Indi muzika je gej. Kao rok koji smrdi da nije rok jer vačpe nosi Ivan Bauer košulju na pruge i patike iz najnovije kolekcije u ofiz šuzu, jede cezar salatu i opremu kupuje u mitros mjuziku. Al jebiga, ima tu neka supstanca, valjda kao ono u pljugama pa ako probaš, navučeš se i sve postane više nego slušljivo.
Britiš Indija se delimično uklapaju u indi pravac ali su uneli i dozu preko potrebnog Australijskog bezobrazluka, tako da zvuk dosta vuče na garažni rok, što je samo po sebi uvek plus. Naravno, kod nas ih sluša oko 30 hipstera, a ja sam sasvim slučajno naleteo na njih vrteći besomučno rekomendejšn na tjubu. Prva pesma… aj kao ok, druga ok, treća može, četvrta NAJJAČA STVAR IKAD. I tako se uštekaše na plej listu na sasvim pristojno mesto između Kenibal korpsa i Himza Polovine.
Što se tiče njih samih, kao što rekoh, dolaze iz zemlje Nik Kejva i ludačkog fudbala u gilipterkama, mladi su, vole da jedu i jebu, te su snimili četiri albuma, što im je itekako pomoglo u ostvarivanju primarnih ljudskih potreba, tj da jedu i jebu. U „down under“ su relativno popularni (pojavljuju se na njihovim top listama, što realno ne znači ništa jer koga bole đoka za, recimo, Mirka Lukovića, koji je bio broj jedan svojevremeno na Jelen top listi), a u našim krajevima i Ameriki su uticajni koliko i Vuk Rašović u sastavljanju tima. Da ne dužim, koga zanima, može da baci pogled na vikipediju, a ljudi kao i svaka firma koja drži do sebe, imaju i svoj sajt, pa tamo verovatno ima bitnih informacija kao što je adresa na koju im možete slati pisma, bruseve ili iskorišćene kurtone, kako već ko smatra da treba.
Prva kul stvar i još kulji spot:
Druga kul stvar:
I najbolja stvar, savršeni boost:
“Forget prior engagements
Cancel your plans
Let’s do something amazing while we still can”