Tarzanija (anti?)preporuka – derbi
Različiti narodi ponose se različitim stvarima. Francuzi imaju onaj toranj, Rusi imaju zimu od koje ti se muda uvuku u utrobu i implodiraju, Slovaci kulen, Zimbabve Bananu a mi imamo, jebiga, derbi. Iako bih od ponuđenih opcija uvek najpre birao kulen, ne mogu da napišem preporuku za kulen jer ne mogu da je završim bez da sednem u kola, zapalim u Bački Petrovac kod gospođe Hološko i orobim joj špajz. Toranj nisam video, zimu ne volim a ne ide mi se ni u zemlju čiji prvi predsednik nosi ime najfalusoidnijeg postojećeg voća. Dakle, sistemom eliminacije ostaje – derbi.
Zašto da ne gledamo derbi?
Svi se na ovaj ili onaj način ložimo na derbi. Naloženi cigani i grobari jer su naloženi, skeptični cigani i grobari da bi kenjali naloženima kako je to sve kurac, a ovi neutralni kako bi sedeli sa nekim iz prve dve grupe i prdeli o beogradskoj hegemoniji i Titovim blizancima. Tu i tamo probija i koji status čak i po ženskim fejsbucima (“PARTIZANE LJUBAWI UWEK SMO UZ TEBE”), odmah posle spota Željka Vasića i komentara “Josh od one charobne sutomorske notji plachem za tobom, mada me ne zasluzhujesh”. Ukratko, u ovoj atmosferi opšteg cirkusa se najfinije otkriva naša sklonost ka podetinjarenju koja čuči negde u nama i koja čeka da nam se pokaže manifestacija na koju treba da se naložimo pa da pohrlimo na nju sa kokicama, lilihipima i šeširima s propelerima, uzvikujući prigodne parole.
Nije problem u lošem fudbalu. Jebiga, derbi se ne gleda zbog fudbala, ni u Mančesteru, ni u Madridu, ni u Buenos Ajresu, ni u Ruskom Krsturu. Nisam u fazonu da lamentiram nad fudbalskim veličinama bez obzira da li su to igrači svetske klase ili prosto Čakar i Pjanović. To je poenta – derbi je derbi bez obzira kolko igrači ili navijači znaju o fudbalu – na terenu se zakuva i kada Trudbenik dođe u Ćićevac, a što se tiče tribina, teško da neko na Bombonjeri može da nabroji zadnju liniju Svonsija. Nije to poenta, jebeš fudbal.
Problem je što je derbi fin pokazatelj kolko nas jebu. Opet, nisam u fazonu “grcamo u dugovima a vi fudbal gledate država duradi nešto!!1”, al realno istina nije uopšte daleko. Hleba i igara na moderan način, bukvalno, s tim što na stadion može svako, ali u narodnim kuhinjama nema više mesta. S druge strane, Lola i Bajko će večeras na splav šta god da se desi. Čović će nositi potkošulju otplatila Zvezda dugove ili ne. Sa Pintuu je Zvezda samo usputna stanica za Genčlerbirligi ili Amkar, a Šćepović se sigurno neće sećati kako mu je ceo stadion psovao šest kolena familije kada bude potpisivao za Tavriju.
A mi? Mi ćemo se i dalje pičkarati oko toga ko je namestio prvenstvo, kome je sviran penal, koga gura Rajo Božović i je li Vešović iluminat, a u raspravi će se iz rukava potezati Vučić i Tuđman kao krunski argumenti. Činjenica da je ovo najznačajniji derbi poslednjih pitaj kurac kolko godina ne menja ništa značajno – samo ćemo napraviti veću feštu nego inače i više histerisati oko Bajkovog driblinga ili Šćepinog zicera koji odluči tekmu. Zbogom svakodnevni problemi, dobar dan Mikiću.
Zašto da gledamo derbi?
Šta ćemo drugo? Dinkić ne može da reši naše svakodnevne probleme, pa ajde onda da damo šansu Saši Iliću. To je sjebano, al je tako. Svi mi znamo kolko poganih stvari ima u vezi s tim derbijem, kolko je ceo taj cirkus ružan i kolko nema smisla da se oko toga stresiramo, ali kad tekma počne to je nešto drugo, svi se utapamo u isti profil, ne razlikuju se više Šavija i Zwezdashica99 i postoje samo dve strane, dva kluba i jebanje majke igračima (kako tuđim tako i svojim) i sudijama (kako tuđim tako i svojim). U svemu tome ima nečeg zajebano privlačnog. Ja nisam iznad toga, naopako.
Vidimo se, ja sam onaj lik u kladionici s crveno-belim šalom što psuje mamu Tijaniću, pije bajato pivo i igra sledeći gol glavom. Ako nam ga Šćepara zavuče iz prekida da makar imam keša da utopim bol.
