. Problem im predstavljaju utakmice sa srednjim i manjim timovima gde su lišeni busta, i gde odigraju mnogo realnije svojim trenutnim mogućnostima. Najbitnije o ovom timu jeste da su svesni slavnih dana svoje istorije, da su prihvatili moderno stanje stvari, ustalili se, ali da su takođe svesni da se točak vremena uvek može ponovo pokrenuti ka novim pobedama.

Životni pandan : nacionalno Bilbao, kontinentalno Benfika, Ajaks

FK ZAPAD

Zapad je gotovo nemoguće napisati onako kako sam namerio a da ne spojlujem ljudima koji gledaju samo seriju. Jebiga, ja ću napisati, neću ništa direktno reći, pa vi skontajte ili ne. Ili batalite čitanje odmah ovde, to je iskren savet, veliki je spojl a skontaćete ga ako imate iole mozga. Pandan Zapadu je Mančester Junajted, eto.

I boje odmah upućuju na to ali i sve ostalo, naravno. Pod ser Tivinom Fergusonom, Zapad je od nekadašnjeg velikana koji je pao u blato, i koji je sa strepnjom išao na svako gostovanje, ponovo postao sila broj jedan vesteroskog fudbala. Uz puno para, i uz efikasni i surovi menadžment. Tivin je, kao i Aleks, znao kako da te pare pametno potroši, znao je kako jedan pobednički tim treba da izgleda, da ti treba i šmeker virtuoz na krilu poput Adama Marbrenda, i jezivi kasapin poput Gregora Kleganija i odgovorni, verni sprovoditelj reči menadžera na terenu poput Kevana Lanistera. Znao je da je pre svake postavke igre, taktike, najbitnije da postaviš duh svom timu, mentalitet, mentalitet pobednika, dominatora. Kao i Mančester, i Zapad je pod Tivinom ekipa koja jednostavno dobija utakmice koje treba da dobije, stavlja gol kad im je potreban, koja derbi može i da izgubi ali ekipa koja neće baciti nijedan bod sa lošijima od sebe. Dol nema šta da traži u Lanisgradu, recimo. Vraća se sa urednih, rutinskih 2-0. A Dorna, šest kola pre kraja, na kvotu 1,40, gubi od njih kući 1-2,  i to gubili dva nula pa dali gol u 78. minutu i do kraja bezuspešno kidisali. Kmetovi čupaju tikete i kose, Oberin Martel neverue, a Zapad upisuje četvrtu titulu zaredom.

Međutim, dođe dan kada i ser Aleks mora u penziju. Ja ne bih još tako rano otpisivao Mojesa, i Ferguson je imao težak start, ali da je lep start i lepa sezona Mančestera, nije. Jebiga, cipele ser Aleksa su ogromne i neko treba da ih obuje. To je jako težak zadatak. Baš kao što je i jako teško novom menadžeru Zapada da nadomesti odlazak Tivina. A pod odlaskom Tivina, mislim na to da je TIRION UPUCAO ĆALETA SAMOSTRELOM U MUDA NA NOŠI.