Tarzansko savetovalište: Znanje – nemanje

Posted on 10/05/201213/05/2012 by Groucho_Marx in Objašnjavanje

Budući da smo par dana posle Krkobabićevih babina počeli sa rubrikom “Tarzansko savetovalište” pa prestali sa jakim razlogom (mrzelo nas), u našem inboxu se nakupilo različitih mailova sa različitim problemima. Teške muške suze orosile su isklesane obraze članova redakcije kada smo se konačno setili lozinke (datum rođenja Tomislava Čolovića) i videli sve te vapaje u pomoć, pa smo rešili da vam izađemo u susret. Budući da kamen lomi makaze, na vaša pitanja danas odgovara Groucho!

Draga Tarzanijo,

Imam trideset godina i većim delom svog života sam bio čudan ljudima oko sebe. Ja sam sebi potpuno normalan, smatram se genijem bačenim u vrtlog života pun debila i ostalih kretena, ali mi je problem da se uklopim jer imam jednu sklonost. Što se mene tiče, nema nikakvih problema, ali kada to pomenem ljudima, oni odmah nekako iskrenu glavu u stranu i gledaju me kao da mi viri govno iz nosa i posle se prave da me ne poznaju. Zar je toliko loše biti nevin? Ja smatram da nije, kao i da to nije stvar drugih ljudi, ali se tema ko je koga i koliko jebo stalno provlači kroz svaki razgovor, pa vas molim da mi pomognete kako da se postavim tako da me ljudi razumeju kada kažem da svoju nevinost čuvam za velikog umetnika i najlepšu ženu na svetu, Ekstra Nenu. Hvala unapred! Bane, Sombor

Bane,

Treba da znaš da je u svetu nastupilo vreme opšte otvorenosti kada se radi o ispoljavanju svoje seksualne orijentacije. Ne radi se samo o davno prevaziđenoj dilemi da li neko voli da (se) keca u čavku ili u čvarni kolutić, jer je čak i kod nas ipak održana Parada ponosa vlasnika naloga na tumblru i tviteru na kojoj je prisustvovao nadrkani deo tih ljudi. Sa razvojem interneta koji je deo tajnog plana američkih judeomasona iz Trilateralne komisije da pornjavu učine široko dostupnom masama kako bi im isprali mozgove i smanjili natalitet podizanjem kriterijuma za optimalne veličine i oblik sisa i dupeta dok oni u pozadinu šuruju i rovare u nameri da podriju i sve nas pretvore u robove novog svetskog poretka, mnogi fetiši i parafilije su izašle iz senke i postali bliski ljudima koji i inače prikriveno gaje takve sklonosti ili imaju potencijala za to. I ne samo to: na internetu postoje čitave zajednice ljudi koje povezuje loženje na lateks, BDSM, vezivanje, stopala, brkate tetkice iz pravno-birotehničke i Tošeta Proeskog. Za manje ekstremne izmišljena je reč kinky, što vikipedija, i otac i majka i životna učiteljica, definiše kao „podizanje intimnosti između seksualnih partnera“ i „društveno prihvatljiviji oblik fetišizma“. To podrazumeva kupovinu jednokratnih lisica kod Kineza, raznih vrsta gaća sa nakurnjakom koji se logično nastavlja kao nos na facu odštampanu na njima, klasičnih pomagala u vidu gumenih kuraca na struju, kostima policajki, medicinskih sestara (koje postoje samo u paralelnom univerzumu) i čirlidersica, kao i obavezne ženske sportske dokolenice sa tri štrafte. Za one ekstremnije postoji termin – perverzija – i podrazumeva snošaj sa različitim životinjskim vrstama, usisivačem, džigericom uglavljenom između radijatorskih rebara i Tošetom Proeskim; ovu grupu ljudi i pored svoje potencijalne normalne spoljašnjosti često prate duboki psihički ili fizički problemi koji su uglavnom vezani za nastanak ovakvog seksualnog ponašanja.

Mi bismo tebe svrstali u ove poslednje. Budući da si nam pitanje poslao preko mejla, lagano smo te našli na fejsbuku i (jedina) profilna slika nabudženog Opel Kadeta iz ’90. nam je u tvom odsustvu rekla sve. Pošto su od fizičkih posledica tvoje sirove durmitorske lepote bezbedni samo braća Matić, a plastične operacije ne mogu preko zdravstvenog nego moraš da platiš mašala para koje vrlo očigledno nemaš, upućujemo te na udruženje „Stara Raška“, oni organizuju ekskurzije za neoženjene u okolinu Skadra. Iživi se malo, iskusi čari oplodnje i pod uslovom da se Fljorida navikne na tvoj izgled i ne pobaci, dobićeš i decu, a onda ti na pamet neće padati seks sa izmišljenim bićima. A ako nastaviš ovako, može ti se desiti da umreš sam, u smrdljivom stanu, sa stvarima razbacanim po njemu, sa ukajmačenom kitom u ruci dok na TV-u ide „Minakva Slavujkin maraton“.

"Ekstra Nena posle 20 godina ponovo u centru pažnje posle napada fanatičnog obožavatelja."

Hej, dragi Tarzani, ćao svima koliko vas ima! Ja sam Goran, imam 19 godina, učenik sam četvrte godine prehrambene škole i čitam vas od prvog teksta i super ste, samo tako nastavite! Imam jedan problem: ne umem da igram kolo i ne znam nijedan narodnjak, meni je to bljak! A sledeće subote udaje mi se sestra od tetke! Biće 500 gostiju, od toga devizne rodbine približno 25%, hoću da idem na more u Paraliju sa ortacima, pa treba da se pokažem kao veseljak, a kako ćeš bolje nego kroz igru i pesmu u vidno alkoholisanom stanju sa otuđenim rođacima labave nitne na novčaniku iz nemačkog govornog područja! Molim vas da mi pomognete! Puno pozdrava za sve iz redakcije! Goša, Smederevska Palanka

Eto, meni uvek zapadne najgori posao, da je sad Ariel ovde, otkinuo bi ti muda i zalepio bi ti ih na čelo, prvo zbog ovoga „dragi“, a onda i zbog ostalog. Ali ne, meni je zapalo da čistim po pismima čitalaca i da odgovaram na ovakva pitanja koja je pisao neko iz redakcije „Bravo Girl“ sa prethodnim radnim iskustvom u „Huperu“, „Ćao“ i „Ona“ sa nedefinisanom namerom da troluje. Kad se dele pare „Grujo, leže cela plata za dve nedelje, majke mi, skloni tu dizalicu“, a kad je pauza za ručak „Gručimire, idi ti za pljeke, hajde, ti najbolje jebeš od svih nas, a osim toga si visok, lep i izrazito plav“, ali dobro, tolerantan sam ja, duša od čoveka, pa ćemo da se pravimo da nisi ocvali apsolvent novinarstva.

Dakle, pod uslovom da zaista postojiš, ti si jedno od retkih stvorenja u ovoj zemlji. Ne znaš narodnjake? Ne znaš kolo? To može da nametne samo dva zaključka: ili da si na bilo koji način lišen svih ljudskih čula, ili da još živiš u pradedinom saloncu u Gospodar-Jevremovoj pošto su te dvadeseti put odbili za vizu. U svakom slučaju, nije lak put pred tobom. Treba nadoknaditi ono što si propuštao celog života, jedinstvenu i neponovljivu čar a capella pevanja „varale me mnoge, i ja sam ih varo“ u zoru, dok sediš na bankini sa burekom u ruci. Ako ideš u srednju stručnu školu, znaš da su većina klinaca oko tebe formirane sirovine od kojih nikad ništa neće biti u životu. Uči prvo od njih. Osluškuj iz prikrajka šta puštaju na mobilnim za vreme puš-pauze na velikom odmoru: 80% su u pitanju „Zvezde Granda“ a 20% pesme Južnog Vetra iz zlatnih dana i naročito obrati pažnju na stadionski ton kojim pevaju i nadrkani stav dok pevaju – to nauči da kopiraš jer će ti pomoći pri muvanju riba sa mladoženjine strane, prve generacije rođene u Beču od oca šofera i majke čistačice. Kada to dobro utvrdiš, idi na autobusku stanicu, nađi bife, naruči kafu i sedi sa blokčetom u ruci. Oko tebe će biti ozbiljni stariji ljudi koji pričaju o politici, poslu i kurvama na kaćkoj petlji. U pozadini će sa tranzistora da biju „dvojke“, prepoznaćeš ih po bogatoj upotrebi harmonike i po potrebi da lagano lupkaš prstima po stolu pogleda izgubljenog u daljini, dok glas u tvojoj glavi udara lagani ritam: „Ca-ka-ca-ka-ca-ka-ca-ka…“ Zapisuj pesme redom, naručićeš neku. Prati kad ljudi počnu da dižu ruke, te pesme su ziceri, sa njima na svadbi ispadaš meraklija i narocki čovek. Budi hipster i naruči i neku na koju ne reaguju i uloži napor da izgledaš kao da te je pogodila, a najbolje će biti ako je neka koja podrazumeva rastasmo-se-na-životnom-putu-ti-si-me-volela-pa-ode-za-drugog-sada-pijem-i-plačem-vrati-se-vrati, to pokazuje da imaš i osećanja; nauči ceo repertoar Šabana, Sava Radusinovića, Milančeta Radosavljevića i Novice Negovanovića. Napamet. Obavezno. Sve.

Kad sve to obaviš, kupi flašu vinjaka i zaključaj se u sobu. Popij trećinu. Pusti CD „Tozovac – HITOVI“. Osetićeš kako ti se u duši migolji zakržljali đilkoš i bekrija i nakrivljuje kapu. Popij još trećinu. Pusti „Najbolje od Tome“ seti se prve ljubavi koja zaborava nema i isplači se kao kiša. Izduvaj nos i popij onu poslednju trećinu. Pusti „Sabrana dela braće Ahmedovski“. Tada će ti se otvoriti univerzum i naslutićeš u pesmi sfera jedinstvo, nebesko Sveto Dvojstvo Jašaripče i prevladaćeš naoko nesavladivu dihotomiju, Jašarovu gospodstvenost i uglađenost i Ipčetovu narodnost i razbarušenost. Postaćeš kompletna ličnost.

E, što se kola tiče, jebiga. Nauka o kolu je jedna od najvećih misterija ovog naroda. Jedino što možemo da te naučimo je klasično „širenje veša“ ili takozvano gle-šta-je-obukla način igre: dakle, raširene obe ruke, kao da nosiš dve krigle piva, glava strogo dignuta, usne sastavljene za uspijanje, očima prezireš, rukama praviš šture kružne pokrete u smeru kazaljke na satu a noge idu 1-2-3-4 na jednu stranu, pa 1-2 na drugu, pa onda opet. Kako vreme bude odmicalo, muzika će da zasvira moravac ili užičko, ruke se spuštaju dole i onda ide 1-2-3-4 na jednu stranu, 1-2 na drugu, 1-2 na jednu, pa opet sve u suprotnom smeru. U oba slučaja ključno je da se svoju svest sinhronizuješ sa ostalim igračima pa će noge same da se sinhronizuju, elegantno isključiš mozak i ne postoji više ništa, samo noge, kumine sise kako skaču preko puta i bljesak prstena na harmonikaševom malom prstu. Budući da si iz vlaškog kraja, svadba će biti vlaška, pa će se nesumnjivo zasvirati i vlaško kolo – to ne znaš. To niko ne zna. Svako misli da zna, pa ode na svadbu i ispostavi se da svi igraju drugačije. Vlaško kolo niko ne zna osim Vrhovnog Vlaha koji stoluje negde iznad Karpata ili možda onog lika, poslanika NOPO. No, kako se radi o vlaškoj svadbi, 500 ljudi koje si pomenuo je minimum koji će doći, pa ćeš svakako uspeti da nestaneš u toj gužvi i da se sakriješ u cvetni aranžman ispred stola za mladence.