Sve igračke sveta: U susretu sa Minjom Subotom

Sećajući se svih tih džiajdžojaca, burago autića, i oriđiđi lego kockica (bar što se tiče onog dela redakcije čiji su matorci bili rukovodioci), odlučili smo da se konsultujemo sa ekspertom, čovekom koji je silnu klinčadiju spustio niz svoj muzički tobogan, renomiranim muzičarem i rođenim Sarajlijom, gospodinom Minjom Subotom. Sa Minjom smo se sastali u kafani Šumadija na Petlovom Brdu, i iako smo se pojavili dvadesetak minuta ranije, poznato nasmejano lice našega detinjstva nas je čekalo ispijajući svoj jedanaesti vinjak.

Minja i njegova ljubav prema igračkama

Pa reci nam Minja, kako je sve počelo?

Da ti kažem sine, možeš unuk da mi budeš, mlad si dečko, kakve crne igračke. Pa meni uvališe kosku, to se davalo u onim najgorim godinama, stisla beda, nemaju ljudi leba da jedu, a ja pričam o nekim vozićima od po dve tri ‘iljade maraka. Vozići, autići, bogovi,  pičke materine. Jednom prilikom osuše paljubu na mene na Kaleniću, kaže žena, i to s punim pravom: „Vrag te jebo u dupe, pa nemam detetu patike da kupim, a ti u podrumu gajiš maketu Malog Požarevca, sad mi još i za igračke kuka“. I ti pogledaj se, umesto da se ženiš ti bi da me pitaš o akcionim figurama. Pošto vidim da si seksualno frustriran i da nemaš baš puno izbora, saće čika Minja da prozbori koju o pravim igračkama.

Melisa, prva ljubav na naduvavanje

Naš kako, meni su uvek bile ciljna grupa ove što im otkucava biološki sat. Mogao si uvek nać’ po kafanama očerupane koke kojima je najzad zvrcnulo da treba da se uozbilje. Kako to već ide, priča drži do posle par pića, i onda deca ovo, deca ono, muzika ovo, muzika ono, i eto ti mene kod nje, pa i na njoj. Osamdesete su mi bile najteže, krštenica krenula da žuti, farbe za kosu se trošilo sve više, a ni kafanske dame nisam mogao više tako lako da zamađijam. Upadnem ti pod stare dane u neku krizu identiteta, i krenem da slušam Mrsiful Fejt. Tada se pojavila ona, pravo iz seks šopa u Bonu, moja prva ljubav na naduvavanje, dao sam joj ime Melisa.

Da li je to vaša omiljena igračka?

Prva ljubav zaborava nema, tako da moram reći da nije, ali o tome kasnije. Opet Melisa mi je mnogo značila i podržavala me. Sećam se jednom prilikom snimamo mi u studiju u Koštnjaku, i neki klinac iz OŠ „ Drinka Pavlović“ se ispeglirao na sred snimanja, jebala ga „ Moć prirode“ pa zar je morao da oljušti sedam tetrapaka. Usr’o mi se u koncepciju skroz, a taman sam krenuo da profi delim bambije. Odem ja sav potresen pozadi, zagrlim Melisu, osetim toplinu njene gume na svojim usnama, obavije me milina, te smognem snage da se vratim među male demone.

Marina, RealDoll

U redu, ali možete li nam još nešto reći? Zar je moguće da pored svih skupih igračaka u vašoj emisiji…

Stani mali, saš da čuješ šta je skupa igračka! Da li si ikada čuo za kalifornijski Real Doll? Naravno da nisi. Real Doll je prava žena, samo bolja od nje. Nema strije, uvek želi zguza, ne smeta joj da je od svojih poznanika kriješ u regalu, ne buni se kad joj zvekneš dandaru, i pored svega ne govori. Kao moja Melisa, samo toliko realistično odrađena, pa da je sretneš na žurci, ne bi imao petlju da joj priđeš koliko je dobra.

Hoćete da kažete da ste posedovali ovakvu igračku?

Ne da sam je posedovao, nego sam je posedovao iznova i iznova dok mi ne ponestane tableta. Marinu sam dobio za svoj šezdeset i peti rođendan. Izgledala je tako stvarno, a nikada nije plakala iako sam joj radio neizmerno pogane stvari. Niko nije znao sakrit suze k’o Marina, i eto tako sam je krstio. Već nekih pet godina se ne igram sa njom na taj način. Sad joj obično ogrnem neki poluver i gledamo “Belu lađu”, prođoše dani rokenrola.

Minjina baterijska lampa

Gosn Subota, ideja redakcije je bila da porazgovaramo o tradicionalnim tipovima igračaka.

Misliš lisice, lanci, bičevi i to? Au, sinovac, pa to je bilo démodé još pre olimpijade u Sarajevu.  Reći ću ti nešto o portabl igračkici za putovanja, kad Melisa i Marina moraju da ostanu kući. Znaš li ti šta je flešlajt? Naravno da ne znaš, jer si popunjavao Digimon album za samolepive sličice kada je trebalo da upadaš u žensku svlačionicu. Nema veze, flešlajt ti je mobilna veštačka pička, dakle jedan od retkih delova žene koji vredi spakovan u konzervu, izrađen od super realistične sajber kože. Pica laka za upotrebu, lako prenosiva, nema kerefeka oko pogađanja rupe, jedino što moraš da je podmazuješ, još Japanci nisu napravili nešto što samo vlaži. Ako nemaš lubrikant, odeš do špajza po suncokretovo ulje, nije neki problem.

Bojim se da nisam mislio na taj tip igračaka…

Čekaj, ti si i dalje na nivou na kojem si bio kada si imao osam godina? Ne razumem te, stvarno. Ako misliš na tigrove, slonove, ptice u letu najlepše na svetu, tako te priče iz uvodne špice, bilo je i toga. Kad radiš esid sa ljudima iz kruga beogradske umetničke elite, na površinu izbijaju najskriveniji, najpotisnutiji delovi tvoje seksualnosti. Ma, igrao se čika Minja sa svakakvim igračkama, nema sa čime se nije igrao.

350 grama džigerice

Dobro, a koja je vaša omiljena igračka?

Ništa nije prirodnije od mesa. Nikakve gume, lateksi, silikoni, sajberskinovi, samo meso je nalik ženskom mesu. Kad sam bio mlađan, odem lepo do mesare, naručim 350g džigerice što je bila idealna mera, ako imam, ako nemam kupim dvesta grama. Onda se uveče uputim ka sali centra za omladinu, izvadim ključ iz saksije, otključam, gurnem onu džigericu međ radijatorska rebra, izvadim budalu, pa krene igranka bez prestanka dok ne svane zora. Mašta i džigerica, bolje nego i najlepša devojčica.

To bi bilo sve, hvala vam na vašem vremenu.

Nema problema, samo reci svim kolegama novinarima, kad želite nešto da me pitate, nemojte me vucarati po ovim kafančinama na Ibarskoj, nego dođite lepo do mene, ima boljeg pića, a i tu se stari majstor dugo, igra svojim igračkama. Okrenemo još jednu pa se gubimo odavde. Aj živeli!