Konačno triler drugačiji od američkog đubreta, drugi film iz Norveške u poslednje dve godine (posle Trollhuntera) koji skreće pažnju na zemlju poznatu po polarnoj noći i izuzetnim socijalnim davanjima za narkomane. Kod Headhunters je radnja sve – zaplet i rasplet na pojedinim mestima podgrejani spektakularnim scenama poput borbe čoveka i argentinske doge, neizvesnost od početka do kraja, a obavezni uvod odlično sabijen u nekoliko uvodnih minuta. Film je napravljen po knjizi Jua Nesbea, trenutno planetarno popularnog autora krimića. Ako volite iste, uzmite nešto iz njegovog serijala o detektivu Hariju Holu.
Glumačka podela je odrađena kako valja, glavna uloga Aksel Heni, do sada je njegov najpoznatiji film „Maks Manus“ (po istinitom događaju, on je borac protiv okupatora Nemaca i tako dalje), onda prava vikinška prepička čije ime pišem u originalu jer da ga jebeš ne znam kako se izgovara Synnøve Macody Lund (inače filmska kritičarka, ovo joj je glumački debi) i naravno Danac Džejmi Lanister koji ovde mnogo bolje izgleda nego u Igri prestola (tvrdi moja žena).
Neću da prepričavam plot jerbo ne znam kako da to uradim, a da ne ukvarim kasniji ugođaj gledanja. Ali možete da mi verujete, gledam u proseku tri ili četiri nova (novija) filma nedeljno, a ovo je tek drugi koji preporučujem (nakon Intouchables) jer sam siguran da vas neću zajebati. Javite utiske!