Tarzančine sa košarkaških terena
Osobe koje se vode svetim trojstvom „red-rad-disciplina“ su poštovane u svakoj sferi života. Neretko su megauspešni i uvek se navode kao svetao primer budućim naraštajima. Tako je tvoj pradeda sa svojih 10 prstiju podigao ognjište gde su se rodili tvoj deda i otac, dovlačeći na konjima kamen i pesak iz reke po 15 sati dnevno a usput je stigao da bude cenjen u selu, partiji a i žena mu je prala noge bez da on to i traži od nje. Sa druge strane, postoje ljudi koji su isto tako uspešni al su malo na svoju ruku. Kad su bili mali, prezirali su raspored časova a kao odrasli mrze radno vreme i peesovanje. Ovde je o njima reč. Mesto dešavanja – parket.
Vilt Čemberlen
Njegove brojke pre deluju kao žiro račun u nekoj banci nego kao skup statističkih podataka. Najdominantniji košarkaš ikad rođen. Jedini čovek zbog kog su menjana pravila igre a pored toga što je uspeo Njujorku da ubaci 100 poena na jednoj utalmici, mogao je i da se „pohvali“ činjenicom da je u jednoj sezoni šutirao slobodnjake neverovatnih 38 posto a tokom karijere ih je promašio 6 hiljada. Ipak, njegova tarzanština se ne ogleda u košarkaškom umeću već u tome da je u svojoj autobiografiji naveo podatak da je tokom života pamprčio 20 000 žena. Pedantni američki statističari su izračunali da je za života trsio preko jedne ženke dnevno u proseku. Ispada da je češće jebao nego srao. Rišpekt.
Dejmon Stodemajer & Rašid Valas
Portland je verovatno jedini depresivniji grad od Sijetla u Juesej. Po vremenskim prilikama može da barabari sa Londonom, pa stoga ne čudi što na 10 stanovnika ima 11 uživalaca opijata. Pored toga što su bili sjajan “pik en rol” tandem, Dejmon i Šid su tandemisali i u vansportskim aktivnostima. Omiljena zabava im je bila da preskoče trening, narivaju se ko životinje i voze se u žutom hameru ulicama Portlanda. I pored bola u predelu genitalija za fizikalijama, Blejzersi su bili redovni učesnik plejofa godinama zaredom, a 2000. su tesno ispali od tad neprikosnovenih Lejkersa u finalu konferencije. Rašid je kasnije s Detroitom stigao i do titule, al će verovatno najviše ostati upamćen kao prvi na listi po broju tehničkih grešaka svih vremena – tačno 304.
Darko Miličić
„Da vozim dobra kola i karam još bolje pičke“ je otprilike glasila necenzurisana verzija Darkovog odgovora na pitanje novinara „Imaš 17 godina, došao si u NBA, šta ćeš sad da radiš?“ I bio je u pravu. Prvu godinu u Americi je provodi u mahanju peškirima ali zato uzima titulu dok ostatak karijere provodi u nametanju trenerima i traženju onog dela mozga koji će mu pomoći da iskoristi neosporan talenat i predispozicije. Miličić deluje kao neko koga boli patka da radi 30 sklekova na treningu i uvlači se kondicionom treneru u čmar zarad 3 minuta više u igri. U slobodno vreme voli da ide na Zvezdine tekme, bavi se humanitarnim radom i obljubljuje maloletne ćerke italijanskih sudija. Jednog dana će moći da priča svojoj deci kako je na draftu bio ispred Vejda, Entonija i Boša. Verovatno najplaćeniji čovek po broju prolivenih kapi znoja u istoriji sporta.
Čarls Barkli
Likovi koji sad navijaju za Barselonu i piju jogurt sa nula posto masti su navijali i za Čikago protiv Finiksa u finalu devedestreće, koje je naravno dobio Džordan, ali uprkos tome i uprkos činjenici da nikad nije uspeo da natakne šampionski prsten, Ser Čarls je postao jedna od najvećih legendi koja je ikad uzela basketaru u šake. Uz košarkašku magiju, u skoro 15 godina karijere, gledaocima je priređivao mnogobrojne tuče, pljuvanje publike, žvalavljenje sa sudijom i slično. Ipak najupečatljiviji momenat u njegovoj karijeri se desio posle iste kada je obećao da će poljubiti dupe Keniju Smitu s kojim zajedno komentariše na ESPN-u ako Jao Ming postigne 19 poena u ruki sezoni. Već u osmoj utakmici sezone, Jao je strpao 20 poena Denveru, a Smit baš nije hteo da skida gaće pred milionskim auditorijumom, već je u emisiju doveo magarca kog je nazvao Keni Smit, tako da je Barkli ostavio trag lipstika na magarčevoj bulji. Obilić je održao reč!
Meta Vrld Pis
Samo jedan čovek na svetu je dovoljno lud da se odrekne rođenog imena u korist… jebemliga čega. Ron Artest je lik kome od prošle godine u ličnoj karti piše da je „Meta Mir U Svetu“. Da li će mu zbog ovoga porasti konto pojebanih misica, ne znam, al da je čovek prso s mozgom, to je činjenično stanje. Pored neospornih odbrambenih kvaliteta, kao i zavidnog pucanja trojki, trenutak koji je obeležio karijeru Mira U Svetu je, ironično, tuča. Ali ne bilo kakva tuča već jedna od najvećih u istoriji sporta, gde su Ron, Džermejn o Nil, Stiven Džekson i ostali Pejsersi ukrstili pesnice sa polovinom hale u Detroitu i nekako ipak preživeli napade hot dogovima i pomfritom s kečapom.
Detroit Pistonsi
Do sredine osamdesetih, košarka je uglavnom bila napadački orijentisana igra a onda se desio preokret. Na scenu su stupili loši momci čija je folozofija bila „pre ću da ti otkinem ruku, nego što ćeš da daš koš“ koja se isplatila u vidu 2 titule u konkurenciji Čikaga sa Džordanom i Pipenom, Hjustona sa Hakimom, Lejkersa sa Medžikom, Bostona sa Birdom, Portlanda sa Drekslerom… jednostavno, Tomas, Dumars, Lejmbir i Rodman su bili čvrsti kao grom i drčni poput razdraženog staforda. U nastavku franšize, odbrana i nadrkanost su nastavili da budu zaštitni znak ekipe iz motor sitija, koja je ponovo rezultirala titulom 2004. godine. Dva Valasa, Hemilton, Prins i mastermajnd Čonsi Bilaps su iskalili bes na Lejkersima sa sve O Nilom i Brajantom u finalu.
Denis Rodman
Boks ima Tajsona i Fredija Princa Juniroa, Fudbal Kokaniđu i Kantonu, a košarka ima SAMO Rodmana. Denis je najveći ludak koji se ikad pojavio u svetu sporta. Od kad se pojavio na košarkaškom terenu, videlo sa da sa njim nije sve u redu. Za sebe je tvrdio da ima 46 braće i sestara, s lakoćom je nadskakao 15 santima više centre, skoro punu deceniju bio ponajbolji odbrambeni igrač lige, tukao se u proseku jednom dnevno, jebo Madonu, bio 9 dana u braku sa Karmen Elektrom, snimao filmove sa Van Damom, rvao se sa Hulkom Hoganom, družio se sa Đanijem Ćurčićem, u sebe uneo šleper opijata a broj tetovaža i pirsinga na telu je blizak trocifrenom i kao kruna svega – 5 titula šampiona. Prošle godine je sasvim zasluženo primljen u Kuću slavnih, a njegov govor na ceremoniji je verovatno jedan od najemotivnijih trenutaka u istoriji sporta i, pored potapanja Terminatora u tečni metal, jedina scena na koju pravi Tarzan sme da pusti suzu.
