TOP 11 stranaca – FK Crvena Zvezda

Pad socijalizma na našim prostorima, kao jednu od mnogobrojnih promena, doneo je i promenu u etničkim sastavima naših najvećih fudbalskih timova. Jednostavnije rečeno, otvorila se opcija da naši timovi dovode crnce i Brazilce diskutabilnog kvaliteta u svoje redove.  Zvezdom i Partizanom su prošli i neki drugi stranci, ali crnci i južnoamerikanci dominiraju, a najveći broj njih su i crnci i južnoamerikanci u jednom.

Zvezda je, pogotovu u doba predsedovanja Piksija, bila izuzetno aktivna na polju dovođenja stranaca. Ogroman broj njih je bio ili ispodprosečnog ili prosečnog kvaliteta. Pritom pričam u kontekstu naše lige. U poslednje vreme, u evropskom fudbalu, čini mi se da uočavam začetke zanimljivog kontratrenda tovarenju prosečnih Brazilaca i Afrikanaca u svoje redove, a to je oslanjanje na svoje snage, domaće momke koji nisu ništa gori, naprotiv, od nekog divnog gospodina i još većeg maga fudbala, kao što je recimo Ibrahima Some ili pak, moćni Savio. Viktorija Plzenj predstavlja igrača na najvišoj evropskoj sceni već par godina, sa 95 posto češkim timom ( mislim da ima još jedan ili dva Slovaka u timu ), Steaua me je protiv Šalkea maksimalno ispoštovala, izvukavši iks, sa takođe veoma rumunskim timom, i naravno, Bate Borisov.

No dobro, dovođenje tih momaka u Srbiju svakako nije njihova krivica, oni dolaze da igraju za hleb, rade svoj posao, a taj hleb često i ne dobiju, pogotovu ako igraju za takvog organizaciono – finansijskog giganta kao što je Crvena Zvezda. A tokom godina, našim livadama je zapravo i prošpartalo par majstora igre iz inostranstva. Pa da vidimo.

* u tekstu nisu uračunati ljudi iz bivše SFRJ, biće predmet posebnog teksta. Ovih Top 11 su po pozicijama, dakle najbolji tim, ne apsolutnih top 11. Takođe, rangiram igrače na osnovu postignutog u celoj karijeri, kombinovano sa subjektivnim viđenjem kvaliteta, ne samo po igrama u Zvezdi, tako da će svakako na listi biti, recimo, Ailton, iako je u Zvezdi imao 110 kilograma.

GOLMAN 

Boban Bajković

Jebiga, moraću odmah da napravim jedan manji izuzetak, čisto u službi forme teksta. Zvezda, barem ono što sam ja saznao, nije nikada imala golmana van etniciteta bivše SFRJ, za razliku od večitog rivala, Partizana, gde ćemo u ovom delu teksta pisati o popularnom kiparskom crvu,  Asprogenisu.

Bajković je rođen na Cetinju, pre 28 godina, tako da, sa aspekta cetinjske političke klime, i formalno ispunjava uslov stranca s obzirom da je Cetinje jedina opština u Crnoj Gori gde ne postoji dilema oko izjašnjavanja na popisima, procenti Crnogoraca dostižu gotovo 100 posto. Karijeru je, prirodno, počeo u Lovćenu ali kao jako mlad, sa 18 godina, dolazi u Crvenu Zvezdu. Ja ga se sećam sa menadžera, kao trećeg golmana Zvezde. Nije uopšte imao loše ocene, pa sam ga nekad ubacivao da brani u kupu, mada nije bio takvo otkrovenje kao ubitačni Miroslav Lečić. U Zvezdi je dugo čekao svoju šansu, gotovo osam godina je proveo što po pozajmicama što na klupi, ali krajem 2010, sa dolaskom Prosinečkog, njegova karijera doživljava vaskrs. Prosinečki ga je zacementirao na kecu Zvezde, a taj status je zadržao i posle odlaska Žutog.

Bajko je za naše uslove, solidan golman. Svojim ponašanjem van terena, i ekstravagantnom ličnošću, na tu solidnost samih igara je nadogradio i kultić među navijačima Zvezde, pa je veoma omiljen lik među njima. U suštini, brani ono što mora da se brani, nije zentara, nije neka ekstra klasa, ali bože moj. Čini mi se da je u poslednje vreme iz repertoara izbacio driblanje sa protivničkim špicevima, mada mi to i onda nije toliko smetalo, retko je to radio, uspešno u suštini, a fudbalu trebaju takvi likovi i takvi momenti. Crna mrlja ipak ostaje idiotski napravljen penal u Bordou. Svetli momenat je svakako penal serija protiv Omonije, gde je sjajno skinuo dva penala. U legendarne momente mu navijači ubrajaju i skinuto jedan na jedan Lazevskom, u derbiju, mada je to bila samo solidna odbrana, a ne vrhunska, jer je šut  Makedonca bio bezveze.

ODBRANA 

Adilson

Adilson dos Santos je jedna od ranijih inostranih akvizicija, odigrao je 12 mečeva za Zvezdu, u sezoni 98/99.  U Zvezdu je došao mlad, iz Parane. Danas ima 37 godina, još uvek je aktivan i može da igra levog beka, štopera i zadnjeg veznog po potrebi.

Adilson nije puno ostao u Zvezdi, ali je odigrao to svoje sasvim solidno. Igrao je i derbi, koji je Zvezda izgubila na JNA sa 2:1, i ocenjen je upravo tako, solidno, 6,5. Posle odlaska iz Zvezde je otišao u Betis, pa u gradskog rivala Sevilju. U seviljskim rivalima mu nisu dali šansu.

Onda Adilson pravi radikalan zaokret u karijeri, ponovo se ujedinjuje sa svojim trenerom iz Zvezde, Kosanom, u Dalijanu, Kina. U Dalijanu postaje ključni defanzivac, i osvaja čak četiri titule, dva kupa i azijski kup pobednika kupova. Zatim prelazi u FK Seul, gde nastavlja gde je stao u Kini. Četiri puta je biran u najbolji tim korejske lige, dva puta uzima titulu.

Iako se možda može prigovoriti na račun jačine azijskih liga pre desetak godina, Adilson je visok nivo igre zadržao i kasnije, sve do danas, a azijske lige su napredovale krupnim koracima. Zato na mesto levog beka stavljamo njega ispred Bronovickog, koji je imao neke sjajne momente u karijeri, čak i u ozbiljnoj evropskoj reprezentaciji kao što je Poljska, ali mu je karijera posle Zvezde u slobodnom padu. Poslednja zabeležena sezona na vikipediji mu je 10/11. Daljim pretraživanjem interneta, došli smo do informacije da Brono igra u Motor Lublinu, u drugoj ligi, ali čim tebi nema ko da se iscima oko viki stranice, znači da si u ozbiljnom problemu.

Ibrahima Gaj

Nije bilo previše dileme oko izbora prvog štopera ekipe. Gaj je odigrao dve dobre, jake sezone za Zvezdu i bio je deo tima koji je osvojio poslednju titulu, u sezono 06/07.

Gaj je karijeru počeo u rodnom Senegalu. Iz Senegala je otišao u Bugarsku, gde je takođe sa velikim uspehom igrao za CSKA Sofiju. Sa njima je osvojio dva bugarska prvenstva. Takođe je dobio i bugarsko državljanstvo i bilo je kombinacija da zaigra za bugarsku reprezentaciju. Iako je Bugarska daleko od dana slave sa Stoičkovim, Lečkovim i Balakovim, i dalje su ok evropska reprezentacija, tako da je sama mogućnost da Gaj zaigra za njih bila pokazatelj njegovog kvaliteta.

U Zvezdu je već stizao kao etabliran igrač, tako da je fino i plaćen, pola miliona evra. To je itekako vratio Zvezdi. Bio je pravi divlji crnac, 1,90 visok, ali ne gadni američki crnac, više iskonski afrički crnjo, recimo onaj batica iz “Krvavog dijamanta” sa Leonardom Di Kapriom. Pored dobre igre, ostao zapamćen i po pokušaju da ubije Almamija Moreiru na jednom derbiju. Vrlo je realno pitanje šta bi bilo da nije bilo saigrača da ga zadrže, još se sećam istinskog straha za život u Moreirinim očima. Posle Zvezde, igrao malo u Saudijskoj Arabiji, a zatim bio standarni član Lokerena. Trenutno je slobodan agent.

Li Adi

Omaleni Ganac je naš drugi izbor na mestu štopera. Sa 1,78 mu definitivno fali visina za tu poziciju, ali opet, građa mu je generalno takva da bi nešto drugo teško igrao, eventualno zadnjeg veznog.

Adi se sa Srbima upoznao dosta pre Zvezde, preko Milovana Rajevca, trenera njegove selekcije. Takođe je ušao kao izmena, na utakmici protiv Srbije na svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Igrao je i u osmini finala protiv Amera, a u četvrfinalu nije mogao,  zbog kartona. Dakle, Adi je sa priličnim pedigreom dolazio u Zvezdu, a posao je zaključen najviše uz zasluge Rajevca.

Ovde je pokazao neke sjajne partije, definitivno klasu iznad tadašnjeg sastava Zvezde. Ali je još tada pokazao sklonost ka cirkuzantskim potezima u zadnjoj liniji i ka nedisciplini generalno. To će ga možda koštati mesta u Dinamu, u koji je došao na pozajmicu iz Dalijena, kao velika želja Mamića.

Takođe, kao i gomila crnaca, Adi izgleda opasno laže za godine. Sećam se da sam bio zapanjen informacijom da je Adi devedeseto godište. Taj podatak je upisan pred svetsko prvenstvo 2010. a navodno je pre toga u svim validnim dokumentima bilo upisano njegovo pravo godište, 1985. To svakako i izgleda primerenije njegovom fizičkom izgledu. Takođe, štelovanje godina pred svetsko prvenstvo gde je bilo planirano da igra, čitaj da se proda u Evropu, je nešto veoma uobičajeno u uređenim zemljama kao što je Gana.

Haminu Draman 

Drugi Ganac, a četvti crnac, zatvara našu zadnju liniju u ovom tekstu, na poziciji desnog beka, mada može da igra i levo a bogami i napred.

Zvezda je poslednju titulu osvojila u sezoni 06/07, ali je poslednji stvarno jak tim imala sezonu ranije, kada je igrao Draman. Trener je bio žabarski cirkuzant Zenga, koga je usralo da tada vodi jedan jak tim, u jednoj slaboj ligi i da ostvari jedini uspeh u svojoj trenerskoj karijeri, koja se posle toga sastojala od 3 meseca rada negde pre otkaza, osim solidne epizode u Kataniji.

Haminu je te godine imao neshvatljivo mali doprinos uspesima Zvezde, s obzirom da je odigrao samo četiri utakmice. S obzirom da je posle kraja te sezone igrao svetsko prvenstvo u Nemačkoj, gde je čak postigao i gol u meču protiv Amerike ( trener je bio Ratomir Dujković ) i da je potom prešao u Genčelbirligi, pa u Lokomotivu iz Moskve, njegovu malu minutažu bih pripisao pre svega tome što je Valter Zenga glupak. Nešto malo što je igrao, čega se sećam, dokazuje tezu o retardiranosti Italijana, jer je uveo čoveka od 173 cm u odbranu, pred kraj meča sa Strazburom u kojem je Zvezda čuvala rezultat. Sećam se Haminua kako pokušava da sa svojim patuljastom rastom uradi nešto sa nabačenom francuskom loptom, ne uspeva, drugi patuljak Gameiro zabada nož u srce navijača Zvezde. Da, uvek se trebamo podsetiti inteligentnog faula Nenada Kovačevića, koji je i bio razlog da Strazbur izvede slobodan udarac sa ivice kaznenog.

Posle Zvezde je odigrao strašnu sezonu u Turskoj i njegov odlazak je bio razlog da ode i trener, jer mu je uprava obećala da će mu sačuvati Dramana bar još sezonu. U Lokomotivi se već nije snašao, ubrzo je pozajmljen Krasnodaru. Potom je igrao za Arl, u francuskoj drugoj ligi, a sada je član Žil Visentea.

SREDINA

Frenklin Salas

Salas je stigao u Zvezdu početkom sezone 07/08 u paketu sa Maurisijom Molinom i Ernanom Barkosom. Ova tri južnoamerikanca dele slične sudbine od tog momenta. Sva trojica su imala težak period u Zvezdi, ubrzo su otišli i posle su pravili velike stvari u južnoameričkim klubovima.

Salas je bio standardni član reprezentacije Ekvadora u doba kada je ova reprezentacija igrala svoj najbolji fudbal u poslednjih 20-ak godina, sredinom prošle decenije. Međutim pre svetskog prvenstva u Nemačkoj, doživeo je ozbiljnu povredu kolena zbog koje nije pozvan na prvenstvo a i kad se oporavio dugo nije bio isti igrač. Zvezda mu je bila prvi klub u Evropi, došao je iz LDU Kita, jednog od najvećih ekvadorskih timova.

Došao je u veoma nezgodno vreme. Zvezda je te sezone počela sa svojim velikim padom, koji nije zaustavljen do dan danas. Stojković je otišao sa mesta predsednika i ta pozicija je počela da bude upražnjavana sve većom njuškom od prethodne. Na mesto trenera je ponovo došao Kosanović, čovek koga je moderni fudbal pretekao negde u doba kada je Bađo promašio penal protiv Brazila, a trenirao je Zvezdu 14 godina kasnije. Sam igrački kadar, osim što je naravno počeo da bude sve lošiji, postajao je i sve seljačkiji. Te jeseni su se uparile dve ultra čobančine u vidu Ognjena Koromana i Nenada Jestrovića. Salas je govorio o tome da su se desili određeni incidenti tokom njegovog boravka u Beogradu, a opšte poznata je anegdota da je Koroman zvao Barkosa – “Varkos.”  S obzirom da mi ova dva gadnika deluju kao likovi koji onda pod svoje uzmu neutralne ljombiće u svlačionici, poput Milijaša ili Baste, i klince, vrlo je moguće da je saigračko okruženje te godine bilo veoma negativno raspoloženo prema trima pridošlicama koje dobro zarađuju a dobro i igraju fudbal.

Ali, ključno je bilo to što Salas nije dobio šansu da počinje mečeve u kontinuitetu. Čovek dolazi sa drugog kontitenta, iz potpuno drugog shvatanja fudbala, ne zna jezik, nije nikad išao iz svoje zemlje, keva žena deca su mu 15000 km daleko, kada nije na treningu, sedi kući po ceo dan i gleda filmove a kada je na treningu, namazana đubrad kao što je Koroman mu se podlo smeše posle nedodate lopte. Moraš da pustiš čoveka da se aklimatizuje, da prodiše, da se rastrči a to je nešto što čemerni polualkoholičari od srpskih trenera i retardirana publika slabo razumeju.

Posle Zvezde, vraća se u Ekvador gde osvaja Kopa Libertadores, kao bitan šraf LDU Kita.

Segundo Kastiljo

Taribo Vest i Ailton su najbolji strani igrači koji su se pojavili u Srbiji, kada se gledaju karijere u celini, ali Segundo Kastiljo i Kleo su najbolji kada se uzme u obzir ono što su pružili u Srbiji.

Salasov sunarodnik je u Zvezdu stigao te poslednje dobre sezone, i bio apsolutno ključan igrač u osvajanju poslednjeg prvenstva. Zadnji vezni mu je primarna vokacija, ali je u Zvezdi igrao ipak malko ofanzivinije, dakle neki klasični centralni vezni, kakvih danas u suštini i nema puno, recimo Lampard. Ponekada, igrač na takvoj poziciji može da postiže brdo golova što je Kastiljo i radio. Ne samo u Zvezdi, tokom cele karijere je Segundo bio poznat po velikom broju golova koje je davao sa svoje pozicije, a za dve sezone u Zvezdi, postigao je 15 golova što je brojka o kojoj 70 posto raspalih “napadača” koji su prošli kroz Marakanu može samo da sanja. Pored davanja golova, naravno, vrhunski je obavljao i svoju primarnu rolu, držanje centra pod konac.

Za razliku od Salasa, koji ima sličicu u Paninijevom albumu ali nije igrao u Nemačkoj, Kastiljo je ipak u boljoj poziciji. On nema sličicu ali je igrao svaki minut na svetskom prvenstvu.  Takođe, za razliku od većine ljudi sa ove liste, koji imaju dosta utakmica za reprezentaciju ali više nisu u prvom planu, Kastiljo i dan danas predstavlja bitnog igrača Ekvadora, i u kvalifikacijama za svetsko u Brazilu je postigao čak tri pogotka, od toga dva neverovatno bitna, dva jedina gola svoje ekipe u remijima od po 1-1, sa Venecuelom i Argentinom. Ekvador je na kraju prošao kao četvrti iz južnoameričke grupe.

Kastiljo je još kao igrač Zvezde, pozajmljivan Evertonu, pa Vulverhemptonu. Nije se najbolje snašao u Engleskoj. Posle se vratio u Južnu Ameriku, odigrao par dobrih sezona pa je prešao u Aziju, u Saudijsku Arabiju. Ovo uglavnom izaziva dizanje obrva ali treba reći da Kastiljo igra u Al Hilalu, koji je najveći klub Saudijske Arabije i jedan od najvećih klubova Azije.

Maurisio Molina

Od tria, Barkos, Salas, Molina, Molina je imao najbolju epizodu u Zvezdi. Ne nešto epohalno, ali dovoljno da ostane u lepom sećanju većini navijača koji dugo nisu gledali lucidnijeg igrača u crveno belom dresu.

Molina je svoju internacionalnu karijeru počeo, ali i završio dosta rano. Bio je veliki talenat kolumbijskog fudbala, i član selekcije koja je 2001. godine osvojila Kopa Ameriku, kao domaćin. Molina je tada imao samo 21 godinu. Sam taj turnir je bio veoma zanimljiv jer se Argentina povukla sa njega, zbog pretnji smrću koje su neki njeni igrači dobili od terorista. Kao zamena je doveden Honduras, sa jedva skrpljenim sastavom, dovedenim u Kolumbiju avionom kolumbijskog avio prevoznika, bukvalno par sati pre početka prve utakmice. Posle toga je Molina doživeo ozbiljniju povredu, pa nikad nije razvio svoju karijeru do ozbiljnijih visina.

To pokazuje i da mu je prvi klub u Evropi bila Zvezda, sa 27 godina. Posle polusezone u Beogradu, otišao je u Santos. U Santosu je imao problema sa trenerom, pa je pomišljao i na povratak u Beograd ali je po njegovim rečima, žena odlučila da nema povratka u Srbiju. Dalja priča se manje više zna. Molina je ošurio u Santosu i posle je prešao u Koreju. Danas je saigrač Adilsona sa početka liste i osvajač azijske lige šampiona. Takođe, zanimljiva počast mu je da je bio najbolji strelac jednog Fifa svetskog šampionata klubova.

Blagoj Georgijev 

Blagoj Georgijev, poznatiji kao Blago, a još poznatiji kao Bugarski Pires, odigrao je 06/07 sezonu za Zvezdu, kao pozamljen igrač Slavije iz Sofije.

Mogao je da igra desno krilo, ili više u sredini. Sećam se da nije bio preterano dobro primljen od strane naše publike, verovatno dobrim delom zato što je bio Bugarin, delom zbog toga što je bio spor, a neosporno dobar sa loptom a delom zbog nekog keršme džiber fazona koji je furao. Kada se ljudi sete iz ove perspektive, iz 2013 godine, kakvi igrači im nisu bili baš skroz ok u Zvezdi, tada je jasno koliko je klub potonuo.  Blagoj nije pružio blistave partije u Zvezdi, mada nikako nije ni loše. Ja se sećam solidnog pokušaja da se Milanu da gol u uvodnim minutima utakmice na San Siru, jako pametno i precizno plasiran šut u ugao sa nekih 20 metara, ali ipak preslab. Takođe, sećam se da je u derbiju na JNA konstantno igrao odbranu, i da je skinuo jedno 3,4 kornera sa prve stative.

Dakle, takvim igračom, Zvezdina publika nije bila skroz zadovoljna ( nezadovoljna je prejaka reč, pogotovu u usporedbi sa onim što je u isto vreme pokazao Asen Nikolov u Partizanu ). Tokom sledećih 6 godina Zvezdine propasti, Blagojevim pozicijama su špartali magovi fudbala kao što su Guma Bogdanović, Vešović, Čava Dimitrijević, Kadu, ili Nemanja Obrić.

Posle Zvezde, igrao je u Duizburgu, pa onda u Čečeniji, u Tereku. Sada igra u Amkaru iz Perma. Za Bugarsku reprezentaciju je odigrao čak 50 utakmica, uz 5 golova. Toliki je imao status u reprezentaciji da se čak povukao iz reprezentativnih obaveza skoro, kao, jbg, dosta od Blaga za Bugarsku.

NAPAD

Ernan Barkos

Razmišljao sam se malo između Klea i Barkosa ovde, ali ipak je Barkos postigao rezultate u ozbiljnijim ligama od Klea, a takođe je i pozvan četiri puta u reprezentaciju Argentine za razliku od Klea čije su nade za reprezentativni nastup ležale u Ivici Dačiću i srpskom selektoru. Mnogo gotivim Klea i njegov način igre, ali svakako ću morati da ga obradim u tekstu o Partizanu tako da je logično ovde spomenuti Barkosa. Takođe, valja obratiti pažnju i na Bernarda Parkera, koji se vratio u Kajzer Čifse i igra dobro a preti da upiše preko 100 nastupa u karijeri, za solidnu reprezentaciju Južne Afrike.

Barkos je imao užasan period u Crvenoj Zvezdi. Koroman ga je zvao Varkos, nije mu polazilo ništa za nogom, javnost ga je sprdala zlurado, bio je bukvalno nacionalna posrdna figura dobrih par meseci.

Primetimo jednu stvar, Barkosovu frizuru tada. Kratka, debilska. Barkos onda odlazi iz Evrope, vraća se u Južnu Ameriku, u već spominjani LDU Kito, pušta kosu, bradu, dobija nadimak Pirat i kreće da jebe. Daje tonu golova u dve sezone sa Ekvadorcima, osvaja nacionalnu titulu i igra finale južnoameričkog kupa Uefa, kopa Sudamerikane. Posle toga sledi transfer u veliki Palmeiras. Argentinski igrači u Brazilu su retki, i moraju posebno da se dokazuju. Barkosu to nije teško palo, i bio je najbolji igrač Palmeirasa u veoma čudnoj sezoni, ispali su iz lige, ali su osvojili kup Brazila.

Međutim, igrač El pirateovog kvaliteta nije mogao da ostane da tavori u drugoj ligi. Dovodi ga još jedan brazilski velikan, Gremio, koji je sezonu savršio na trećem mestu i izborio vizu za Kopa Libertadores. I dolazimo do same sadašnjosti. Barkos je kapiten Gremia, odnosno kapiten u timu gde pored njega igraju Elano, Ze Roberto, Dida, Eduardo Vargas i Fabio Aurelio. Ognjen Koroman je danas kapiten možda na nekom novobeogradskom splavu, konobarima kao što su Žeki, Sale i Boki. Kao šlag na tortu, Barkosu su stigla i četiri poziva za argentinsku reprezentaciju te čovek može za sebe da kaže da čini argentinsku navalu, zajedno sa Mesijem, Aguerom, Iguainom, Militom.

Ailton

Ailton je verovatno najbolji stranac ikada u Srbiji, to doduše zavisi od ukusa i kakav oblik karijere preferirate, ali realno mu je i tako jedina alternativa Taribo Vest.

Razlog mi je vrlo prost, Ailton je jedini igrač na ovoj listi koji je u trajanju od par sezona bio najbolji igrač jedne velike evropske lige, nemačke, kud ćemo više. I to nije bio nikakav splet okolnosti, sreća, dobar tim. Ailton je igrao u Verderu, znači svakako ne u najboljem, pa ni u drugom najboljem timu tog vremena u Nemačkoj. Najzaslužniji je za podizanje Verdera na nivo ultra ozbiljnog evropskog kluba, početkom prošle decenije. To što im je Ailton izgradio tada, je bilo tako snažno da je tek skoro počelo da se raspada. Za 6 sezona postigao je 90 golova za Verder i osvojio duplu krunu u sezoni 03/04. Naravno, te sezone je bio i najbolji strelac i prvi igrač u istoriji, koji je kao stranac proglašen za najboljeg irača u Nemačkoj, u jednoj sezoni.

Ailton je bio jedan od onih špiceva koje kad gledaš imaš osećaj da mogu u bilo kom momentu na bilo koji način da postignu gol. Recimo, Tores, Ibrahimović pa čak i Kristijano ili Mesi, sve naravno top igrači sveta ali ima jednostavno momenata kad ih vidim da prime loptu i znam da neće pasti gol u toj konkretnoj akciji. Van Persi, Runi, Kaka, Ailton, to su igrači koji te drže 90 minuta svaki sekund u cimu. Nikako ne želim da kažem da je neko iz prve navedene grupe lošiji od nekoga iz druge, pa ni da je manje ubojit. To je samo jedna manja specifičnost, stil igre.

Posle Verdera, Ailton je odigrao još jednu vrhunsku sezonu u Šalkeu i onda je otišlo sve u pičku materinu. Pričalo se da Ailton troši ogromne pare, da šalje mnogobrojnoj rodbini u Brazil, znalo se da je sklon nedisciplini, prejedanju… Prelazni period ka raspadu od karijere je brzo obavio u Bešiktašu. On je ustvari u Zvezdu došao nepune tri godine posle osvojene titule u Bundesligi, i posle titule najboljeg igrača u Nemačkoj. Već je u Zvezdi imao dobrih 15 kila viška ako ne i više i bio komična pojava,  mada je i takav uspeo da pokaže momente genijalnosti u par navrata, recimo gol protiv Libereca u Beogradu, u porazu od 1:2.

Posle Zvezde promenio je čitavih deset klubova, svaki jeziviji od prethodnog. I dalje je aktivan u izvesnoj Hasija Bingenu, u šestoj nemačkoj ligi.

Nikada nije igrao za brazilsku reprezentaciju.  Potpuno je je nejasno kako ni na vrhuncu karijere nije dobio barem poziv za nacionalni tim. Naravno da je konkurencija u Brazilu uvek najoštrija, ali i u oštroj brazilskoj konkurenciji čovek koji da 28 golova u nemačkoj ligi u sezoni, mora da dobije priliku. Koliko je Ailton pišao po svima tada u Nemačkoj, pokazuju u i super kompleksaške izjave Bajernovog dua Lusio – Ze Roberto o Ailtonovom izostanku iz reprezentacije. Upitani šta misle o tome, ova dva govnara su rekla da brazilskih napadača kao što je Ailton ima koliko hoćete u Španiji i Italiji. Ze Roberto se zapitao da li zbog njega treba izbaciti Ronalda ili Ronaldinja, a Lusio je ukazao na sjajne igre Adrijana. Ailton je bio bolji igrač od Adrijana, sa Ronaldinjom mu pozicija nije ni kolidirala a Zuba se sigurno ne bi bunio da odmori neku kvalifikacionu utakmicu protiv Perua recimo, u korist toga da se čovek upiše za svoju zemlju. U svakom slučaju, izjave Bajernovih igrača govore u prilog debeljkovoj veštini, i čudo je da ga taj gnusni minhenski klub nije kupio za basnoslovne pare, kao što rade sa bilo kojim igračem iz bilo kojeg nemačkog kluba koji se pokaže kao pretnja, kao što su i Ze Roberto i Lusio kupljeni iz Leverkuzena, u paketu sa Balakom.