Tarzan traži savet!!!

Dobijam dosta kritika na račun naših tekstova u poslednje vreme. Što uživo, što preko društvenih mreža. Nije zbog onoga što mislite, klasični osumnjičeni: vulgarnosti, pominjanje ženskih sekreta i Šešelja u istoj rečenici i širenja stereotipa. Ne! Ta zamerka se može sročiti na sledeći način:

– Šta ste bre vi, Tarzančići, umislili… k’o da ste posisali svu pamet sveta. Svaki drugi tekst ‘know how’. Te kako da jebemo na prvom dejtu, te kako da zakoljemo svinju, te ovo , te ono… Kao mi smo glupani, a vi nama dajete savete. Opravljate nas. Murš!

Autor ovog teksta se izvinjava ako se do sada ikada postavljao kao savetodavac. Zato ću ovim člankom svima da dokažem da, ne samo da nikome ne mogu biti life coach, nego da sam individua nesposobna za samostalan život. Sada JA od VAS tražim savete… za neka jako ozbiljna i meni krucijalna pitanja.

1. Kako da izduvam nos kao fudbaler?

Uvek sam sa setom gledao fudbalere kako se posle promašene šanse uhvate za glavu, a posle PLJAS slinčuga na travu. Iz sve snage. Jedna nozdrva zapušena. Tores je tako dosta obogatio trafu Stemford Bridža, praveći je u černozem. Ja očajan. Moji pokušaji da se tako lišim nosnog sekreta završavaju se poražavajuće. Koliko god jako duvao, moja slina ne završi na travi, nego maksimum do donje usne. Posle uzimam papirnu maramicu kao neka pičkica. Da li je to do mog nesportskog kapaciteta pluća, da li što je moj nos još uvek devičanski (nije osetio čari koksa kao Kaniđin), da li je do loše tehnike. Želim da postanem mag ove veštine, kao npr. Pujol. Otvoren za sugestije!

2. Šlajmara

Dobar dan, moje ime je Zapata i nikad u životu nisam umeo da napravim šlajmaru. Šlajmara virdžin anonimus sastanak. Ne osuđujte me! Probao sam sve…radio onu onomatopeju HAK-PU milionima puta. I ništa od zlatno-žutog čeda, ploda mojih bronhija koje će krasiti ulice moga grada. Posle mog HAK-PU iz pluća ne izvučem ništa, do penušave pljuvačke koju pljunem kao specijalac na majicu. Pljujem kao učenica drugog razreda Osnovne muzičke škole sa besprekornim manirima i hoću da se nešto promeni. Fudbaleri su, kao i u pređašnjem problemu ovo doveli do savršenstva. Uzmimo npr. Sinišu Mihajilovića! Golmani su strepeli od njegovih slobodnjaka a Zavod za javno zdravlje od njegovih šlajmara. Da li je potrebno da imam hronični bronhitis izazvan pušenjem dve pakle MonteCarla dnevno ili je moja tehnika nezadovoljavajuća! POMOZITE ČITAOCI!

3. Sklapanje bluza sa kapuljačom

Ovde nek pomognu čitateljke. Ne shvatite me pogrešno, nisam neki retard da ne umem da sklopim svoje prnje. EJ! Ja sam majstor! Mogu da izazovem prosečnu baku koja svoje unuče vodi u zabavište na dvoboj sklapanja majici, košulja, trenerki… Pobedio bih. Perfektno i neurotično precizno sve slažem u orman. Do moje plave bluze sa kapuljačom. GDE IDE JEBENA KAPULJAČA? Kad je stavim pozadi, pa preklopim paralelno rukave, pa sve poprečno… sve izleda kao uvećana piroška. Kad je stavim napred, gužva mi se cela priča. Je l’ da ubacim dotičnu u rupu za glavu? Očajan sam!!! Dok ne rešim ovaj problem, bluza i dalje stoji na studenstkom aufingeru, to jest kompjuterskoj stolici. Ljudi misle da sam aljkav! Pomozite!

4. Poruka posle prvog izlaska sa ribom

Sećate se one pripovetke koju su nas terali da čitamo kao klinci? Tamni vilajet. Uzmeš li kajaćeš se, ne uzmeš li kajaćeš se. Ista stvar. Pošalješ li, kajaćeš se, ne pošalješ li, kajaćeš se. Nema veze koliko je prvi dejt dobro prošao, koliko si plenio svojom pojavom, duhovitošću i izgledom… ono što sledi može da stvari usere proporcionalno odluci ćaleta Lole Smiljanića da te kobne večeri 1986. ne stavi kondom. Ako pošalješ poruku, odmah joj daješ do znanja da si se primio, a to ih odbija, jer pobogu… muško mora da tvrdi pazar. Ili žensko? A ako ne pošalješ, znači da si egoistični skot koji će da je kresne i ode, jer pobogu, muško mora da unese sentimentalnost u vezu. Ili to radi žensko? Čekaj, pa čim sam je zvao na kafu, mora da znači da mi se sviđa, čemu filozofiranje. Elem, vaš Zapata uvek usere priču, i ne proceni dobro. Transkript mog inboxa:

Sent: Bilo mi je baš super večeras, Aleksandra!
Inbox: Važi!!! Gledam seriju!

5. Ako me gleda u klubu, da li želi moju decu?

Ne sećam se jesmo li pisali o ovome već… U stvari sigurno nismo. Jer prokleto NE ZNAMO DA čitamo ženske signale. Baš mi se često dešava da nisam siguran da li u klubu, pivnici ili kojem god mestu koje služi pivo, cura baca pogled na mene, traži konobara pogledom, stondira ili joj imaginarna prijateljica Violeta govori da raznese lokal. Koliko dugo, u sekundama, riba treba da gleda u tebe, da bi se to shvatilo kao jasan signal da priđeš. Ili kao jasan signal da imaš kečap na nosu. Je li bitan eye-contact, skretanje pogleda, osmeh… Opet, tražim od vas Tarzana savet. Do tada, postupam u skladu sa koncentracijom C2h5OH u krvi. Ukoliko sam trešten, neću glavu da joj vidim a kamoli oči. Nastaviću sa smaranjem muzike da mi sviraju Radeta Jorovića – Žene vole oficire. Ukoliko sam zagrejan, biću uveren da je to žena mog života, prićiću i kad shvatim da je zrikava, popiću korpu kao pravi Forever Alone lik. Ukoliko sam trezan… E nemam logistiku za taj scenario.

Savete pišite u komentarima! LJUBAC!