Tipovi ljudi na sahranama

Život podrazumeva smrt, bar zasad. A običaji podrazumevaju da se osoba kojoj prestanu da rade životne funkcije ili spali ili poseje u ilovaču, ostale varijante uglavnom nisu dozvoljene osim ako nisi baš neki veliki mudonja pa te premažu mašću koja konzervira tvoje telo. U svakom slučaju postoji neka ceremonija i ona je svečana i tužna. Ljudi plaču, a neki i u nesvest padaju. A neki su i malo drugačiji.

Komedijaš

Teški emotivni događaji kao smrt bliske osobe izazivaju haos unutar limbičkog sistema i pokušaj ohrabrivanja sebe i okoline je koketiranje sa humorom. Teško da ima osobe koja nije prošla kroz nekontrolisan nalet smeha na sahrani ili joj se nije desio nalet bizarnih ideja tipa „hm, zamisli kad bi debela ujna sad prdnula u kandilo dok pop čita oče naš i onda se ta mešavina gasova pomeša sa plamenom sveće i nastane ljubičasta vatra koja otopi Zid i onda krenu da nadiru beli hodači pravo u Sersino međunožje, uuuuu Martine slušaš li me, daj da ti završim Pesme leda i vatre kad si već zabo tako debeo i mator“. Problem sa komedijašem je što on te ideje nesebično zna da podeli sa drugim ljudima na sahrani. Recimo sa majkom koja upravo sahranjuje sina jedinca.

Došao da se najede

Srpske sahrane su neobična vrsta svetkovine. Sa stanovišta posluženja, gozba izgleda i kvantitativno i kvalitativno kao babine, krštenje, svadba, ispraćaj ili bilo koja druga proslava; što će reći klope ima pun traktor jer isti taj traktor vuče hranu na groblje. Međutim, pošto je sahrana ne baš najprijatniji događaj javlja se poprilična diskrepanca između želje za klopom i želudačnog voljnog momenta pa ljudi najčešće pojedu onoliko čisto da ne odbiju ljude koji su kupili fazon 400 kila riba i zgotovili dva enormno velika kazana prebranca. Ipak, uvek postoji nekoliko humanoidnih primeraka koji se ponašaju kao logoraš koga je saveznička vojska izbavila iz Aušvica i postavila ispred švedskog stola. Jedu neumereno, halapljivo, zvučno i neselektivno, bukvalno se čuje žvakanje pihtija kroz jecaje koji dopiru iz prvog reda sahrane, a neretko umeju da se totalno dezinhibiraju i dreknu „domaćice, sarma jebe, ruke ti se pozlatile“.

Došao da se napije

Zapravo, on nije došao primarno da se napije. Za razliku od proždrljive stoke, ovaj gospodin zaista žali pokojnika i njegova tuga je iskrena ali isto tako njegova sklonost ka čašici zahteva da ovaj mora da popije po jednu za preminulog sa svakim ko je došao na sahranu. I umrli je isto voleo da popije, bogdamudušuprosti pa valja ispoštovati i navrnuti čašu na iskap uz obavezan ritual istakanja nekoliko kapi na zemlju. Kad završi sve goste i čitav obred, ovaj dobri čovek uzima flašu i odlazi u osamu da tuguje za pokojnikom. Tom prilikom sruši spomenik narodnog heroja iz prvog svetskog rata, a na kraju se zatetura i upadne u svežu raku pre nego što spuste novog pokojnika, što duhoviti lik proprati uz glasnu opasku „NJEMU SE I NE ISPLATI DA IZLAZI JER JE MRTAV PIJAN, MRTAV RAZUMETE HAHAHAHAHA“.

Došao da muva

Seksualni predator koji ne bira ni mesto na vreme. Došao zajedno s komedijašem a i sam voli zbjati šale uz razliku da šaljivdžija to radi iz čiste ljubavi a predator iz koristi. Koristi ucveljenost i rastrojenost žena i na brzaka ih zbunjuje otvorenošću i direktnošću. Omiljena pik ap lajna – što si tako tužna, pa nije niko umro, nakon čega sledi apsolutna zabezeknutost i stondiranost dame koju ovaj odvodi za ruku u obližnji žbun/auto i dok ova dođe sebi rabota je odrađena. Na kraju joj se i svidi.

Prenaglašeno tužan

Poznavao pokojnika na zdravo zdravo. Jednom su zajedno čekali bus pa ih sila naterala da porazgovaraju četiri minuta. Udovici rekao da je Milan bio divan čovek, ona mu odgovorila da joj se muž zvao Ivan Slobodan. On se branio da je od tolikog šoka pomešao imena i zagrlio je toliko snažno da su joj naprsla dva rebra. Od količine plača i kukanja dva puta pao u nesvest pa je čak i hitna pomoć dolazila da interveniše. Rođeni brat pokojnika je ubeđen da je njegov brat ovom liku dugovao 250 000 evra jer kako drugačije objasniti ovoliku tugu. U povratku sa sahrane ga gurne niz liticu kad niko ne gleda jer bolje sprečiti nego lečiti.

Preduzetnik

Njemu život nije lak jer mu je podario patnju da ima um čoveka 37. veka a živi u 21. u Srbiji, dakle realno u 16. veku. Bar on to tako vidi. Ispizdi kad mora da ode na sahranu jer „gde mi to živimo, zašto ne bismo hologramski prisustvovali sahranama, pa imam mnogo posla, karaju me ovi iz apr-a da im nosim neke potvrde na PAPIRU, ej jebote PAPIRU, pa kakvi smo mi Feničani nevera“. Ipak ode i zakasni. Čuje se 500 metara pre nego što se vidi jer priča telefonom i obavlja taskove. Uleće na pola opela, poprilično glasno izgovarajući reči targetovanje i afiliejt. Radi fejsbuk lajv ubacivanja sanduka u raku. Na pola lajva prekida, izvinjava se svim prisutnima i odlazi u nepoznatom pravcu. Iz daljine odjekuje „samo debili vrednuju rič, ingejdžment je mama“.

Stondiran

Blizak član familije nakljukan lekovima da mu ne bi bilo fizički loše. Svidi mu se dejstvo pa postane zavisnik od trodona i bendžosa.

Narikača

Švalerka pokojnika. Tokom naricanja joj izleti „ko će mi sad u po noći u krevet dolaziti“. Neprijatnu tišinu prekine predator sa „pa evo ja ću jbg“ nakon čega se svi pocepaju od smeha.