Sve tri kul stvari koje imamo od Evrovizije

Evrovizijska saga se polako stišava. Naše tri su kamšotovane u prvom polufinalu, pa kuriri i blicevi neće morati dodatno da ih siluju. A ako se setimo da je evrovizija samo skup nadrealnih maskota koje svojom pojavom ubrzavaju topljenje arktičkog leda i kritično oštećuju ozonski omotač, boleće nas tukidid da li će ih dodatno silovati ili ne. Ionako sigurno nećemo postati četvrta kul stvar koja se desila ovom festu.

Da, tako je – četvrta kul stvar. Od svog osnivanja do dana današnjeg ovaj kičasti projekat je, Bogu hvala, iznedrio tri kuloće vredne preporuke i pomena.

Ovde ću pokušati da bliže objasnim svaku od njih, a ako si mišljenja da ćeš da pročitaš nešto o ruskim babuškama, madafaka Lordima ili Selin Dion, drugarski ti predlažem da se što pre prešaltaš na neki drugi tekst (prim. aut. “Zapisi iz podzemlja”).

U početku se mislilo da će sve na kiču i ostati. Šanse za pojavu nečeg avangardnog u sklopu takmičenja bile su jednake uspehu singla Južnog vetra (čitaj nikakve). Nešto se ipak promenilo, pa tako danas i možemo da uživamo ovaj tripli orgazam. Pođimo hronološkim redom.

[typography font=”Cantarell” size=”28″ size_format=”px” color=”#ddfa00″]ABBA[/typography]  – Ako bismo prokomentarisali u stilu Baneta Bumbara, te davne 1974-e Lenon izbacuje “Walls and Bridges”, Nikson posećuje SSSR, Nemci uzimaju svetsko u fudbalu, a čuvena ABBA postaje deo evrovizijskog karavana.

Naime, dva bračna para trijumfuju nasuprot svim očekivanjima, a ubrzo posle toga postaju hitmejkeri koje će pamtiti i severnokorejski čukununuci iz dinastije Kim. Tvoj ćale i dalje uporno priča kako je američki Marlboro bio njesra u odnosu na sarajevsku proizvodnju, kako je Krojf bio igračina za razliku od ovih manekena izakržljalih gaučosa, kako si mogao samo da pljuneš i već budeš u Trstu i kako su Bugari i Rumuni bili jedan veliki pičkin dim za nas.

Vodio se neki ispunjeni život koliko sam skontao, a sve to bivalo je prožeto Abinom zikom. Kreću neke sasvim nove pesmice uz koje si mog’o da zbariš ribu u jednodelnom kupaćem na keca, samo da baciš neki Bidžiz pokret. Doduše, kako smo inače naviknuti na ovim prostorima da kaskamo nekih petnaestak godina, ovde je ABBA uspela tek od one čuvene scene iz “Kamiondžija” kad gospodin Paja Čutura uzima enormnu količinu love od svog ortaka (u pozadini ide Money, money). U međuvremenu su Mišo Kovač i dalmatinske klape gospodarili muzičkom scenom, pretežno Jadranom.

ABBA postaje fenomen koji datira do današnjeg dana, a sve to zahvaljujući Eurosongu! Čak i današnji mladi naraštaji koji se primaju na dabstep ili krajišku muziku moraju da respektuju ove veličine. A i emisija Vesne Dedić nikad ne bi bila ono što jeste da nema onu srceparajuću Abinu stvar.

[typography font=”Cantarell” size=”28″ size_format=”px” color=”#1d0dfa”]RIVERDANCE [/typography] – Zamisli 174 para nogu kako ritmično lupkaju “Bože pravde” i to sa nekim irskim prizvukom koji mu daje poseban šmek. Od čuvenog eurosonga daleke 1994. godine to postaje stvarnost, a Riverdance počinje da poprima avangardne obrise plesa.

Majkl Fletli, mamojeb koji je projektovao i osmislio ovako nešto, pravi revoluciju nepreglednih razmera. Kako je vreme prolazilo, apetiti su rasli, pa se Fletli od igranja sa partnerkom prebacio na masovne igrarije gde ceo stejdž skladno udara cipelama dok vlažna publika traži bis, jerbo gospodin Fletli ne može sve da ih pojebe.

Ono što je za Bregu truba i pucketanje prstima, za Fletlija i ekipu je irski melos.

Poznato je da mi volimo da se identifikujemo sa Ircima u mnogim društvenim porama, od alkohola i kurava do naših Ortodoks Keltsa (!). Riverdance je svakako još jedna spona između naših naroda, možda čak ima i realne šanse da bude u rangu sa folklornim društvima, al’ kao što rekoh, mi ipak kaskamo malo, pa bi valjalo pričekati.

Riverdens je bez sumnje dostigao zavidan nivo kuloće, a sve to zahvaljujući Evroviziji! Mog’o je Fletli da udara nogama po raznoraznim budžacima i pabovima, al’ je na vreme skontao da je Eurosong odskočna daska za uspeh, nešto kao Teleoptik il’ Bačka Topola. Na jućubu možeš videti čuveni evrovizijski nastup iz Dablina, ali topla preporuka je jebitačni sekstet na čelu sa šmekericom Fletlijem.

[typography font=”Cantarell” size=”28″ size_format=”px” color=”#fa0000″]EPIC SAX GUY[/typography]  – Vrhunac svih eurosongova. Na ovo se čekalo dobrih šezdesetak godina. Nešto što ćemo ostaviti svojoj deci u amanet kako bi mogla da osete master kuloću.

Naime, jedan moldavski čkodić je 2010. kobjasnio da nije sve u pesmi, kostimima ili pak, vokalnim sposobnostima. Čovek koji je sa četiri saksofonska tona uspeo da se probije na sam vrh moje liste i tako pomeri granice i da domaći svim budućim učesnicima. Zarazna melodija prožeta kaman-bičiz pokretima baca u senku nastup benda. Možda o njegovoj kuloći dovoljno govori scena u kojoj mu dodaju saksofon, ili kad svojim mačo pokretima eksplicitno poziva bičarke iz prvog reda na kamšotovanje. Jednostavno, gospodin je tarzanski prihvatio takmičenje i zato je ušao u anale.

Danas više niko i ne pamti tu moldavsku kompoziciju, tzv. Sunstroke Project sa Oliom Tirom. Ne znamo ni kada su ispali, ni koji su bili, ništa. Može se reći da je epic sax guy bio taj koji je u znatnoj meri doprineo popularnosti ovog sastava, kao i celokupne Moldavije.

Elem, ne moraš da pogledaš ni ovaj evrovizijski nastup. Jućub nam je omogućio uživanje individualnih kvaliteta, pa tako danas imamo desetočasovni klip u kome epik seks gaj kobjašnjava.

Izuzetna melodija koja odiše svom kuloćom ovog sveta će te na najlepši mogući način vinuti u kuliranje. Dokazano je čak i da pospešuje proces uspavljivanja male dece (kme kme je deo prošlosti), kao i da učvršćuje REM fazu kod odraslih. Proizvod vredan pažnje uvek i svuda; dok ujutru srčeš svoju prvu kofeinsku dozu uz Žiku i njegovu šarenicu, gledaš pornjave u threesome varijanti, pratiš C1-B italijansku ligu ili drugo kolo Eštorila; bukvalno uvek.Ono zbog čega Evrovizija i postoji je pred tobom. Jedan klik biće dovoljan da proširiš svoje vidike i zakoračiš u magični deo ove kičerice.

P.S. Lista je subjektivna i autor se vodio isključivo svojim saznanjima i uverenjima zbog da ga u dubini duše boli tuki za eurosong uopšte.