Tarzansko savetovalište: sitnice koje život zrače
Iako nemamo rubriku za pisma čitalaca, to ne sprečava čitaoce da nam šalju pisma. I dok se mi uporno nadamo da će konačno početi da nam se javljaju neke vrhstra pičke prethodno dobro navlažene snagom naših intelektualno-spisateljskih kapaciteta i Frenkijevom frajerskom frizurom, naši čitaoci i dalje uporno spadaju u grupu koju pre svega odlikuje konveksni polni organ i neodoljiva potreba za drapanjem istog od ranog jutra. Uzdahnuli bismo, ali pošto to rade samo emosi i Massimo Savić, ostaje nam jedino da se držimo krilatice Radničke Partije Duranga: “Radi s onim što imaš” i da vam za svakodnevne probleme kojima zatrpavate naš inbox ponudimo malo detaljnija rešenja od “Primi ga ko čovek, plaču samo babe i studenti” ili “Drmni vinjak 15 (tri vinjaka 5) u roku od tri minuta”. Pa da počnemo – danas na vaša pisma odgovara Ariel!
Draga Tarzanijo,
U poslednje vreme sam počeo da smrdim gore nego puminjak za vreme štrajka radnika ZOO vrta i primećujem da to dolazi u sukob sa mojom (nikada baš epskom) sposobnošću da se obratim ženskom čeljadetu a da ono ne zaplače. Perem se kao manijak, trljam se svako jutro i veče sapunima, kupkama i mećem dezodorans na svaki pregib tela, ali ništa ne pomaže. Kakve metode higijene koristite i da li možete da mi preporučite neki sapun? Mile, Ljig
Dragi Mile Ljiže, nismo ti mi tetka ili baba koja treba da ti ostavi gajbu na Medaku kad se najzad smiluje da odapne, tako da nemoj da nam se obraćaš sa “draga”, odvratno je i osećamo kako nam opada nivo testosterona samo zato što smo morali da napišemo ovu reč dva puta. Sad kada smo to raščistili, vreme je da raščistimo i tvoj higijenski problem. Rešenje je vrlo jednostavno: ne treba ti sapun. Sapun uklanja isključivo materije za koje može da se veže, kao što je mast ili ugljeni hidrat, a to nikako nisu izvori mužjačkog nemošusnog smrada. Eksperimentalno je dokazano da je mužjaku homo sapiensa koji se ne hrani isključivo gulašem od iznutrica i čenovima belog luka za čistoću dovoljna samo čista voda. I volja – da izdržiš prvih par nedelja tuširajući se samo toplim H2O i trljajući se temeljito ispod miške i između guzova, a posle će već sve ići samo. Prirodna hemijska ravnoteža tvoje kože (da, to postoji, samo što u reklamama za kozmetičke proizvode tu činjenicu koriste za zlo) se samo narušava sapunom, što otvara put da se nasele bakterije koje se hrane poganima iz tvog znoja, a onda i da tu na licu mesta kenjaju. Otud smrad. Čista mehanika mlaza vode i trljanja uklanja 99% bakterija i ne ostaje ništa što bi smrdelo. Osim ako ne umeš da obrišeš dupe kako valja – a u tom slučaju, trebalo je prvo da se žališ svojoj mami. Ako se pridržavaš ove metode lične higijene, samo na troškovima za sapun – a i za šampon, ako imaš redovan pristup slanoj vodi koju inače uvek možeš da smućkaš po starom alaskom receptu “35 grama soli u kilo vode” – uštedećeš dovoljno da možeš da se bar jednom mesečno džekneš čašćavanjem celog stola akaunt menadžerki koktelima po izboru.
Tarzanijo, da li je tačno da industriju žileta drže judeo-masoni koji imaju cilj da iscede i poslednju paru iz poštenog radnog naroda lihvarskom metodom koštanja paklice novih žileta više nego što me izašla mašinica za brijanje sa jednim jebenim žiletom koji je otupeo posle nedelju dana? Ratibor, Hotel Hajat
Potpireni s jedne strane reklamnim kampanjama koje su usmerene na žene jer se u njima za ideal dodira nežnog devojačkog dlana predstavlja muškarac brade glatke kao guza Ivice Dačića, a sa druge protestantskim nasleđem uređenog muškog lica kao signala posedovanja dovoljne mere samodiscipline za dobijanje posla, žileti su postali svakojutrica ogromnog broja današnjih mužjaka. Ne sumnjamo da kompanije koje ih proizvode žele da zarade, kao i sve kompanije koje nešto proizvode, pa tako ne treba ni da te čudi to što se ponašaju kao lerdi iz kraja: prvo te navuku, pa ti posle prodaju dopune od tri-četri žileta skuplje nego tura kod Lokija za celu ekipu posle nalivanja u Maršalu. Alternativa ti je da stisneš zube i cediš istu oštricu dok ne počneš da izgledaš kao da si pobegao s noža serijskom ubici. Srećom, mi smo tu da ti otkrijemo još jednu alternativu kojom ćeš uterati pesnicu u dupe kapitalističkoj mašini! Garant imaš farmerke ili neko u tvojoj kući poseduje nešto od teksasa? Onda nemaš frke – samo posle svakog brijanja prođi žiletom 10-20 puta uz i niz tkaninu, paralelno s nogavicom. Posle malo plakni sečivo alkoholom (može i dedina rakija od minumum 50 gradi) i brij away! Ovom jednostavnom tarzanijom žilet ostaje oštar i do 6 meseci!*
Draga Tarzanijo…
Ne, rekli smo da nećemo tako. Sledeći.
Živim u svinjcu i ponosan sam na to što mi na plafonu kupatila i dalje stoji parče bureka koje je tu zalepio ortak kada smo prvi put radili esid, kao i na to što smo najzad uspeli da dresiramo lavabo da svojim pipcima ne hvata svakog ko priđe. Moj problem je što sam našao cavu koja hoće da se trsi, ali živi sa roditeljima, babom i Ivanom Gavrilovićem na gajbi, pa bismo to morali da obavimo kod mene. Pošto sam čuo da su žene osetljivije na higijenu kupatila od nas, čime bih mogao da efikasno i brzo očistim sve, sa budžetom od šta nađem ispod jastuka na kauču? U nadi za brzi odgovor, Vule, Žarkovo
Mada nas vuče da ti kažemo da ostaviš sve kako jeste, a mi ćemo ti doći na poklonjenje na gajbu i dovesti ti već neke žene koje su za 50 jevreja doživele mnogo gore stvari, kao što je Black Hole – budžet za reprezentaciju nam je potrošen do Nove godine, tako da ćemo morati da ti pošaljemo samo karton koksa. Ne belog praha, haha-haha, nego one crne šećerne vodice koju verovatno već imaš na gajbi. Pošto je kokakola nakrcana šećerom i nikako nije zdrava, dobićeš gratis i par grejpfruta, a ubacićemo i šaku soli, jer smo takvi tradicionalni. I gle, to je istovremeno sve što ti treba za potpunu „uradi sam i prođi jeftinije nego Beko za Luku Beograd“ toaletnu higijenu: možeš ladno da očistiš klonju sa kilo kokakole i malo trljanja četkom, a za lavabo nacediš grejp u čanče, pomešaš sa solju i – u napad na elijene! Ne samo da je ovo rešenje prikladno za svaki budžet, nego će ti kupatilo odisati i mirisom agruma kojem mlada urbana cava neće moći da odoli ništa više nego zanosnim rimama Sergeja Ćetkovića.
Tarzani, mislim da je mrtav. Ne diše, jebešmumajku, ne diše uopšte, a ona rupa na čelu nikako ne deluje kao da će sama od sebe da zaraste. Ma tako mu i treba. On će meni Kambijasa da stavlja na Dekijevo mesto! Gde sam ono stao? A da. Moram brzo da napustim državu. Možete li mi preporučiti neke efikasne metode pakovanja? Pozdrav, Dimitrije, Blokovi u srcu
Eto, ukinu nam vize i vidiš kakve se sve opcije za porast kriminala otvaraju. Dimitrije, sada je kasno da ti razglabamo o taktičkoj mudrosti smeštanja iskusnog Argentinca kao centralnog midfildera, a nisi nam ni rekao da li je u pitanju PES ili FIFA (kladimo se da je PES, je l’ da?). Enivej, razumemo te, kada već moraš na put, pakovanje predstavlja samo šlag na torti stresa, koji inače uvek vrlo rado ostavljamo ženskim rukama. Ipak, kada okolnosti to objektivno ne dozvoljavaju, samo se treba setiti proste parole koju dele svi stari rastamani i iskusne stjuardese: srolaj! Sve vrste odeće zauzimaju neeuklidijanski manje prostora kada se smotaju nego kada se slažu u kvadrate, rombove i deltoide. Ovo je primenljivo i u ne-putnim situacijama, kada na raspolaganju imaš malo ormanskog i fijočnog prostora – a kao dodatni bonus, ako pažljivo i čvrsto srolaš, stvari imaju manje šanse da se izgužvaju.
