Tarzanija skala bola: koliki si tačno mužjak?

Džastin O. Šmit je jedan od najjačih likova za koje nikada nisi čuo i čovek kojeg obožavamo možda i više od Rođe Raičevića i Južnog Vepra zajedno. Evo zašto: jednog dana je ustao iz kreveta, pretpostavljamo pošto je prethodne noći oralno zadovoljio trupu striperki iz Las Vegasa dok je kucao svoju doktorsku disertaciju iz tipologije insekata, i rekao: „A u kurac – kako ovaj svet i dalje funkcioniše bez SKALE BOLA?“ A pošto je imao dva Tehnodroma umesto muda, rešio je da to uradi na jedini prirodnjački način: uzimajući sebe kao zamorca.

Što je značilo da će da proputuje celu centralnu Ameriku i Amazon i zađe međ nadrkane Indijance, kajmane i anakonde, samo da bi ga ujeo mrav ili pauk. Da li sebe možeš da zamisliš da si tako hardkor? Ako je odgovor „da“ izgovoreno kroz pivski podrig, onda skupi muda na gomilu i spremi sa za to da uđeš u krug posvećenih. Da vidimo imaš li dovoljno sperme da prođeš celu lestvicu opisanu u svetom spisu Tarzanije, ŠMITOVOJ SKALI BOLA.

1 –  Junoša

Šmit preporučuje: Ubod znojne osice, one što se loži na tvoje znojne izlučevine. Bol lak, prolazan, sa tragom voćnih aroma.

Tarzanija ekvivalent: Da je bol slava, ovo bi bio žuti sok. Spali par dlačica upaljačem ili idi da ti bocnu prst i uzmu krv, taman usput da proveriš trigliceride, šećere i oktanski broj.

2 –  Petlić

Šmit: Ujed crvenog mrava. Nalik peckanju struje. Ima ih i kod nas ali moraćeš da se žrtvuješ i odeš na selo, a tamo ti ili naplaćuju soma dindži noć u „rustično-turističkoj“ vikendici koju je Mile Frankfurt sazidao za unuke što se nikad nisu rodili, ili ćeš platiti suočenjem sa svim beznađem života svoje ruralne rodbine.

Tarzanija:  Stvar završava i manja zanoktica, počupana zubima ili ceđenje bubuljice na vratu. Za egzotično nastrojene, može prdež od kiselog kupusa, nadošao baš kada muzika na novogodišnjoj žurci stane, a cupi u kariranom miniću sa nogama Junis Olsen isto stane, pored tebe.

3 –  Đakon

Šmit: Mrav akacije. Radi se o mravu koji voli da se mota po cvetovima akacije, ali hvala na ideji da svog budućeg redakcijskog mrava nazovemo Akacije.  To nažalost znači da otpada Nežni Dalibor.

Jebi ga, momci. Ae sad, paljba.

Tarzanija:  Sam Šmit je već dao savršen predlog: spucaj sebi spajalicu u obraz. Mi možemo da dodamo ceđenje bubuljice na nosu; kačenje noge od stola malim prstom; čitanje onlajn Plejboja.

4 –  Prezviter

Šmit: Ubod ćelavog stršljena. Bogat, mesnat, hrskav. Poslednji nivo na kome pomažu psovke.

Tarzanija:  Ceđenje bubuljice na nosu – slučajnog prolaznika, posledični udarac prolaznikove pesnaje u tvoju facu. Slobodnjak Siniše Mihajlovića, na preko 30 metara. Zalupljena vrata od auta o šaku. Natekla muda.

5 – Šef smene

Šmit: Ubod prave domaće ose. Vreo, upečatljiv. Čerčil je ugasio cigaru, na tvoj jezik.

Tarzanija:  Nekarakteristično lako za izvođenje u domaćim uslovima, mali odmor na polovini ovog kursa. Prečice za nestrpljive: zaustavljanje padajućeg predmeta stopalom, ako je predmet teži od 1kg.  Šut u muda. „Utisak nedelje“.

6 – Senior

Šmit: Ubod stršljena. Kristofer Voken ti drži upaljenu šibicu pod bradavicom. Vezan si.

Tarzanija:  Treba ti buljav ortak koji pogrešno naglašava slogove, kutija šibica i kevine najlon čarape. Alternative: karate čop iz ramena svom snagom po ragastovu. Ugriz za muda. Novi singl „Generacije 5“.

7 – Nosilac tajne

Šmit: Crveni mrav-žetelac. Čovek kaže da  kada te ujede ovaj mali seronja, boli kao da ti neko burgija urastao nokat na stopalu. Slikovito.

Tarzanija: Burgije su uvek opcija, ako u kući imaš dobrog majstora. Ili zajebanog Lektora.

Svaki pravi lektor je veći prikriveni psihopata od Hanibala

Alternative: dugoročno, upala uha ili pesak u bubregu. Kratkoročno, upaljena šibica upala u uho ili pirsing na glaviću, popularni Princ Albert.

8 – Mešter

Šmit: Ubod papirne ose, boli kao da se poliješ sonom kiselinom, po posekotini. Papirnih osa ima trista vrsta, a zovu se tako jer mešaju biljna vlakna sa svojim izlučevinama i tako prave gnezda, koja kao da su od kartona.

Da, ima ih i kod nas.

Tarzanija: Možeš da orobiš hemijski kabinet u gimnaziji, ali je smaranje. Old skul metod je da se zvekneš čekićem po šaci, a onda da tom šakom uzmeš čekić i zvekneš šaku koja ti je bol nanela. Za dodatnu dozu uzbuđenja, dođi na Radovu tribinu u kariranim lonama, sa bedževima na reveru prljavo-roze jaknice i kreni da skandiraš: „RATKO VOLI MLADIĆE! RATKO VOLI MLADIĆE!“

9 – Sekretar centralnog komiteta

Šmit: Tarantula-osa. Zove se tako jer je srodna sa tarantulama, utoliko što im jebe majku kad stigne. Ubod: zaslepljujuće šokantno električan – Šmitove reči, mi ne bismo mogli nešto tako dobro da smislimo.

Tarzanija: Neopisivo smo zahvalni zbog toga što ovde nema tarantula, pa samim tim ni tarantula-osa. Najprostija zamena za ovaj stepen bola je džaranje štekera, ali  ne želiš valjda da završiš priču ovde, tako blizu desetog nivoa. Srećom, ovdašnje podneblje je iznedrilo dostojan ekvivalent tarantula-osi.

Srećno.

10 – Massimo Savić

Šmit: Ujed metak-mrava, o kome smo pisali ranije. Čist, intenzivan, blistav bol. Kao da hodaš po vrelom ugljevlju sa zarđalim ekserom zabodenim u petu.

Tarzanija:  Zabio si žilete u unutrašnjost cokule i otišao tako na koncert Slejera. Ili na obuku za Kobre. Polomio si se sa drugog sprata jer si pijan hteo da bolje vidiš koliko tačno trag tvoje pegle na fasadi liči na siluetu Ognjena Amidžića.  Pročitao si Večernje novosti od korica do korica. Spreman si, Tarzane, za poslednji test. Izdrži, samo hrabro. Evo ga: